Опречни ставови савременика о првом европском герилцу и његовој улози у рату. Информацију да је пуковник Михаиловић у Италији дао генерал Душан Симовић О Драгославу Дражи Михаиловићу написано је и објављено на десетине књига, што код нас, што у иностранству. Деценијама после Другог светског рата, аутори су били сасвим супротних идеолошких и политичких опредељења. С једне стране су били домаћи историографи који су на све начине доказивали његову издајничку, квислиншку и злочиначку улогу током рата, а насупрот њима стајали су аутори из политичког, емигрантског миљеа, доказујући његов патриотизам и антифашистичко опредељење. Мора се признати да су се тих година јављали и страни истраживачи који су се бавили “именом и делом”

Председник скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровиц осудио је рехабилитацију команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николе Калабића, као срамотну и скандалозну Председник скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровиц осудио је рехабилитацију команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николе Калабића, као срамотну и скандалозну. Виши суд у Ваљеву рехабилитовао је јуче, неправоснажном пресудом, Калабића и поништио све одлуке којима му је била конфискована имовина и одузета грађанска права. “Уместо да се поносимо светлом и херојском антифасистичком борбом и да се пијететом сећамо огромних зртава које су пале у тој историјској победи над фашизмом, ми у Србији

Фебруара 1944. године око 10.000 Немаца, Бугара и љотићеваца опколило је око 1.200 Калабићевих четника Пише: Милослав Самарџић Два дана после напада на Смедеревски корпус, 17. фебруара 1944, осовинске трупе започињу операцију и против Горске краљеве гарде капетана Николе Калабића. У напад је кренуло седам батаљона Немаца, којих је овом приликом било највише, и љотићеваца, а у току операције придружени су и делови 70. пука бугарске војске. Нема тачних података о бројном стању непријатеља, али је свакако реч о око 10.000 војника. У ово доба Гарда још није била потпуно завршила организацију на новододељеном терену (Космај и Младеновац), тако да је због тога, али и због лоших временских услова, фебруара

У Дрвару је обиљежено 73 године од неуспјелог десанта на Дрвар, у присуству великог броја грађана, преживјелих бораца Другог свјетског рата из свих крајева бивше Југославије, те представника Удружења “Јосип Броз Tито”. Свечаност је почела полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен-обиљежје жртвама фашистичког терора у центру града, а настављена је на платоу испред Tитове пећине евоцирањем успомена на неуспјелу ваздушну операцију 25. маја 1944. године, када је пропао посљедњи покушај да се чувеним и дуго припреманим “Коњићевим скоком” уништи руководство НОБ-а. Обраћајући се преживјелим борцима, грађанима и гостима начелник општине Дрвар Горан Броћета истакао је да Дрвар с поносом може славити датуме из славне прошлости јер је одлучно рекао

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме. – Интермариум је једна од најбоље чуваних тајни Другог светског рата и Хладног рата јер је била компромитујућа и за Ватикан и за западне савезнике. Највише сведочанства о њој налази се у архивима Контраобавештајног-корпуса војске САД – каже академик Драгољуб Живојиновић, који је истраживао америчке и британске архиве. У

Историја је скрила Лијевче поље у заборав. Мало ко зна да је оно, попут Косова, једно од  српских поља крвљу натопљених. Лијевче поље се налази на сјеверу Републике Српске, у близини Бања Луке. Омеђено је планином Козаром и ријекама Савом и Врбасом. Захваљујући одличном географском положају, ова плодна равница, изузетене природне љепоте, дом је великом броју становника. Становништво Лијевче поља се у већој мјери населио након Првог свјетског рата и слома Аустроугарске. Спустили су се са гудура и врлети планина Мањаче и Козаре. Након oдбрамбено-отаџбинског рата у Лијевче се населио велики број избјеглих Срба са простора Српске Крајине. У Лијевче пољу нови дом су нашли Крајишници, Личани, Сањани и многи