Поводом 71. годишњице стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, 17. јула  служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару. Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини окупили су се да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи. Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за његовање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд. Парастос су служили отац Радивоје Панић и јереј Далибор Стојадиновић из цркве Светог Саве. Окупљене је писмом поздравио престолонаследник Александар, који се захвалио организаторима на труду и залагању да се сачува сећање на херојство генерала Михаиловића и његових сабораца. Присутнима се обратио и др Душан

Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку… Читав цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог светског рата. Јер, више је ратова вођено од 1945. до данас него пре тога – каже, у разговору за „Новости“, историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Павловић истиче да је поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника „вестернизован“: – Најпре је један савезник, СССР, са својим блоком означен као идеолошки противник, због разлика у друштвеном поретку. Потом је СССР поражен у Хладном рату,

У понедељак 17. јула 2017. са почетком у 12.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару, биће традиционално одржан парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, поводом 71. годишњице његовог стрељања. Парастос ће служити братство Храма Светог Саве. На прошлогодишњем парастосу, служио је Његово Преосвештенство епископ Арсеније, по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, поводом 70. годишњице стрељања генерала Михаиловића. Очекује се присуство изасланика Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића, чланова Крунског савета и бројних личности из јавног живота. Организатори парастоса јесу Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор

Аутор: Владимир Фролов После победе над фашизмом, како би убедили Србе, да они, који су први у поробљеној Европи наставили оружану борбу против немачких нациста и њихових бројних помагача, нису ни помишљали на отпор док се није испрсила партија и „најдражи син свих њених народа и народности“, измишљани су датуми за обавезно славље! Да се додворе ставу и мишљењу вође, републике су радо донеле одлуку о свом „ дану устанка“, притом вешто маневришући, између стварних датума почетака српске борбе за слободу! Проблем је био у Хрватској и БиХ, где је масовни почетак народног устанка против хрватског геноцида над Србима, имао карактеристике отпора без икакве важне улоге комуниста, који су као

Вишe јавно тужилаштво у Ваљеву жалило се на одлуку ваљевског суда којом је крајем крајем априла рехабилитован некадашњи командант Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабића. Жалба је поднета Апелационом суду у Београду. Портпарол тог суда Мирјана Пиљић рекла је данас Танјугу да је жалба стигла у суд 11. јула и да ће у наредном периоду бити заказана седница већа на којој ће бити разматрана жалба тужилаштва на првостепену одлуку. Решењем Вишег суда у Ваљеву, усвојен је захтев породице за рехабилитацију Калабића, на основу које се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења о Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. На основу

Сликар, графичар и карикатуриста Драгослав Стојановић (1890-1945), творац знаменитог плаката Мајко Србијо помози, којим су током Другог рата позивани грађани Србије да помогну свом народу побеглом од усташког терора, аутор чувеног заглавља предратног сатиричног часописа Јеж и дизајнер лога и најпопуларнијих едиција издавачке куће Геце Кона, кажу, нестао је 1945. године. Постоје подаци да је искључен из Удружења ликовних уметника Србије на седници одржаној 17. фебруара 1945. године и рачуна се да је убрзо после тога убијен. Али нема пресуде Војног суда ни Народног суда којом би му 1945. године била изречена казна стрељања. У регистру жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године под истим именом

Угледни британски историчар Јан Кершоу утврдио је да су у Југославији током Другог светског рата била два покрета отпора – четнички и партизански. Кершоу је недавно објавио књигу „До пакла и натраг – Европа 1914.-1949.“ у којој се бави узроцима и последицама рата на простору Европе, са посебним освртом на дешавања на Балкану. Дно садистичког ужаса Британац пише: „После немачке инвазије на Југославију у априлу 1941. формирана је Независна Држава Хрватска (чији је саставни дио била и Босна и Херцеговина). Овде су Немци препустили другима да за њих обаве прљаве послове. Поставили су режим Анте Павелића, вође усташког фашистичког покрета, чији терор измиче сваком покушају описа. Био је то фанатични покрет

Срби нису изашли као побједници из Другог свјетског рата. Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту. У четвртом дијелу “Српских издаја“ завршавам причу о томе ко се борио за Српство, а ко против њега, и има ли ту издајника. Из уста издајника Ако говоримо о томе ко је од Срба издао Српство, за основни показатељ се мора узети сам исказ учесника. Комунисти, који су заповиједали партизанским јединицима у којима су и прије 1944. доминирали Срби, нису ни тврдили да се боре за

Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана. После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј -ставрофор Јован Марић и протонамесник Синиша Вујасиновић, свештенство се са окупљеним народом упутило ка Официрском спомен-гробљу на коме почивају официри страдали за време бомбардовања, 6. децембра

У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Београд – У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића јер се списи предмета налазе у Апелационом суду по жалби јеврејских општина. Наставак поступка биће накнадно заказан, након што се одлучи по жалби а списи се врате Вишем суду. Виши суд је зимус одбио учешће јеврејских општина у поступку као противника рехабилитације, јер је по Закону о рехабилитацији ово једностраначки поступак у којем нема две стране

Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације председника владе за време немачке окупације Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације Милана Недића, председника владе за време немачке окупације. Као сведоци требало би да се појаве историчар проф. др Милан Ристовић, кога је позвао суд, а на сугестију Јеврејске општине Београд, и Витомир Ћаловић и Миломир Јовановић. Требало би да они сведоче о околностима Недићеве смрти, у затвору Озне, 6. фебруара 1946. Ћаловић и Јовановић могли би да разреше вишедеценијску дилему да ли је Недић сам скочио са прозора, како гласи званична верзија, или му је неко