Na ovim stranicama donosimo uporedo obe verzije o čuvenoj bici u Hercegovini. Knjiga gatačkog četnika Alekse Tepavčevića, emigranta u Kanadi, tek sada je objavljena u otadžbini. S druge strane, komunističke knjige, koje su nekada bile jedine, odavno se ne štampaju… Ekshumacija gatačkih četnika Posle 57 godina, tela 20 četnika iz Hercegovine vraćena su sa Lijevča polja u njihov rodni kraj. To su posmrtni ostaci četnika pod komandom čuvenog popa vojvode Radojice Perišića, koji su izginuli 4. aprila 1945. godine u ataru sela Seferovci, u borbi protiv ustaša. Njihov komandant, vojvoda Perišić, tom prilikom je zarobljen i kasnije je svirepo mučen i ubijen u koncentracionom logoru Gradiška. Inicijativa za prenošenje posmrtnih

Zašto Srbija ne obeležava dan početka antifašističke borbe? Četnici 28. maja 1941. napali nemačku kolonu kod sela Ljuljaci. U Beloj Crkvi 7. jula počeo građanski i bratoubilački rat među Srbima Zakoračili smo u april. U mesec koji asocira na rat, okupaciju, kraj prve Jugoslavije, bombardovanje Beograda 1941, pa potom nekoliko puta 1944. godine… Buđenje tih podsećanja neumitno otvara i pitanja šta se zapravo dešavalo u Srbiji tog ratnog proleća i nastupajućeg ustaničkog leta. Više od pola veka proslavljali smo 7. jul kao Dan ustanka, kao dan početka oružane borbe naroda u Srbiji protiv okupatora, kada su u Beloj Crkvi ubijena dvojica pripadnika žandarmerije kvislinške vlade Milana Nedića, Bogdan Lončar i

Šta je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Moskvi uoči početka Drugog svetskog rata zabeležio o porukama koje je dobio od nemačkog poslanika u Beogradu – Ekskluzivni feljton baziran na istorijskom bestseleru „Istina o 27. martu“ „Kada je moskovski radio objavio moje imenovanje za kraljevskog poslanika u Moskvi, posle pola sata dobio sam poziv nemačkog poslanika u Beogradu. Fon Heren me je primio sutradan i čim sam seo, otpočeo je“, beleži Milan Gavrilović. – Moram da vam kažem otvoreno da vaše naimenovanje nije bilo po volji mojoj vladi. I odmah ću vam reći i zašto. Prvo: Vaš ideološki stav. Vi ste poznati kao čovek koji se uvek borio za slobodu kao liberalni

Vrhunac je bio kada se britanski državni sekretar za Indiju Leopold Ejmeri preko Bi-Bi-Sija odjednom obratio Srbima; ne više Jugoslovenima. Pozivajući se na hrabrost u Prvom svetskom ratu pitao je zašto bi sada Srbi prepustili svu slavu Grcima, i sebe svrstali s Bugarima i Rumunima – Ekskluzivni feljton baziran na istorijskom bestseleru „Istina o 27. martu“ U doba nemačkog ultimatuma, Vinston Čerčil je pisao jugoslovenskom premijeru Dragiši Cvetkoviću upozoravajući ga da će ukoliko potpiše trojni pakt „počiniti zločin Bugarske“ i spustiti se na ulogu „ortaka u pokušaju da se ubije Grčka“. Jugosloveni, Turci i Grci moraju zajedno da udare, vikao je Čerčil koji je svom ambasadoru u Beogradu Ronaldu Kembelu

„Kada mi je uzvratio da će me moja zemlja zbog toga blagosiljati za šest meseci, ja sam mu odgovorio da neću ostati na vlasti ni šest dana potpišem li taj dokument. Onda sam ga ja zapitao, zašto se čovek koji je pobrao već toliko lovorika kao on sprema da napadne jednu malu zemlju kakva je Grčka“ Hitler traži pakt Četvrtog marta 1941. knez Pavle Karađorđević stigao je u Berhtesgaden gde je pet časova razgovarao s Hitlerom. Bio je to tajni susret kojem je prisustvovao još samo Ribentrop, kao prevodilac u retkim trenucima kada je Pavlu trebalo pomoći s nemačkim. Nije vođen zapisnik, tako da o poslednjem razgovoru pred izbijanje rata saznajemo

Povodom godišnjice puča od 27. marta Nedeljnik će u narednim danima objavljivati ekskluzivni feljton baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića 27. mart 1941. Jutro je. U zagrebačkoj vojnoj komandi general Petar Nedeljković od Simovića, iz Beograda, dobija naređenje da kneza Pavla vrati u Zagreb. Odmah, on automobilom žuri prema Brežicama kako bi stigao voz kojim knez putuje na svoje imanje Brdo kod Kranja. Sa generalom je i vojni sveštenik Milutin Arsić. U Zaprežiću uspevaju da ga sustignu. General se izvinjava knezu i kaže mu da mora da se vrati. „Zar ne mogu na Brdo?“, pita knez Pavle. Dobija odrečan odgovor i

