arrow up
bomb-beograd-1944-noseca.jpg

КРВАВИ УСКРС 1944. Савезници нас бомбардовали на Титов захтев!

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао док су савезнички

Стогодишњица германског ревизионизма

Оловни век свог ревизионизма, Немачка овог пролећа слави пумпањем хашког сребреничког наратива у палати Уједињених нација на Ист Риверу. Пише: Милан Четник Од кад је Други Рајх, на Видовдан 1919. кротко потписао Версајски мировни уговор, прихватајући кривицу Немачке за избијање Првог светског рата, немачка политичка и интелектуална елита довија се као левантински трговац како да злочиначки, млински камен свог милитаризма окачи око српског врата. Тај столетни гоблен проткан је србофобијом, по Немцима „српскомопасношћу“. Троструки немачки, противсрпски магнум цримен (1914-1918. 1941-1945. 1999.), инспирише германску империју да и данас покушава да пермутује своју дежурну жртву у џелата, преподобно се позивајући на моралне императиве првог реда. Рђа на тевтонском мачу Америчка публицисткиња Дајана

АПЕЛ – МЕМОРИЈАЛИ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ СССР НА ТЛУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ВОЈНЕ ЖРТВЕ 1944-1945.

Овај апел је једини начин да приведемо крају један значајан пројекат, иза којег не стоје ни владине, ни страначке, нити било које интересне групе. Драги Пријатељи, Након објављивања монографије на руском (2020), са именима преко 11.700 погинулих и несталих црвеноармејаца на тлу Југославије 1944-1945, која је исте године уручена у Москви председнику Руске Федерације Владимиру Владимировичу Путину, поводом централног обележавања 75-то годишњице Победе у Другом светском рату и издања на српском 2021. отпочели смо са припремом новог допуњеног издања. Захваљујући преданом раду наших пријатеља из Москве, у руским војним архивима, у припреми је ново, допуњено издање, предвиђено за 2026/2027. годину. Допуњено издање ће поред нових података о погинулим и несталим

Душан Бабац: О херојству Александра Берића, носиоца српске Медаље части

На почетку Априлског рата, командант речног монитора Драва Краљевске морнарице био је поручник бојног брода прве класе Александар Берић.  Драва је служила у Првој минерско-баражној групи у Бездану са задатком да пружа артиљеријску подршку Осјечкој дивизији. Монитор Драва затекао се 6. априла на Дунаву код Бездана, близу границе са Мађарском. Осмотривши велике формације немачких авиона које су прелетале границу са Мађарском, поручник Берић је издао наређење да се, према унапред утврђеним координатама, отвори ватра на најближи непријатељски војни аердром код Мохача који је био удаљен око 7 km. Непријатељска извиђачка авијација више пута је безуспешно покушала да открије положај са којег је дејствовао југословенски монитор при чему је противавионском ватром

Здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (из Збирке фотографија Музеја града Београда)

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан када је горело српско сећање

Поводом рођендана Народне библиотеке Србије, посећамо на најтрагичније дане једне од најважнијих наших институција и откривамо мало познате детаље бомбардовања Београда 6. априла 1941. године Осим страдања људи, материјалних добара и инфраструктуре, с почетком Другог светског рата, у потпуности је страдала и Народна библиотека Србије. Она је плански гађана – највећа и највреднија ризница покретне културне баштине овог дела Европе сравњена је са земљом. У њој је чувана грађа не само српског порекла већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година. С правом не само историчари већ и стручњаци који се баве заштитом културне баштине и у Европи

Историчар др Немања Девић међу 10% најпродуктивнијих српских научника

Ништа од тога није био мој успех, него милост Господа и правда за оне у чије име говорим. У Босни постоји један необичан израз за ничије дете: зове се нахоче. Е ја сам, откад сам уписао Филозофски факултет у Београду био нахоче. И то не зато што немам родитеље, ујаке или кумове, већ зато што они нису седели на утицајним местима. Уз то, нисам био ни Југословен ни комуниста већ изразита супротност свега тога, што такође није баш била згодна околност на једном од последњих упоришта ових липсавајућих идеологија у Србији. До доктората то нисам много осећао, онда се на моја плећа срушила лавина. Тукло је са свих страна, у

