„Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили“ У Архиву, који је стигао са Колумбија универзитета, налази се већи број писама, докумената, која се односе на интерес који је кнез Павле имао за сликарство. Он је био школован историчар уметности и ниједан од докумената се није случајно нашао у Збирци. Кнез је сваки слободан тренутак посвећивао изучавању сликара као што су били: Тицијан, Тинторето, Белини, Мантења, Рубенс, Ел Греко, Гоја, Лука Кранах, Басано, Шарден, Клод Лорен, Никола Пусен… Волећи сликарство и, наравно, све лепе уметности, кнез Павле као да се придржавао једног Пусеновог

Београд — У Београду је, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, други пут организована манифестација „Бесмртни пук“- шетња потомака погинулих у Другом светском рату. Они су изашли на улице престонице са портретима својих ближњих. Свечани марш „Бесмртног пука“ почео је испред Спомен-парка ослободиоцима Београда и кретао се Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра, све до Скупштине Града Београда, где је одржана свечана манифестација. У организацији Медијског центра „Руски експрес“ и Фондације за очување културно-историјског наслеђа и обнову споменика културе „Свети Александар Невски“, шетња је почела од Гробља ослободилаца Београда 1944. године, а настављена је преко Рузвелтове улице, Булевара краља Александра до Скупштине града Београда. Учесници шетње, међу којима је

Бањалука је Маршом „Бесмртног пука“ обиљежила 9. мај – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Бањалука је са још више од 500 градова у свијету укључила у манифестацију „Бесмртни пук“ поводом Дана побједе над фашизмом. Колона са учесницима који носе фотографије својих предака који су учествовали у антифашистичкој борби кренула је од Парка „Петар Кочић“ до Трга Палих бораца. Учесници Марша су носили заставе Републике Српске, бивше СФРЈ са петокраком, слике народних хероја и бораца Народноослободилачког рата. Обиљежавању које је организовао Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствовали су  предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар

Маршом „Бесмртног пука“ данас је у Бањалуци почело централно обиљежавање 9. маја – Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Обиљежавању који организује Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствују предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора, те министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић. Свечаности присуствују и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, замјеник руског амбасадора у БиХ Петар Фролов и многобројни грађани Бањалуке. У Парку „Петар Кочић“ формирана је колона Марша „Бесмртног пука“, која је затим

Кнез Павле и Милан Кашанин су основали Музеј савремене уметности у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, почетком 1929. године. Још 1925, кнез замишља свој музеј и пише својим богатим пријатељма и рођацима: „Моја земља Србија нема ниједну уметничку галерију…“ У Архиву кнеза Павла налазе се сва писма која му је упутио господин Милан Кашанин. Године 1939, Кашанин је, у издању Музеја кнеза Павла објавио изванредно лепу књигу (на француском језику) „Уметност Југославије“ и први примерак послао кнезу Павлу, чијег Музеја је био директор. „Београд, 16. ИВ 1939. Ваше краљевско височанство, Истински сам срећан што Вам се свидела књига о нашој уметности. Дозволите да Вам топло благодарим на ласкавом мишљењу и

Геринг је између осталог, рекао и ово: ‘За нас је боље што се то сада десило, него касније, у даљем току рата. Овако смо са незнатним жртвама елиминисали Југославију као војног фактора, и можемо само бити захвални генералу Симовићу што нам је на време отворио очи’ Доктор права, пореклом Словенац, Данило Грегорић је био новинар, сарадник Димитрија Љотића, главни уредник Стојадиновићевог „Времена“, актер у судбоносним догађајима и трагични сведок. Оставио је књигу о својим погледима на „последњи чин југословенске трагедије“ са насловом „Самоубиство Југославије“, Издавачко и прометно а.д. Југоисток, Београд, 1942. Био је тајни емисар Драгише Цветковића током преговора са Немцима о приступању Пакту, одржавао тесне везе са немачким посланством