Косовска Митровица – У оквиру обележавања Дана победе над фашизмом у амфитеатру Филозофског факултета у Косовској Митровици представљен зборник „Косово и Метохија у Другом светском рату, седам деценија касније“. Извор: ТВ Мост На промоцији зборника говорили су проф. др Владан Виријевић, др Божица Славковић, др Ненад Антонијевић и Душан Козарев, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију. Проф. др Владан Виријевић је нагласио да се зборником показује „ко је био ко“ у Другом светском рату на простору Косова и Метохије. „Да ли ће та историјска истина допрети до дневно-политичких фактора који одлучују, ми то не можемо рећи, али свакако је наша научна потврда историјских процеса и збивања у Другом светском

Операција „Црно“ [Schwarz]. У Стоцу, припадници III батаљона 2. пука Добровољачке СС-дивизије „Принц Еуген“ испитују заробљеног четника (припадника Требињског корпуса), у потрази за штабом генерала Драже Михаиловића, чије је уништење било примарни циљ немачке операције. Уз помоћ преводиоца (сасвим десно), заробљеника саслушава лично командант батаљона, главни четни СС-вођа Ото Мекелбург (други слева). Ова операција, чији је општи циљ био уништење свих оружаних формација које не припадају регуларним немачким, италијанским или хрватским оружаним снагама, у послератној југословенској историографији представљена је у скраћеној (цензурисаној) верзији, која је искључивала било какве окршаје између осовинских снага и формација које нису припадале партизанском покрету. У оригиналним немачким извештајима, с друге стране, осим већином слабог отпора

“Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили” У Архиву, који је стигао са Колумбија универзитета, налази се већи број писама, докумената, која се односе на интерес који је кнез Павле имао за сликарство. Он је био школован историчар уметности и ниједан од докумената се није случајно нашао у Збирци. Кнез је сваки слободан тренутак посвећивао изучавању сликара као што су били: Тицијан, Тинторето, Белини, Мантења, Рубенс, Ел Греко, Гоја, Лука Кранах, Басано, Шарден, Клод Лорен, Никола Пусен… Волећи сликарство и, наравно, све лепе уметности, кнез Павле као да се придржавао једног Пусеновог

Београд — У Београду је, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, други пут организована манифестација “Бесмртни пук”- шетња потомака погинулих у Другом светском рату. Они су изашли на улице престонице са портретима својих ближњих. Свечани марш “Бесмртног пука” почео је испред Спомен-парка ослободиоцима Београда и кретао се Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра, све до Скупштине Града Београда, где је одржана свечана манифестација. У организацији Медијског центра “Руски експрес” и Фондације за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе “Свети Александар Невски”, шетња је почела од Гробља ослободилаца Београда 1944. године, а настављена је преко Рузвелтове улице, Булевара краља Александра до Скупштине града Београда. Учесници шетње, међу којима је

Бањалука је Маршом “Бесмртног пука” обиљежила 9. мај – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Бањалука је са још више од 500 градова у свијету укључила у манифестацију “Бесмртни пук” поводом Дана побједе над фашизмом. Колона са учесницима који носе фотографије својих предака који су учествовали у антифашистичкој борби кренула је од Парка “Петар Кочић” до Трга Палих бораца. Учесници Марша су носили заставе Републике Српске, бивше СФРЈ са петокраком, слике народних хероја и бораца Народноослободилачког рата. Обиљежавању које је организовао Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствовали су  предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар

Маршом “Бесмртног пука” данас је у Бањалуци почело централно обиљежавање 9. маја – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Обиљежавању који организује Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствују предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић. Свечаности присуствују и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, замјеник руског амбасадора у БиХ Петар Фролов и многобројни грађани Бањалуке. У Парку “Петар Кочић” формирана је колона Марша “Бесмртног пука”, која је затим

Кнез Павле и Милан Кашанин су основали Музеј савремене уметности у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, почетком 1929. године. Још 1925, кнез замишља свој музеј и пише својим богатим пријатељма и рођацима: “Моја земља Србија нема ниједну уметничку галерију…” У Архиву кнеза Павла налазе се сва писма која му је упутио господин Милан Кашанин. Године 1939, Кашанин је, у издању Музеја кнеза Павла објавио изванредно лепу књигу (на француском језику) “Уметност Југославије” и први примерак послао кнезу Павлу, чијег Музеја је био директор. “Београд, 16. ИВ 1939. Ваше краљевско височанство, Истински сам срећан што Вам се свидела књига о нашој уметности. Дозволите да Вам топло благодарим на ласкавом мишљењу и