Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације председника владе за време немачке окупације Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације Милана Недића, председника владе за време немачке окупације. Као сведоци требало би да се појаве историчар проф. др Милан Ристовић, кога је позвао суд, а на сугестију Јеврејске општине Београд, и Витомир Ћаловић и Миломир Јовановић. Требало би да они сведоче о околностима Недићеве смрти, у затвору Озне, 6. фебруара 1946. Ћаловић и Јовановић могли би да разреше вишедеценијску дилему да ли је Недић сам скочио са прозора, како гласи званична верзија, или му је неко

Борачка организација Фоча и Црквена општина Миљевина покренули су иницијативу да се у Миљевини изгради спомен-костурница припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том подручју убијени у масовним ликвидацијама крајем маја 1945. године. Данас је служен парастос на једном од најмасовнијих стратишта, код јаме Понор у миљевинском селу Будањ, у коју је након што су се предали новој комунистичкој власти, без суђења и то послије званичног завршетка Другог свјетског рата, бачено око 2.000 младих краљевих војника. Према подацима Удбе, на подручју од Калиновика до Фоче, што у борбама са партизанима, што у масовним ликвидацијама заробљеника, убијено је око 9.000 четника и младих регрута из Шумадије, од којих је већина

У фочанској Мјесној заједници Миљевина данас ће код спомен-обиљежја изнад јаме Понор бити служен помен парастос припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том мјесту побијени у мају 1945. године, најављено је из Борачке организације Фоча. Након битке на Зеленгори, у којој су партизани нанијели огромне губитке четницима, услиједиле су ликвидације заробљених четника, који су се, на позив нове комунистичке власти и уз обећање да им се ништа неће десити, масовно предавали. Међу убијеним припадницим Југословенске војске у отаџбини било је доста младих регрута, који су мобилисани пред крај рата, углавном из Чачка, Ваљева, Краљева и Крагујевца. Највеће стратиште је јама Понор у коју је бачено око 2.000 војника,

Однос Јована Симоновог Пламенца, политичког вође Божићне побуне 1918. године, према злочиначкој Независној Држави Хрватској, представља комплексну и интересантну тему. Она би се могла подијелити у два дијела, политички однос Пламенца према НДХ и- његов однос према злочинима те марионетске државе. У овом тексту ће бити обрађен политички однос Пламенца према НДХ, гдје ће се јасно уочити Пламенчева тежња за цијепањем НДХ, кроз интервенцију код сила Осовине да се половина територије те злочиначке творевине припоји Великој држави Србо – Црногораца. Други дио, гдје ће бити ријеч о часној и жестокој осуди Јована Пламенца злочина који су се чинили у НДХ, опширније ће се обрадити у наредном тексту- и то у виду

Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године Иницијативни одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Озне, без суђења и права на одбрану. Председник Иницијативног одбора је академик Душан Ковачевић, а осим њега у одбору су престолонаследник Александар

Удружење грађана “У име народа” обнавља помен краљу Александру у Кошутњаку. Планирано је и подизање споменика невино страдалима у терору 1944. Удружење грађана “У име народа – За слободну Србију”, које је окупило нека од најзначајнијих имена из света културе и јавног живота, и чији је циљ обнова Краљеве чесме у Лисичијем потоку, одржаће у петак прву скупштину. Краљева чесма налази се на пола пута од Белог двора ка Месној заједници Кошутњак. Изграђена у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, данас је руинирана и са свих страна затрпана остацима грађевинског материјала, земље и шута. Идеја новог удружења је не само рестаурација чесме и парка око ње, већ и подизање споменика невино стрељанима у Лисичијем

Након растакања заједничке државе Југославије, од проглашења хрватске независности, слави се 22. јун (пардон, липањ) у шуми Брезовица код Сиска, као дан „хрватског“ антифашизма. Надобудни притом истичу, да је то заправо био почетак антифашистичке борбе у окупираној Југославији, а повели су је управо Хрвати, да се зна, јер се то дуго намерно заташкавало! Истине ради, догађање у липњу те далеке 1941.године у Хрватској, било је нешто мало другачије, од новокомпоноване „истине“, па да се потсетимо. Група од 39 комуниста и симпатизера у Сиску, махом радника и понеки школарац, чувши за нацистички напад на Совјетски Савез, самоорганизовано је отишла у оближњу шуму, да се склони од очекиваног хапшења, у тим новонасталим

Међу Србима још увијек доминира премиса да су позитивци у Другом свјетском рату били само они који су се активно и жртвујући себе – и народ – борили против фашизма. Из тога исходе четничко-партизанске расправе и бескрајна доказивања ко се борио против фашистичког окупатора, а ко је с њим сарађивао, тј. ко су били добри момци, а ко лоши. Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се

О Божићу, пре 75 година Еуген Паул, ковински Немац, смрти је спасао сто суграђана, Срба, пише у тексту објављеном на сајту подунавље.инфо. Својом главом је гарантовао за њихове, да их не стрељају његови сународници. Окупација је у Ковину била ушла у другу годину, а у прву зиму. Немачка војска је била смештена у две школе, због чега је претходна школска година окончана у Светосавском дому. “Швабе су уочи Божића приредиле грожђе-бал, игранку. Један од њих се загледао у неку младу Српкињу, није одустајао, на крају је она пристала да с њим изађе”, сећа се догађаја из јануара 1942. Александар Паул, тада деветогодишњак, син Еугенов. Прича овде има мутан детаљ; савременици