Фебруара 1944. године око 10.000 Немаца, Бугара и љотићеваца опколило је око 1.200 Калабићевих четника Пише: Милослав Самарџић Два дана после напада на Смедеревски корпус, 17. фебруара 1944, осовинске трупе започињу операцију и против Горске краљеве гарде капетана Николе Калабића. У напад је кренуло седам батаљона Немаца, којих је овом приликом било највише, и љотићеваца, а у току операције придружени су и делови 70. пука бугарске војске. Нема тачних података о бројном стању непријатеља, али је свакако реч о око 10.000 војника. У ово доба Гарда још није била потпуно завршила организацију на новододељеном терену (Космај и Младеновац), тако да је због тога, али и због лоших временских услова, фебруара

У Дрвару је обиљежено 73 године од неуспјелог десанта на Дрвар, у присуству великог броја грађана, преживјелих бораца Другог свјетског рата из свих крајева бивше Југославије, те представника Удружења “Јосип Броз Tито”. Свечаност је почела полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен-обиљежје жртвама фашистичког терора у центру града, а настављена је на платоу испред Tитове пећине евоцирањем успомена на неуспјелу ваздушну операцију 25. маја 1944. године, када је пропао посљедњи покушај да се чувеним и дуго припреманим “Коњићевим скоком” уништи руководство НОБ-а. Обраћајући се преживјелим борцима, грађанима и гостима начелник општине Дрвар Горан Броћета истакао је да Дрвар с поносом може славити датуме из славне прошлости јер је одлучно рекао

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме. – Интермариум је једна од најбоље чуваних тајни Другог светског рата и Хладног рата јер је била компромитујућа и за Ватикан и за западне савезнике. Највише сведочанства о њој налази се у архивима Контраобавештајног-корпуса војске САД – каже академик Драгољуб Живојиновић, који је истраживао америчке и британске архиве. У

Историја је скрила Лијевче поље у заборав. Мало ко зна да је оно, попут Косова, једно од  српских поља крвљу натопљених. Лијевче поље се налази на сјеверу Републике Српске, у близини Бања Луке. Омеђено је планином Козаром и ријекама Савом и Врбасом. Захваљујући одличном географском положају, ова плодна равница, изузетене природне љепоте, дом је великом броју становника. Становништво Лијевче поља се у већој мјери населио након Првог свјетског рата и слома Аустроугарске. Спустили су се са гудура и врлети планина Мањаче и Козаре. Након oдбрамбено-отаџбинског рата у Лијевче се населио велики број избјеглих Срба са простора Српске Крајине. У Лијевче пољу нови дом су нашли Крајишници, Личани, Сањани и многи

Косовска Митровица – У оквиру обележавања Дана победе над фашизмом у амфитеатру Филозофског факултета у Косовској Митровици представљен зборник „Косово и Метохија у Другом светском рату, седам деценија касније“. Извор: ТВ Мост На промоцији зборника говорили су проф. др Владан Виријевић, др Божица Славковић, др Ненад Антонијевић и Душан Козарев, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију. Проф. др Владан Виријевић је нагласио да се зборником показује „ко је био ко“ у Другом светском рату на простору Косова и Метохије. „Да ли ће та историјска истина допрети до дневно-политичких фактора који одлучују, ми то не можемо рећи, али свакако је наша научна потврда историјских процеса и збивања у Другом светском

Операција „Црно“ [Schwarz]. У Стоцу, припадници III батаљона 2. пука Добровољачке СС-дивизије „Принц Еуген“ испитују заробљеног четника (припадника Требињског корпуса), у потрази за штабом генерала Драже Михаиловића, чије је уништење било примарни циљ немачке операције. Уз помоћ преводиоца (сасвим десно), заробљеника саслушава лично командант батаљона, главни четни СС-вођа Ото Мекелбург (други слева). Ова операција, чији је општи циљ био уништење свих оружаних формација које не припадају регуларним немачким, италијанским или хрватским оружаним снагама, у послератној југословенској историографији представљена је у скраћеној (цензурисаној) верзији, која је искључивала било какве окршаје између осовинских снага и формација које нису припадале партизанском покрету. У оригиналним немачким извештајима, с друге стране, осим већином слабог отпора

“Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили” У Архиву, који је стигао са Колумбија универзитета, налази се већи број писама, докумената, која се односе на интерес који је кнез Павле имао за сликарство. Он је био школован историчар уметности и ниједан од докумената се није случајно нашао у Збирци. Кнез је сваки слободан тренутак посвећивао изучавању сликара као што су били: Тицијан, Тинторето, Белини, Мантења, Рубенс, Ел Греко, Гоја, Лука Кранах, Басано, Шарден, Клод Лорен, Никола Пусен… Волећи сликарство и, наравно, све лепе уметности, кнез Павле као да се придржавао једног Пусеновог

Београд — У Београду је, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, други пут организована манифестација “Бесмртни пук”- шетња потомака погинулих у Другом светском рату. Они су изашли на улице престонице са портретима својих ближњих. Свечани марш “Бесмртног пука” почео је испред Спомен-парка ослободиоцима Београда и кретао се Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра, све до Скупштине Града Београда, где је одржана свечана манифестација. У организацији Медијског центра “Руски експрес” и Фондације за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе “Свети Александар Невски”, шетња је почела од Гробља ослободилаца Београда 1944. године, а настављена је преко Рузвелтове улице, Булевара краља Александра до Скупштине града Београда. Учесници шетње, међу којима је