Nemci su, zna se, veliki narod. Veber je, dabome, veliki filozof. Frau Merkel, nema sumnje, veliki političar. I od njih, ne jednom, govorio nam je naš novi predsednik, treba učiti. Šta? Sve, rekao je Vučić. I jednostrano proglasio kraj srpske istorije i početak „praktičnog doba“ u odnosima sa Nemačkom. Doba u kome mi „mali narod“, kako veli Vučić, moramo učiti od velikih. I ja sam, zato, kao analitičar, počeo da pratim šta radi ta frau Merkel, želeći da nešto naučim i publici preporučim. Prvo što sam shvatio jeste da se frau Merkel ne odriče istorije svog naroda, čak ni njenih najsramnijih perioda. A bilo ih je. Iz onoga što čini

„Stalno ste zauzeti problemima partizana, muslimana i ustaša. Izgleda da ste se sasvim zadubili u ovu unutrašnju borbu na veliku štetu jugoslovenskog doprinosa ratnom naporu Ujedinjenih nacija“, napisao je General Armstrong Priče o jugoslovenskom otporu uglavnom su se odnosile na generala Mihailovića i njegove četnike, a onda se pojavio „čuveni“ izveštaj koji je promenio ugao gledanja i dao zamah pokretu koji je odbacio Mihailovića. Polemika o ukidanju presude iz 1946. godine još uvek ne jenjava, kada je po odluci suda streljan Dragoljub Draža Mihailović, četnički general. O tome šta mu je prethodilo, o stavovima svih strana u ovom procesu, dosta se pisalo proteklih decenija, no postoji jedna prepiska o kojoj

Šta je sve prethodilo hapšenju Draže Mihailovića, u januaru 1946. Ostaje dilema da li je komandant Gorske garde namakao omču na vrat Draži ili je ubijen. Tvrdi se da je lažni Kalabić 15 centimetara niži od pravog Srbija je velika tajna. Koliko god ova konstatacija starog cinika, na prvi pogled, izgledala nategnuto i bila proizvod našeg kafanskog smisla za humor i dosetku, sve što se poslednjih desetak dana dešavalo, od donošenja presude o rehabilitaciji Nikole Kalabića, ipak govori o njenoj tačnosti. Gotovo da nema segmenta javnog života da se, s vremena na vreme, ne sapletemo o neku busiju tajne. Nije li ovo trenutak da se, po ko zna koji put,

Predlagači rehabilitacije ratnog premijera Srbije nezadovoljni pritiscima na sud Predlagači rehabilitacije Milana Nedića, predsednik vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata, odnosno njegova porodica, Srpski liberalni savet i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, spremaju se da tuže ministre Ivicu Dačića i Aleksandra Vulina, kao i predsednika skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava Mehu Omerovića. Na dušu im stavljaju da neprimerenim izjavama konstantno vrše pritisak na sud. – Smatramo da su izjave ljudi iz vladajuće garniture, Dačića, Vulina i Omerovića, najblaže rečeno nekorektne i njima vrše pritisak na sud, zbog čega ćemo morati da ih tužimo – kaže Aleksandar Nedić, praunuk kolaboracionističkog političara. – Posebno je sporno Vulinovo izjednačavanje

Novi Sad – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da će mu biti „veliko zadovoljstvo” da se pred ustašama i pred porodicom Milana Nedića bori za istinu u srpskom narodu, njegovoj antifašitičkoj prošlosti i budućnosti. „Biće mi veliko zadovoljstvo i pred ustašama i pred Nedićevcima da se borim za istinu u našem narodu, našoj antifašističkoj prošlosti i našoj antifasištičkoj budućnosti, i da nikada ne dozvolim da zločinci i žrtve budu izjednačeni”, poručio je Vulin. Vulin je porodici Milana Nedića, koja je protiv njega najavila tužbu zbog njegovih izjava o ulozi Nedića tokom nacisticke okupacije Srbije, predložio da stane u red sa ustašama koje su

Vladimir Nazor (1876-1949), po narodnosti je Hrvat, pisac, pesnik i književnik. Uoči Drugog svetskog rata Nazor je podržavao Mačekovu opoziciju. Za vreme tz. Nezavisne Države Hrvatske postao je 1941. godine članom Pavelićeve Hrvatske Akademije znanosti u umetnosti. Tokom 1942. godine napuštia Zagreb i odlazi u Vrhovni partizanski štab, gde ostaje svo vreme trajanja revolucije. Nazor je postao je prvi predsednik Prezidijuma Sabora NR Hrvatske i tom prilikom uputio je jednu zvaničnu „Poruku Hrvatima“, u kojoj doslovno stoji: „Tim činom su rodoljubi na mene svratili pažnju ne samo Hrvata od Čakovca u Međimurju i od Čičarije u Istri do Boke Kotorske, pa od Lošinja na Jadranu do Zemuna na Dunavu, no

