Gering je između ostalog, rekao i ovo: ‘Za nas je bolje što se to sada desilo, nego kasnije, u daljem toku rata. Ovako smo sa neznatnim žrtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojnog faktora, i možemo samo biti zahvalni generalu Simoviću što nam je na vreme otvorio oči’ Doktor prava, poreklom Slovenac, Danilo Gregorić je bio novinar, saradnik Dimitrija Ljotića, glavni urednik Stojadinovićevog “Vremena”, akter u sudbonosnim događajima i tragični svedok. Ostavio je knjigu o svojim pogledima na “poslednji čin jugoslovenske tragedije” sa naslovom “Samoubistvo Jugoslavije”, Izdavačko i prometno a.d. Jugoistok, Beograd, 1942. Bio je tajni emisar Dragiše Cvetkovića tokom pregovora sa Nemcima o pristupanju Paktu, održavao tesne veze sa nemačkim poslanstvom

U Beogradu će sutra biti održana druga memorijalna manifestacija “Besmrtni puk” povodom Dana pobjede nad fašizmom, saopšteno je iz Ambasade Rusije. Učesnici manifestacije izaći će na ulice Beograda sa portretima svojih bližnjih koji su učestvovali u odbrani otadžbine u Prvom i Drugom svjetskom ratu, kao i u odbrani od agresije NATO na Jugoslaviju 1999. godine. “Srbi, Rusi i predstavnici drugih bratskih naroda imaće mogućnost da prošetaju Beogradom u zajedničkoj koloni sa portretima svojih heroja-boraca za slobodu i nezavisnost. Zajedno smo ratovali i moramo zajedno da sačuvamo sjećanje o tome radi našeg prijateljstva”, navedeno je u saopštenju. Iz Ambasade Rusije poručili su da je srpska istorija tijesno povezana sa ruskom, posebno

Otkrivamo detalje o ratovanju i komandovanju Josipa Broza: Od Vlade Šegrta maršal dobio pogrešno obaveštenje da ih goni čak 20.000 četnika. Posle proboja na Sutjesci tražio da se Koča Popović strelja Ako je tačno da nema čoveka koji živi a ne greši, a u to nas uverava kompletna istorija naše civilizacije, onda je razumljivo što je u hrišćanskoj religiji jedan od ključnih postulata da je povratak Bogu, posle greha, sveta tajna pokajanja i ispovesti. Znači, posle ispovedi i dobijanja oproštaja, vernik se oslobađa greha. Oproštaj, ipak, nije bez kazne. Ispovednik preporučuje verniku kaznu čija težina varira u zavisnosti od težine samoga greha. To mogu biti post, molitva, traženje oproštaja od

Ministar Aleksandar Vulin otkrio je novu spomen-ploču posvećenu Srbima koji su živote izgubili u Mauthauzenu Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin otkrio je danas novu spomen-ploču posvećenu Srbima koji su živote izgubili u Mauthauzenu, a zatim je položio vence i odao počast stradalima, poručivši da svet ne sme više da dopušta da se zlo ponavlja. Vulin koji je predvodio državnu ceremoniju obeležavanja 72 godine od oslobođenja tog koncentracionog logora u Austriji, rekao je da svet ne sme da prećuti da se fašizam ponovo rađa, da se vraća i to pod svojim pravim imenom – da se vraća nad kostima najstrašnije umorene jasenovačke dece. “Bude li ćutao

“Čim su mi saopštili šta je sve rekao general Simović prilikom njegove audijencije kod Kneza, pitao sam Cvetkovića, generala Kosića i Antića da li je naređeno da se general Simović uhapsi, pa kada mi je odgovoreno da o tome još nije odlučeno, rekao sam da to mora odmah da se sprovede u delo. Nažalost, taj moj savet nije bio prihvaćen” – Aleksandar Cincar Marković Prema nalazima “Komisije za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27 marta 1941 godine”, bivši predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković je imao svoje obaveštajne službe i podatke o pripremanju prevrata. Cvetković je izjavio, da je on sa više strana čuo o nezadovoljstvu

Ne stišavaju se strasti oko postavljanja biste “kosmajske heroine” Božidarke Damnjanović, u Mladenovcu. Iz Kovačevca stižu oštre optužbe, biće i protesta. Udruženje boraca: Spomenik postavljamo na Dan pobede Vest da će 9. maja, na Dan pobede u Mladenovcu, kod robne kuće u centru biti postavljena bista “kosmajske, partizanske heroine”, Božidarke Kike Damnjanović je hit tema koja se svakim danom sve više rasplamsava. Podelila je mladenovačku, ali i širu javnost, otvorila stare rane, produbila podele i strasti. I, nema onog ko se, usled životnih briga, u potkosmajskom kraju ne bavi i pitanjem: kome je i zašto baš sada potreban taj spomenik. Pitanje je, kažu, spontano pokrenuto iz velikog mladenovačkog predgrađa –

Ni manjeg grada, ni više bombi koje su pale na njega u 20. vijeku. Na Podgoricu su i agresorski i saveznički avioni istresali smrtonosni teret, na njene žitelje, kuće, zgrade, mostove, mlinove, vodenice, ostavljajući pustoš. Najteže je bilo ono 5. maja 1944. godine kada se na grad sručilo 600 bombi teških preko 400 tona. Tom prilikom, poginulo je 600 građana, a više od 200 teže ili lakše ranjeno. Iako je u Drugom svjetskom ratu imala jedva 16.000 stanovnika, Podgorica je bombardovana čak 84 puta! U tim napadima poginuo je svaki osmi stanovnik Podgorice. Da stvar bude još gora , grad nije imao bilo kakav veći vojno-strateški značaj. Počev od 23.