Srbima nametnuto ili da ginu ili da budu izdajice

Datum objave: nedelja, 16 jula, 2017
Veličina slova: A- A+

Istoričar Momčilo Pavlović o Danu pobede, proglašenju nezavisnosti Kosova, ravnogorcima i partizanima, novom svetskom poretku…

Čitav civilizovani svet ima razloga da sutra slavi 9. maj, Dan pobede, ali događaji posle 1945, posebno savremeni, relativizuju sve ono što je nastalo posle Drugog svetskog rata. Jer, više je ratova vođeno od 1945. do danas nego pre toga – kaže, u razgovoru za „Novosti“, istoričar dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Pavlović ističe da je pogled na Drugi svetski rat i na ukupne napore saveznika „vesternizovan“:

– Najpre je jedan saveznik, SSSR, sa svojim blokom označen kao ideološki protivnik, zbog razlika u društvenom poretku. Potom je SSSR poražen u Hladnom ratu, a kao pobednici izašli su zapadni saveznici. Istorijske činjenice, međutim, govore da je ključne pobede izvojevala Crvena armija. Ali, po zapadnjačkom viđenju ovog istorijskog događaja obavezno se napominje da su Sovjeti, kada su ulazili u Berlin ili druge delove Evrope, izvršili masovna silovanja. Tek u novije vreme neki istoričari obelodanjuju radove o silovanjima i razuzdanosti zapadne vojske. Eto, to je samo jedan primer relativizovanog pogleda na Drugi svetski rat.

Da li i danas traje podela na blokove?

– Svet je polarizovan. Imamo jedan pobednički blok, koji upravlja krizama na čitavoj planeti, i silu, koja se ponovo budi, s tendencijama da ostvari imperijalne planove. Rusija ne radi više po planovima međunarodne zajednice, nego za svoje interese. Ukoliko ne prevlada razum, ova dinamika međunarodnih sukoba može dovesti do šireg konflikta. Ni Adolf Hitler nije započeo rat čim je došao na vlast.

Različiti ljudi različito posmatraju rat koji se od 1941. do 1945. vodio na našim prostorima. Koliko je taj rat bio građanski, a koliko za oslobođenje od fašizma?

– Rat na prostorima čitave Jugoslavije bio je „četiri u jednom“. Oslobodilački, građanski, ideološki i verski. Komunisti su vrteli istu matricu – da su se svi naši narodi i narodnosti ujedinili protiv istog okupatora. Ali, postojale su različite vojske, različite grupacije, različiti lokalni koloriti, lokalne vođe, razbojnici, kriminalci, naoružani ljudi koji dele pravdu po svome… Vladao je haos. Samo dva pokreta bila su antifašistička – ravnogorski, na čelu sa Dražom Mihailovićem, i drugi Josipa Broza i partizana. Za kratko vreme, koliko su sarađivali, stvorili su u zapadnoj Srbiji veliku slobodnu teritoriju kakve nije bilo u okupiranoj Evropi. Kasnije su se, nažalost, sukobili, i nastao je surov građanski rat. Taj rat, s nekakvim imaginarnim i besmislenim podelama, različitim sredstvima, traje do današnjih dana.

NEPOZNATI DA ODUSTANU OD PRIZNANjA

DA LI JE MOGUĆE IZBEĆI PRIZNAVANjE NEZAVISNOG KOSOVA?

– NE TREBA KREIRATI TZV. NEZAVISNU BUDUĆNOST. DOK SRBIJA NE PRIZNA KOSOVO, ONO NEĆE BITI NEZAVISNO. AKO KREIRAMO BESPOMOĆNOST U ODNOSU NA KOSOVO, MI ĆEMO GA IZGUBITI. ALI UKOLIKO KREIRAMO TAKVO MIŠLjENjE DA KOSOVO, SVE DOK GA SRBIJA NE PRIZNA, NIJE DRŽAVA, IMA NADE DA SE TO PITANjE REŠI NA NEKI DRUGI NAČIN. ZAŠTO NE OKRENEMO PROCES, PA DA ZATRAŽIMO DA NEKA MALA ZEMLjA, ZA KOJU NIKO NIJE ČUO, A KOJA JE PRIZNALA KOSOVO ZA PARE, SADA ODUSTANE OD PRIZNANjA? TO BI IMALO EFEKAT NA DRUGE ZEMLjE I DRUGE NARODE.

Šta je zajedničko a šta različito u oslobodilačkim pokretima u Srbiji?

– Ono što je pravedno u jednom trenutku, ne mora da bude i u drugom. Ne može se osporiti ni jednoj ni drugoj strani da su bile protiv okupatora. Ali imale su drugačije poglede i borile su se različitim metodama. Jedni su izašli kao pobednici, drugi su poraženi. Pobednik profiliše sliku, pa smo u posleratnom periodu imali njihovu konstrukciju istorije. Titov referat s Petog kongresa KPJ, u kome je dao ocene rata, revolucije i pregled istorije radničkog pokreta, i dalje opstaje u istoriografiji. Svođenje antifašizma na samo jedan oslobodilački pokret, dovodi do pobune druge strane. Oni se pitaju: „A šta smo mi to radili?!“

Da li je posle toliko vremena besmisleno i pogrešno da se prevode pobeđeni u pobednike?