Teško je bilo predvideti pre samo dvadesetak godina da će se životni, ovozemaljski i nebeski put narodnog heroja Milana Zečara zaokružiti, a verujemo i konačno zatvoriti, 110 godina nakon njegovog rođenja ponovo na rodnoj Šćenici, u nekadašnjoj Жupi Ljubomir, kasnije Opštini, a danas MZ koja se prostire između Leotara i Viduše na oko 800 m, kažu idealne nadmorske visine. Ali zato, bilo je lako predvidljivo da će Milan Zečar biti veliki čovek, da će iza sebe ostaviti grandiozno djelo i dubok trag na svom životnom i stvaralačkom putu, jer je u svakom životnom dobu odrastanja i sazrevanja odskakao od drugih svojom talentom, sposobnošću da stvara i gradi, da okuplja i

Do kraja godine biće završena obnova Starog vojničkog groblja u Kragujevcu, ali će pitanje koje je prošle godine pokrenula nadležna komisija Bundestaga morati da bude rešeno na međudržavnom nivou, naglašavaju gradske vlasti ragujevac – Članovi Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima boravili su avgusta prošle godine u Kragujevcu. Tom prilikom pomenuli su mogućnost da se na Starom vojničkom groblju obeleže grobovi njenih vojnika iz oba svetska rata. Kako su objasnili, to bi osim u Kragujevcu trebalo da bude urađeno u Kraljevu i u još nekoliko mesta u Vojvodini, što bi se regulisalo bilateralnim sporazumom između Nemačke i Srbije. S obzirom na to da se kragujevačko Staro vojničko groblje nalazi

Srpska pravoslavna crkva u diptih svetih uvrstila pivske, veličke i gornjopolimske stradalnike. Dan novomučenika veličkih i gornjopolimskih biće 28. jul, a pivskih 7. jun Жrtve nacističkog terora iz Pivskih dola, Velike i Gornjeg Polimlja, koje su soldati zloglasne divizije “Princ Eugen” u Drugom svetskom ratu zverski ubili ili žive bacili u vatru, uvršteni su ovih dana u diptih svetih. Sabor SPC je sabrao u liku svetih novomučenika srpskih žrtve terora iz Velike i Gornje Ržanice postradale 28. jula 1941, pridružujući im i 28 dece umorene glađu u plavskom zatvoru iste godine. Po zlu poznata divizija je za samo dva sata u ovim selima zverski poklala i u vatru žive bacila

Nikad se nisam ozbiljno bavio četništvom, ali vidim rehabilitacija Kalabića izazvala haos. Mene tu muči princip: ako Kalabić ne sme biti rehabilitovan zbog svojih navodnih zločina, na primer u Dragovcu, kako je moguće da prihvatimo da se Tito danas slobodno slavi, a posejao je preko 80 000 ljudi po pasijim grobljima širom Srbije? Tito se slavi, a i on je šurovao sa Nemcima? Tito se slavi, a on je određivao ciljeve bombardovanja Srbije sa saveznicima? Dakle, ako je Tito „rehabilitovan“, a toliko je ubijao srpski narod, onda ne vidim zašto, po istom principu, to ne bi bilo i za Kalabića i za četnike. Ili nije niko ili jesu svi. Ovo

Potomak stradalih u pokolju u Vraniću Vladan Pantić kaže da je ogorčen zbog rehabilitacije četničkog komandanta Nikole Kalabića. “Ne mogu da verujem kuda ova Srbija ide i šta se dešava. U celoj Srbiji su pravili zločine neverovatne. Ne mogu da verujem da se danas sve okreće, da neki nadri-istoričari pišu, lažu, mažu… Ne mogu da shvatim gde ovo vodi”, kaže Pantić. “Zločin je zločin, ne može da se oprosti i ne mogu da se pomire dželati i žrtve”, dodaje on. Deset članova njegove porodice ubijeno je u pokolju 20. decembra 1943. godine uveče. “Četnici su došli to veče, njih deset do 15. Ušli su u kuću i sve poklali. Zaklali

Oprečni stavovi savremenika o prvom evropskom gerilcu i njegovoj ulozi u ratu. Informaciju da je pukovnik Mihailović u Italiji dao general Dušan Simović O Dragoslavu Draži Mihailoviću napisano je i objavljeno na desetine knjiga, što kod nas, što u inostranstvu. Decenijama posle Drugog svetskog rata, autori su bili sasvim suprotnih ideoloških i političkih opredeljenja. S jedne strane su bili domaći istoriografi koji su na sve načine dokazivali njegovu izdajničku, kvislinšku i zločinačku ulogu tokom rata, a nasuprot njima stajali su autori iz političkog, emigrantskog miljea, dokazujući njegov patriotizam i antifašističko opredeljenje. Mora se priznati da su se tih godina javljali i strani istraživači koji su se bavili “imenom i delom”