Danas se navršava 76 godina od vojnog puča kojim je grupa oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa generalom Vojnog Vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem zbacila sa vlasti tročlano kraljevsko namjesništvo i vladu Cvetković-Maček. Vlada Cvetković-Maček je 25. marta 1941. u Beču potpisala protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije 27. marta 1941. na beogradske ulice su izašle hiljade demonstranata uzvikujući i noseći parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“ i „Nećemo savez sa okupatorom“. Organizatori puča predali su vlast maloljetnom kralju Petru Karađorđeviću i osnovali Vladu na čijem čelu se našao general Dušan Simović, a za potpredsjednika vlade imenovan je akademik Slobodan Jovanović. Taj dan se smatra

Ko je sve, i kako, pripremao državni udar protiv kneza Pavla Karađorđevića, u proleće 1941. Značajna dešavanja u istoriji jednog naroda, vrlo često, neophodno je nanovo procenjivati i ocenjivati. Pogotovu ako se posledice tih događaja osete tek mnogo, mnogo godina kasnije. Takav je neosporno slučaj i puč u Kraljevini Jugoslaviji koji se dogodio 27. marta 1941. godine. Ispravno razjašnjenje pojedinih velikih događaja biće zapravo zalog i za ispravne ocene gotovo svih glavnih tokova nacionalne istorije. Nekoliko desetina knjiga je objavljeno na ovu temu, što u zemlji, što u dijaspori, i one su uglavnom protivrečne. Jednu grupu autora činili su pučisti i njihovi simpatizeri, koji su branili svoju ulogu i relativizovali

U Foči je održano guslarsko veče „Krst i mač“ posvećeno popu Radojici Perišiću iz Gacka koji je 1941. godine vodio hercegovački ustanak protiv fašizma. Na koncertu u Gradskom pozorištu sinoć je nastupilo 18 guslara i dvojničara iz Crne Gore i Republike Srpske, odnosno iz Nikšića, Plužina, Trebinja, Gacka, Foče i Istočnog Sarajeva. Narodni guslar Slavko Goranović nazvao je koncert „istorijskim druženjem uz strune gusala“, čiji je cilj da se ne prepuste zaboravu vitezovi poput Perišića. „Riječ je o čovjeku koji je u mantiji, nakon velikog srpskog stradanja u Koritima od ustaša, podigao ustanak 6. juna 1941. godine. Kao svešteno lice pokrenuo je narod i poveo ga za sobom. Da njega

U postupku rehabilitacije Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme nemačke okupacije, svedočiće i prof. dr Milan Ristović, koga je predložila Jevrejska opština Beograd U postupku rehabilitacije Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme nemačke okupacije, svedočiće i prof. dr Milan Ristović, koga je predložila Jevrejska opština Beograd (JOB). Mada je Viši sud u Beogradu odbio zahtev JOB i Saveza jevrejskih opština Srbije da budu umešači, jer je u pitanju jednostranački postupak, prihvaćen je njihov predlog da se čuje i drugačije viđenje istorije. Prof. Ristović je ugledni istoričar, šef Katedre za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prema rečima Zorana Naumovića, pravnog zastupnika JOB, sud ima mogućnost da pribavlja

Nedić je smatrao da je za neophodno da se Mihailović prebaci na teritoriju BiH i organizuje borbu protiv ustaša Piše: Dr Bojan Dimitrijević Dr Bojan Dimitrijević je rođen 1968. u Beogradu. Diplomirao je 1994. i magistrirao 1997. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom pod naslovom Jugoslovenska vojska u Otadžbini u valjevskom kraju 1941–1945. Doktorirao je na Novosadskom univerzitetu 2004. godine, a doktorska teza je bila Jugoslovenska narodna armija 1945–1954. Bio je kustos Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva do 1997. godine. Od marta 2003. do aprila 2004. bio je savetnik ministra odbrane, a od 2006. godine bio je savetnik za vojna pitanja tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Objavio je više monografija

Kako su Nemci streljali četničkog majora Aleksandra Mišića, u decembru 1941. Ispred kuće u Struganiku, u kojoj je bio domaćin generalu, pred Nemcima rekao: „Ja sam Draža“ Četnički pokret Draže Mihailovića ili Jugoslovenska vojska u otadžbini, kako je zvanično nazivan, bio je i ostao jedan od najkontroverznijih pojava u Drugom svetskom ratu, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije. Celokupna sudbina ovih vojnih formacija donekle podseća na sve ono što smo kao nacionalni kolektivitet preživeli, a možda još preživljavamo u ovom sumornom modernom dobu koje nam ni najmanje nije naklonjeno. Gotovo pola veka, iz ideoloških i sebičnih razloga ratnog pobednika, koji je pisao svoju istoriju, istina o četnicima