– Rehabilitacija je posledica sloma socijalizma i ideologije pobednika. Kapitalizam traži novi pogled na istoriju i na ljude kojima je posle rata oduzeta imovina. Ti ljudi nisu bili izdajnici, jednostavno nisu hteli da idu ni sa četnicima, niti s partizanima. Ali mora da postoji linija ispod koje se ne može ići. Sa današnjim vrednosnim sudovima teško je odrediti ko je bio izdajnik i šta je bila izdaja. Po toj logici, izdajnik će biti svako ko potpiše bilo koji dokument o Kosovu. Izdajnik je ideološki pojam koji se usmerava prema protivniku. Ali vratimo se u to vreme. Moramo da imamo crvenu liniju i da znamo koje ideje nisu prihvatljive za Srbe – ni onda, ni danas.

Koga ne treba rehabilitovati?

– Ne može se rehabilitovati onaj ko je aktivno, a ne egzistencijalno, sarađivao sa okupatorom. Nije morao, ali je to radio. Druga je stvar egzistencijalna kolaboracija. Kada su Nemci okupirali dva manja britanska ostrva, Čerčil je savetovao da se poštuju njihovi propisi. Ljudi koji su bili kolaboracionisti posle rata su odlikovani, jer su spasli svoj narod. Da nije tako, bili bi uništeni.

Drugi svetski rat je bio težak za jugoslovenske narode, a posebno za srpski. Da li smo morali toliko da stradamo?

– Nametnuta nam je ideološka matrica: ili da ginemo, ili smo izdajice. U Drugom svetskom ratu poginulo je 52 Danaca. Samo u Srbiji život je izgubilo 350.000 ljudi. Šta je to s nama?! Oba svetska rata su imala užasne posledice po srpsko demografsko i biološko biće. Druge zemlje su imale manje žrtava od nas.

Da li se sve to nama događa samo zbog „nametnute matrice“?

– Krivi smo mi, ali i geografija, istorija, pokreti, haos… Bili smo na strani saveznika. Ipak, kao saveznici, posle rata smo proširili teritoriju. Nastala je nova Jugoslavija. Titova. Bili smo cenjeni, a Tito je spletom međunarodnih okolnosti izrastao u značajnog lidera. Nikad se u istoriji više neće desiti da tako mala zemlja ima tako veliki međunarodni uticaj.

U toku je revizija istorije – kako se to radi u Srbiji, a kako u Hrvatskoj?

– Mi se ne merimo s drugim narodima. U ozbiljnoj istoriografiji ne postoji revizija, postoje samo dokazi. Ako se dokaže da Jasenovac nije jugoslovenski Aušvic, ako se nađu dokumenta koja potvrđuju da tamo nije postojala namera da se Srbi ubijaju samo zato što su Srbi, da se Romi i Jevreji ubijaju iz nacističkih razloga, onda bi trebalo da prihvatimo tu istinu. Ali moraju se podastrti brojke a ne davati mišljenja. Nama nije potrebno mišljenje, ni objašnjenje, nego egzaktno istraživanje. Ne treba relativizovati Jasenovac, niti neko drugo stratište. Umanjivanje žrtava nije objašnjenje i nije umanjivanje zločina. Zločin je kada ubijete čoveka samo zato što je Srbin ili neke druge nacionalnosti. Razdvojimo činjenice od objašnjenja i tumačenja. Oslobodimo se toga. Držimo se hladno činjenica.

Šta kažu činjenice o Jasenovcu?

– Činjenice o Jasenovcu kažu da je to bio sistem logora, da nije bio jedan, već ih je bilo nekoliko desetina, da je napravljen kao koncentracioni logor za Srbe, Jevreje i Rome. Prema zvaničnim izveštajima evropskih zemalja, u tom logoru je stradalo od 500.000 do 600.000 ljudi. Neko je procenio da je bilo više od milion žrtava. Značajan broj žrtava su bili žene, dece i stariji ljudi. Ali to su samo procene.

Kako komentarišete to što će Evropa sutra slaviti Dan ujedinjene Evrope, a ne Dan pobede?

– To radi da ne bi povredila svog partnera – Nemačku. U Evropi jača nacionalizam, posebno u kriznim područjima. Ali to nije fašizam. Nacionalizam je posebno prisutan na Balkanu, jer je jedan nacionalizam podržan na račun drugoga. Sponzorisana nezavisnost Kosova može u dogledno vreme destabilizovati Makedoniju i Crnu Goru. To može dovesti do većih tenzija, ali još uvek nije fašizam. Mi smo mala zemlja, a šovinizam, koji vodi u fašizam, odlika je velikih. Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, Albanija su crna rupa Evrope. Zašto Evropa taj problem ne ofarba u plavo?! Paralelni pregovori sa Srbijom i Kosovom vode u nezavisnost Kosova.

(Novosti)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Momčilo Pavlović: Do mira je dalek put | Jadovno 1941.

Momčilo Pavlović: Srbi treba da se ponose ulogom u borbi …

Zašto Hrvatska podmeće Srbiji raketiranje Banskih dvora …

Srbima nametnuto ili da ginu ili da budu izdajice | Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top