Институт за јеврејске послове: Недићева влада није прогонила Јевреје (1994)

Истина о Недићу Пише: Никола Милованчев Задњих година поново су ојачали притисци да се наметне измишљена хипотека саодговорности владе Милана Недића за нацистички геноцид над Јеврејима у Србији 1941-1944; та пропаганда је на жалост толико јака, да после мого понављања, у њу почињу да верују чак и неки добромислећи али недовољно информисани људи. Зато желим да потсетим нашу јавност на писмо читаоца Политике из Лондона Ж. З., које је штампано у том београдском дневном листу, у рубрици Писма читалаца, 13. маја 1994. (бр. 28939, стр. 6). Преносимо у целости ово писмо, објављено под насловом „Истина о Недићу. Погрешна оцена – оптужба – о Недићу као суорганизатору убиства српских Јевреја 1941-1942.

И ДУНАВ ИМА ПЛАВУ ГРОБНИЦУ: Епархија Бачка о изградњи цркве у новосадском насељу Лиман, посвећене жртвама рације 1942.

Храм који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, у близини купалишта Штранд, биће посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому нашег народа у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији. Пише: Ј. Симић То ће га с правом, сврстати у ред здања од изузетног духовног, културног и националног значаја. Изградњом храма Светих мученика бачких и планираном изградњом Меморијалног центра жртава погрома у Бачкој овај, до сада неуређени део обале Дунава ће, између осталог, постати уређена културно-просторна целина дефинисана културом сећања на страдање свих Новосађана и биће својеврсни прворазредни подсетник да Плава гробница и ту постоји. Оваквом поруком за јавност огласила се јуче Епархија бачка после најаве

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Два милиона Срба у НДХ је морало носити плаве траке са словом „P“-Pravoslavac!

Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

Лаловић: Са сузама у очима у Велици на Чакору

Након аналитичког прегледа поетских свједочења инспирисаних злочином њемачке СС дивизије Принц Еуген у Пивским Долима код Плужина 7. јуна 1943. године које смо представили у есеју Поетска туга у Долима пивским, нашу пажњу је заокупио још један сличан злочин над српским народом у Црној Гори, а ријеч је о злочину које су у српском селу Велика на Чакору, општина Плав, починиле двије СС дивизије, Принц Еуген и Скендер-бег. Пише: Раде Р. Лаловић Злочин се догодио 28. јула 1944. године на православни празник Светих мученика Кирика и Јулите. Тада је само за два сата убијено 500 људи од чега 113 дјеце млађе од 12 година. Злочин се догодио непосредно након што

Владан Вукосављевић: МУЗЕЈ ИСТИНЕ И КУЋА УВЕЛОГ ЦВЕЋА

Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне велике историјске неправде, имало је и један занимљив споредни ефекат. Изазвани су јарост и агресивни фанатизам следбеника секте поклоника Ј. Б. Тита, прононсираног ратног злочинца, џелата српског народа, оперетског диктатора и по много основа девијантне особе, не сасвим јасног порекла и идентитета. Млађе генерације имају прилику да сазнају колико дубоко је у наше друштво уткана злочиначка јерес титоизма и у којој мери су и данас агресивни и пуни мржње према свему српском, физички и идеолошки наследници убица из Лисичијег потока и џелата са безбројних стратишта које су по Србији од 1944. расејали ознашки Ханибали Лектори, разни Пенезићи, Ранковићи,

Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом

Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је нагласио да је наратив који у вези са Михаиловићем ових дана користе Хрвати истовјетан ријечима које годинама користи „Веритас“ када указује на свеприсутну рехабилитацију усташтва у тој земљи. – Не знам да ли би плакао или се смијао када то читам. Све што су они написали то годинама ми приписујемо управо Хрватској. Рехабилитација усташтва, подизање споменика декларисаним и осуђеним усташама

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Сви ухапшеници одведени су у двориште касарне Трећег артиљеријског пука и тамо претресани и одузете су им све личне ствари. Немци су стрељали прво групу од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Тако је почело. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.