Мистерија гроба Драгољуба Драже Михаиловића, али и начин егзекуције, поново је актуелизована и управо су та два питања за историјску науку једино што је остало непознато у животу и деловању вође првог антифашистичког покрета отпора у Другом светском рату. Четири године након што је Виши суд у Београду рехабилитовао команданта краљевске Југословенске војске у отаџбини, генерала Драгољуба Дражу Михаиловића, и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године, када је и убијен, прича о генералу поново је у жижи. Овај пут, то је захваљући Американцима, тачније Копредседавајући српског Кокуса у америчком Конгресу, Tedu Po. Овај конгресмен из Тексаса недавно је премијерки Србије

Које све теорије постоје о месту стрељања и покопа генерала Михаиловића. Истина у нерегистрованим документима Архиве Службе државне безбедности Десетак година по одлуци Владе Србије да формира две државне комисије, једну за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а другу за проналажење и обележавање свих тајних гробница побијених од 12. септембра 1944. године, недавни захтев америчког конгресмена Теда Поа упућен премијерки Србије Ани Брнабић да се публикују сва документа о суђењу и стрељању, поново је распламсао страсти о судбини “првог европског герилца” у окупираној Европи. Поново је на делу медијска кампања “Откопавање истине” која по ко зна који пут актуелизује изреку старог циника да је “Србија велика тајна”. И

Усташу Петра Хољца је рехабилитовао Виши суд у Београду, упркос документу из 1943, који сведочи да је био припадник Хрватског ослободилачког покрета Усташа у табору Земун! Наследници декларисаног припадника усташког покрета Петра Хољца тражили су нашој Агенцији за реституцију повраћај његове имовине, кућу, плац и бунар у срцу Земуна. Усташу Петра Хољца је рехабилитовао Виши суд у Београду, упркос документу из 1943, који сведочи да је био припадник Хрватског ослободилачког покрета Усташа у табору Земун! Доказ да се поносио својим чланством у покрету показује фотографија смотре усташа у Земуну, у Главној улици, на којој се види да у првом реду стоји управо Петар Хољац Иако је његова породица поднела захтев

Фотографија стрељаног команданта ЈВуО могла би да открије његов гроб. Самарџић тврди да је Чича уморен код Дома Гарде Тело команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића сликано је после егзекуције недалеко од београдског Белог двора. Направљене су три фотографије, а по наређењу Александра Ранковића, негатив је уништен. Ови снимци данас су похрањени на непознатом месту, а могли би имати важну улогу у лоцирању места укопа вође Равногорског покрета. Публициста Милослав Самарџић располаже информацијама да су три фотографије тела непосредно после стрељања израђене и уручене Ранковићу, Слободану Пенезићу Крцуну и Светиславу Стефановићу Ћећи. По уништењу филма, међутим, у четничкој емигрантској штампи волшебно се појавила једна од фотографија, распиривши наду

Постоје индиције да су са Аде посмртни остаци Драгољуба Драже Михаиловића пренети на Бели двор. Kомисија за истраживање околности подкојима је командант Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Михаиловић умро никада није завршила посао, а према писању медија нова сазнања су да је његово тело покопано код Kарађорђевићевог Белог двора! Историчар Милослав Самарџић каже да је информацију да је Дража сахрањен близу цркве у оквиру комплекса Белог двора добио је из више извора. – Ту информацију сам пренео покојном Драгану Влаховићу, у то време члану Kомисије. Такође сам му дао и оригиналну фотографију мртвог Драже, за коју је лично Ранковић тражио да се уништи негатив – каже он и додаје да

Евентуална ексхумација Павелића и Лубурића у Шпанији могла би да покрене талас у Европи Најаве из Мадрида да би, у контексту обрачунавања са Франковим фашистичким наслеђем, Шпанија могла да наложи ексхумације и пресељење у Хрватску посмртних остатака Анте Павелића и Макса Лубурића, да њихови гробови не би служили као места ходочашћа усташама, отворили су питање да ли би и друге чланице ЕУ могле да поступе исто. Тако се спекулише да би, уколико серија ексхумација почне, у Србији могли да заврше посмртни остаци Димитрија Љотића, вође организације “Збор”, сахрањеног на тајној локацији у Словенији. Љотић је из Србије избегао после рата у западну Словенију, где је формирао јединице под командом генерала

Државна комисија утврдила је да релевантни документи о месту и локацији погубљења генерала Михаиловића нису сачувани, да су вероватно нестали током шездесетих година у архивској грађи која је уништавана после Брионског пленума, истиче за Спутњик историчар Бојан Димитријевић поводом иницијативе коју је тим поводом покренуо Српски кокус Конгреса САД. Копредседавајући Српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да буду објављена документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михаиловића. У писму се наводи да је генерал Михаиловић играо кључну улогу у спасавању стотине страних пилота током Другог светског рата, укључујући и америчке. „Он и људи којима је командовао показали су изузетну храброст у одбрани наших

Како су Павелићеви следбеници добили прилику да се “оперу” 1944. године; Москва им понудила да учествују у борбама против Немаца у замену за живот У смирај свог живота, Иво Андрић записаће да само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, додаће наш једини нобеловац, напротив, да је све оно што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. На нашу велику жалост, готово пола века та светлост није обасјавала један поприличан део прошлости у вези са Србијом

На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је да се долазак нацизма и фашизма на Балкан памти као најцрње вријеме у историји српског народа, јер је тада највише страдао. На спомен-обиљежју на Бањ брду, вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је данас поводом 27. јула – Дана устанка против фашизма да је српски народ Крајине овим устанком, међу првима у Европи, показао пут правде и слободе, дајући немјерљив допринос у побједи над злом фашизма. “Никада не смијемо заборавити жртву наших предака у тој борби, али ни све оне невине људе који су само зато што су Срби завршили у нацистичким логорима смрти у НДХ”, рекао је Чубриловић, честитајући свим учесницима НОБ-а и свим грађанима Републике Српске 27. јул. Он је напоменуо да је Дан устанка један од најзначајнијих датума из историје Срба, јер се тога дана голоруки народ Крајине побунио против нацизма

Опречне реакције поводом одлуке суда да не рехабилитује окупационог премијера. СУБНОР: Србија правна држава. Историчари кажу да се он не сме изједначавати са Павелићем Прошле су 72 године од када је Милан Недић, председник Владе националног спаса за време немачке окупације, наводно извршио самоубиство у затвору Озне, у центру Београда. Упркос толиком протоку времена, помињање његовог имена, посебно после одлуке Вишег суда у Београду да га не рехабилитује, и даље дели Србију. Вест да је суд одбио захтев да се поништи уредба Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља наново је заоштрила реторику између оних који сматрају да је Недић био “српска мајка” и оних који га и данас

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године. И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога? Као преживели очевидац могу да кажем следеће: Дана 25. jула у поподневним

Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први