Историја је скрила Лијевче поље у заборав. Мало ко зна да је оно, попут Косова, једно од  српских поља крвљу натопљених. Лијевче поље се налази на сјеверу Републике Српске, у близини Бања Луке. Омеђено је планином Козаром и ријекама Савом и Врбасом. Захваљујући одличном географском положају, ова плодна равница, изузетене природне љепоте, дом је великом броју становника. Становништво Лијевче поља се у већој мјери населио након Првог свјетског рата и слома Аустроугарске. Спустили су се са гудура и врлети планина Мањаче и Козаре. Након oдбрамбено-отаџбинског рата у Лијевче се населио велики број избјеглих Срба са простора Српске Крајине. У Лијевче пољу нови дом су нашли Крајишници, Личани, Сањани и многи

Косовска Митровица – У оквиру обележавања Дана победе над фашизмом у амфитеатру Филозофског факултета у Косовској Митровици представљен зборник „Косово и Метохија у Другом светском рату, седам деценија касније“. Извор: ТВ Мост На промоцији зборника говорили су проф. др Владан Виријевић, др Божица Славковић, др Ненад Антонијевић и Душан Козарев, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију. Проф. др Владан Виријевић је нагласио да се зборником показује „ко је био ко“ у Другом светском рату на простору Косова и Метохије. „Да ли ће та историјска истина допрети до дневно-политичких фактора који одлучују, ми то не можемо рећи, али свакако је наша научна потврда историјских процеса и збивања у Другом светском

Операција „Црно“ [Schwarz]. У Стоцу, припадници III батаљона 2. пука Добровољачке СС-дивизије „Принц Еуген“ испитују заробљеног четника (припадника Требињског корпуса), у потрази за штабом генерала Драже Михаиловића, чије је уништење било примарни циљ немачке операције. Уз помоћ преводиоца (сасвим десно), заробљеника саслушава лично командант батаљона, главни четни СС-вођа Ото Мекелбург (други слева). Ова операција, чији је општи циљ био уништење свих оружаних формација које не припадају регуларним немачким, италијанским или хрватским оружаним снагама, у послератној југословенској историографији представљена је у скраћеној (цензурисаној) верзији, која је искључивала било какве окршаје између осовинских снага и формација које нису припадале партизанском покрету. У оригиналним немачким извештајима, с друге стране, осим већином слабог отпора

„Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили“ У Архиву, који је стигао са Колумбија универзитета, налази се већи број писама, докумената, која се односе на интерес који је кнез Павле имао за сликарство. Он је био школован историчар уметности и ниједан од докумената се није случајно нашао у Збирци. Кнез је сваки слободан тренутак посвећивао изучавању сликара као што су били: Тицијан, Тинторето, Белини, Мантења, Рубенс, Ел Греко, Гоја, Лука Кранах, Басано, Шарден, Клод Лорен, Никола Пусен… Волећи сликарство и, наравно, све лепе уметности, кнез Павле као да се придржавао једног Пусеновог

Београд — У Београду је, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, други пут организована манифестација „Бесмртни пук“- шетња потомака погинулих у Другом светском рату. Они су изашли на улице престонице са портретима својих ближњих. Свечани марш „Бесмртног пука“ почео је испред Спомен-парка ослободиоцима Београда и кретао се Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра, све до Скупштине Града Београда, где је одржана свечана манифестација. У организацији Медијског центра „Руски експрес“ и Фондације за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе „Свети Александар Невски“, шетња је почела од Гробља ослободилаца Београда 1944. године, а настављена је преко Рузвелтове улице, Булевара краља Александра до Скупштине града Београда. Учесници шетње, међу којима је

Бањалука је Маршом „Бесмртног пука“ обиљежила 9. мај – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Бањалука је са још више од 500 градова у свијету укључила у манифестацију „Бесмртни пук“ поводом Дана побједе над фашизмом. Колона са учесницима који носе фотографије својих предака који су учествовали у антифашистичкој борби кренула је од Парка „Петар Кочић“ до Трга Палих бораца. Учесници Марша су носили заставе Републике Српске, бивше СФРЈ са петокраком, слике народних хероја и бораца Народноослободилачког рата. Обиљежавању које је организовао Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствовали су  предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар

Маршом „Бесмртног пука“ данас је у Бањалуци почело централно обиљежавање 9. маја – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Обиљежавању који организује Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствују предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић. Свечаности присуствују и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, замјеник руског амбасадора у БиХ Петар Фролов и многобројни грађани Бањалуке. У Парку „Петар Кочић“ формирана је колона Марша „Бесмртног пука“, која је затим

Кнез Павле и Милан Кашанин су основали Музеј савремене уметности у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, почетком 1929. године. Још 1925, кнез замишља свој музеј и пише својим богатим пријатељма и рођацима: „Моја земља Србија нема ниједну уметничку галерију…“ У Архиву кнеза Павла налазе се сва писма која му је упутио господин Милан Кашанин. Године 1939, Кашанин је, у издању Музеја кнеза Павла објавио изванредно лепу књигу (на француском језику) „Уметност Југославије“ и први примерак послао кнезу Павлу, чијег Музеја је био директор. „Београд, 16. ИВ 1939. Ваше краљевско височанство, Истински сам срећан што Вам се свидела књига о нашој уметности. Дозволите да Вам топло благодарим на ласкавом мишљењу и

Геринг је између осталог, рекао и ово: ‘За нас је боље што се то сада десило, него касније, у даљем току рата. Овако смо са незнатним жртвама елиминисали Југославију као војног фактора, и можемо само бити захвални генералу Симовићу што нам је на време отворио очи’ Доктор права, пореклом Словенац, Данило Грегорић је био новинар, сарадник Димитрија Љотића, главни уредник Стојадиновићевог „Времена“, актер у судбоносним догађајима и трагични сведок. Оставио је књигу о својим погледима на „последњи чин југословенске трагедије“ са насловом „Самоубиство Југославије“, Издавачко и прометно а.д. Југоисток, Београд, 1942. Био је тајни емисар Драгише Цветковића током преговора са Немцима о приступању Пакту, одржавао тесне везе са немачким посланством

У Београду ће сутра бити одржана друга меморијална манифестација „Бесмртни пук“ поводом Дана побједе над фашизмом, саопштено је из Амбасаде Русије. Учесници манифестације изаћи ће на улице Београда са портретима својих ближњих који су учествовали у одбрани отаџбине у Првом и Другом свјетском рату, као и у одбрани од агресије НАТО на Југославију 1999. године. „Срби, Руси и представници других братских народа имаће могућност да прошетају Београдом у заједничкој колони са портретима својих хероја-бораца за слободу и независност. Заједно смо ратовали и морамо заједно да сачувамо сјећање о томе ради нашег пријатељства“, наведено је у саопштењу. Из Амбасаде Русије поручили су да је српска историја тијесно повезана са руском, посебно