Суд у источном дијелу Пољске издао је налог за хапшење становника америчке државе Минесоте, који се тражи због нацистичког масакра, изјавио је судија Даријуш Абамовиц. Издавање налога за хапшење отвара пут Пољској да тражи изручење оптуженог од САД. Агенција АП раније је открила идентитет 98-годишњег Михаела Каркоца, бившег команданта нацистичке јединице чији су чланови спалили неколико села у Пољској и убили цивиле у току Другог свјетског рата. Абамовиц је додао да је суд издао налог након што је закључено да постоји велика вјероватноћа да је осумњичени починио ратне злочине које су тужиоци описали, преноси АП. Извор: СРНА Везане вијести: Варшава тражи изручење нацисте Бивши чувар Аушвица: Нисам очекивао да ће

Стотине младих болесника у психијатријској клиници у Бечу, познатом центру за програм еутаназије Трећег Рајха, биле су злостављане до 1980-тих година због тога што болница није раскинула с идеологијом и особљем из нацистичког раздобља, открили су аустријски научници. Злоупотреба седатива, лудачких кошуља, кревета кавеза – “Павиљон 15” у дјечјој психијатријској болници Spiegelgrund изнад главног града Аустрије био је мјесто “глобалног система насиља” од 1945. до 1984., наводи се у истраживању које је наручио Беч. Након вишегодишње истраге, у извјештају на 600 страница истиче се да се ради о поступцима“који крше људско достојанство“, већином због “недовољног помака од нацистичке идеологије и особља”. Бечка болница била је у вријеме сецесије једна од најмодернијих у Еуропи, а нацисти су ондје

Власти Пољске планирају да траже изручење Американца за ког се сумња да је починио ратне злочине у току Другог свјетског рата, саопштено је из националног института за историју при Влади Пољске. Мушкарац, идентификован као Михаел К., осумњичен је за убиства у источном дијелу Пољске 1944. године као члан нацистичке “Легије украјинске самоодбране”, саопштио је Институт народног сјећања. “Према резултатима истраге, Михаел К. је главни осумњичени. Убијеђени смо да је ова особа, која тренутно живи у САД, особа која је извршила геноцид у неколико села у Пољској”, изјавио је Роберт Јаницки, тужилац при Институту. Јаницки је додао да сви прикупљени докази указују на то да у Институту не гријеши. Јаницки није

Филм који прожима тема депортације и уништења јеврејске заједнице у Македонији за суседну Бугарску предмет је контроверзе још пре завршетка продукције. Напомена: Овај прилог, актуелан и данас, објављен је 31. јануара 2012. године. Недовршени филм са радним називом Треће полувреме који говори о љубавној причи унутар трагичне судбине македонских Јевреја током Дугог светског рата, подиже тензије између Македоније и Бугарске. Тројица бугарских народних посланика Евгени Кирилов, Андреи Ковачец и Станимир Иличев виде филм као извор дезинформација и ширења непријатељства према њиховој држави. Поменути посланици говорили су о филму режисера Дарка Митревског на редовној новинарској конференцији Европске комисије у Бриселу. „Поново смо сведоци једног од многих случајева у којима Македонија промовише свој идентитет

Након завршетка Другог светског рата, најкрвавијег сукоба у историји човечанства, настали су многи митови у којима се клеветао Совјетски Савез и руско херојство, а Запад је убрзо почео да “сервира” такве приче као да су чињенице. Једна од највећих лажи гласи да СССР и Стаљина треба кривити за почетак рата. У том контексту, критичари са Запада неретко тврде да се Стаљин припремао да нападне Немачку, али да га је Хитлер изненадио и напао први. Да би се разоткрила таква безочна лаж довољно је поменути да је Немачка, умногоме исцрпљена сломом који је доживела у Првом светском рату, желела да се домогне златних резерви, нарочито у Аустрији, као и да “збрише”

Загреб – “Њемачки живот”, један од најишчекиванијих филмова овогодишњег ZagrebDoxa, кроз причу о бившој Гебелсовој секретарици упозорава како фашизам није само ствар прошлости и да демократију треба и данас штитити, а то је, рекао је један од режисера Christian Kroenes,  био и циљ тог документарног филма. Филм, за чију су пројекцију у уторак распродане све улазнице, доноси досад најдетаљнији интервју с недавно преминулом Brunhildom Pomsel у коме је, у својој 105. години, одлучила проговорити о времену када је, као најбржа дактилографкиња њемачког радија, почела радити за озлоглашеног Хитлеровог министра пропаганде. Након Другог свјетског рата пет је година провела у руском затвору, бившем нацистичком логору, а потом се запослила на њемачкој телевизији гдје је