Programom „Ledena tišina“ biće obeležena 75. godišnjica racije Nizom događaja Kulturni centar Novog Sada obeležiće narednih dana jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada – 75. godišnjicu Novosadske racije. U okviru programa „Ledena tišina“, Novosađani će imati priliku da se od 24. do 26. januara na izložbama i predavanjima bliže upoznaju sa tragičnim događajima 1942. godine pod mađarskom okupacijom. Među žrtvama pogroma našli su se i izuzetni umetnici, čiji se rad i dan-danas pamti. – Program „Ledena tišina“ biće u znaku edukativnih i značajnih predavanja. Posetioci će imati priliku da saznaju više o Novosadskoj raciji i drugim događajima, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji grada – najavljuju iz

Sećanje na komandira 104. borbene eskadrile Borivoja Markovića Farmu i sudbinu vazduhoplovaca branilaca Beograda Neki ljudi ulaze u istoriju na velika vrata, drugi takođe dobiju svoje mesto, ali ulaze „s leđa“, zapamćeni po zlu, lopovluku i političarenju, a treće istorija ne bi nikad zabeležila, iako su velikani i patriote u svakom pogledu. Da bismo sačuvali sećanje na prave, velike uzore, brinu retki entuzijasti, koji ne daju da ugasnu pripovesti o podvizima, herojstvu i patriotizmu naših predaka. Verovatno se nikada neće saznati zašto je Borivoje Marković, stasiti pilot lovac i komandir 104. eskadrile Šestog lovačkog puka Vazduhoplovstva Vojske Kraljevine Jugoslavije dobio neobični nadimak – Farma. Ono što se zasigurno zna jeste

Dr Ignjat Pavlas, danas zaboravljeni velikan Novog Sada, živeo je boreći se za svoj grad i svoj narod. Na današnji dan cenu te borbe je platio svojim životom. Danas se navršava sedamdeset i dve godine od smrti dr Ignjata Pavlasa i njegove žene Olge, rođ. Kozjak. Ubijeni su u toku Racije u Novom Sadu, održane u vreme okupacije, od 21. do  23. januara 1942. godine. Dr Pavlas je u svom srcu nosio Srbe i Srbiju. Život je posvetio napretku svog naroda i svog grada, Novog Sada. Srbija mu se do danas nije na pravi način odužila. Neka ovaj tekst bude mali doprinost tome, kao i moj lični doprinos, jer je

Novi Sad – U Čurugu je juče obeležena 75. godišnjica Racije, zločina koji su mađarski fašisti započeli u tom mestu 4. januara 1942. i u kome je sve do pred kraj tog meseca u čitavoj južnoj Bačkoj na surovi način ubijeno oko četiri hiljade Srba, Jevreja, Roma. Taj zločin, kako je to istakao mitropolit SPC Porfirije u svojoj besedi nakon parastosa nevinim žrtvama, učinili su oni koji zapravo nisu ljudi, ne pripadaju nekom narodu i crkvi, već su „zverovi”. Mitropolit je parastos služio u čuruškoj Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vladike bačkog Irineja, sveštenstva, predstavnika AP Vojvodine, opštine Žabalj, grada Novog Sada i građana, kojima je poručio da se nisu

Pre tačno 75 godina, otpočela je hortijevska „Racija“ u Šajkaškoj (trougao Dunava i Tise, južna Bačka), jedan od najstrašnijih genocida kako po obimu tako i po načinu na koji je počinjen. Januarska „Racija“ 1942. planirana je mesecima od strane mađarskih državnih organa: vojske, žandarmerije, policije, kontraobaveštajne službe, po odluci mađarske vlade i namesnika Mikloša Hortija, koordinirana od strane mađarskog generalštaba i na terenu potpomognuta od većine lokalnog mađarskog stanovništva koje je učestvovalo u potkazivanju, privođenju, ubijanju i pljačkanju imovine Srba i Jevreja. Uzevši beznačajni Šajkaški odred u žabaljskom ritu kao povod za „čišćenje“ terena, hortijevski okupator je u nedelju izjutra 4. januara 1942. opkolio i razbio 40-ak pripadnika tog Odreda,

Dok podnosilac zahteva za rehabilitaciju tvrdi da ne postoji nijedan dokaz da je nekadašnji komandant Gorske garde počinio bilo kakav zločin, tužilac se protivi rehabilitaciji pozivajući se na odluku Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Drugom svetskom ratu Valjevo – Svoju odluku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnje komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini, koji je podnela Kalabićeva unuka Valjevka Vesna Kalabić, sudija Višeg suda u Valjevu Dragan Obradović saopštiće 5. januara 2017. Ali, po onome što je u završnim rečima saopšteno na ročištu, posao mu neće biti nimalo lak. Dok je predlagač preko svog punomoćnika tražio rehabilitaciju, tužilac se tom predlogu usprotivio, pozivajući se na odredbe