Сликар, графичар и карикатуриста Драгослав Стојановић (1890-1945), творац знаменитог плаката Мајко Србијо помози, којим су током Другог рата позивани грађани Србије да помогну свом народу побеглом од усташког терора, аутор чувеног заглавља предратног сатиричног часописа Јеж и дизајнер лога и најпопуларнијих едиција издавачке куће Геце Кона, кажу, нестао је 1945. године. Постоје подаци да је искључен из Удружења ликовних уметника Србије на седници одржаној 17. фебруара 1945. године и рачуна се да је убрзо после тога убијен. Али нема пресуде Војног суда ни Народног суда којом би му 1945. године била изречена казна стрељања. У регистру жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године под истим именом

Угледни британски историчар Јан Кершоу утврдио је да су у Југославији током Другог светског рата била два покрета отпора – четнички и партизански. Кершоу је недавно објавио књигу „До пакла и натраг – Европа 1914.-1949.“ у којој се бави узроцима и последицама рата на простору Европе, са посебним освртом на дешавања на Балкану. Дно садистичког ужаса Британац пише: „После немачке инвазије на Југославију у априлу 1941. формирана је Независна Држава Хрватска (чији је саставни дио била и Босна и Херцеговина). Овде су Немци препустили другима да за њих обаве прљаве послове. Поставили су режим Анте Павелића, вође усташког фашистичког покрета, чији терор измиче сваком покушају описа. Био је то фанатични покрет

Срби нису изашли као побједници из Другог свјетског рата. Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту. У четвртом дијелу “Српских издаја“ завршавам причу о томе ко се борио за Српство, а ко против њега, и има ли ту издајника. Из уста издајника Ако говоримо о томе ко је од Срба издао Српство, за основни показатељ се мора узети сам исказ учесника. Комунисти, који су заповиједали партизанским јединицима у којима су и прије 1944. доминирали Срби, нису ни тврдили да се боре за

Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана. После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј -ставрофор Јован Марић и протонамесник Синиша Вујасиновић, свештенство се са окупљеним народом упутило ка Официрском спомен-гробљу на коме почивају официри страдали за време бомбардовања, 6. децембра

У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Београд – У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића јер се списи предмета налазе у Апелационом суду по жалби јеврејских општина. Наставак поступка биће накнадно заказан, након што се одлучи по жалби а списи се врате Вишем суду. Виши суд је зимус одбио учешће јеврејских општина у поступку као противника рехабилитације, јер је по Закону о рехабилитацији ово једностраначки поступак у којем нема две стране

Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације председника владе за време немачке окупације Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације Милана Недића, председника владе за време немачке окупације. Као сведоци требало би да се појаве историчар проф. др Милан Ристовић, кога је позвао суд, а на сугестију Јеврејске општине Београд, и Витомир Ћаловић и Миломир Јовановић. Требало би да они сведоче о околностима Недићеве смрти, у затвору Озне, 6. фебруара 1946. Ћаловић и Јовановић могли би да разреше вишедеценијску дилему да ли је Недић сам скочио са прозора, како гласи званична верзија, или му је неко

Борачка организација Фоча и Црквена општина Миљевина покренули су иницијативу да се у Миљевини изгради спомен-костурница припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том подручју убијени у масовним ликвидацијама крајем маја 1945. године. Данас је служен парастос на једном од најмасовнијих стратишта, код јаме Понор у миљевинском селу Будањ, у коју је након што су се предали новој комунистичкој власти, без суђења и то послије званичног завршетка Другог свјетског рата, бачено око 2.000 младих краљевих војника. Према подацима Удбе, на подручју од Калиновика до Фоче, што у борбама са партизанима, што у масовним ликвидацијама заробљеника, убијено је око 9.000 четника и младих регрута из Шумадије, од којих је већина

У фочанској Мјесној заједници Миљевина данас ће код спомен-обиљежја изнад јаме Понор бити служен помен парастос припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том мјесту побијени у мају 1945. године, најављено је из Борачке организације Фоча. Након битке на Зеленгори, у којој су партизани нанијели огромне губитке четницима, услиједиле су ликвидације заробљених четника, који су се, на позив нове комунистичке власти и уз обећање да им се ништа неће десити, масовно предавали. Међу убијеним припадницим Југословенске војске у отаџбини било је доста младих регрута, који су мобилисани пред крај рата, углавном из Чачка, Ваљева, Краљева и Крагујевца. Највеће стратиште је јама Понор у коју је бачено око 2.000 војника,

Однос Јована Симоновог Пламенца, политичког вође Божићне побуне 1918. године, према злочиначкој Независној Држави Хрватској, представља комплексну и интересантну тему. Она би се могла подијелити у два дијела, политички однос Пламенца према НДХ и- његов однос према злочинима те марионетске државе. У овом тексту ће бити обрађен политички однос Пламенца према НДХ, гдје ће се јасно уочити Пламенчева тежња за цијепањем НДХ, кроз интервенцију код сила Осовине да се половина територије те злочиначке творевине припоји Великој држави Србо – Црногораца. Други дио, гдје ће бити ријеч о часној и жестокој осуди Јована Пламенца злочина који су се чинили у НДХ, опширније ће се обрадити у наредном тексту- и то у виду

Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године Иницијативни одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Озне, без суђења и права на одбрану. Председник Иницијативног одбора је академик Душан Ковачевић, а осим њега у одбору су престолонаследник Александар

Удружење грађана „У име народа“ обнавља помен краљу Александру у Кошутњаку. Планирано је и подизање споменика невино страдалима у терору 1944. Удружење грађана „У име народа – За слободну Србију“, које је окупило нека од најзначајнијих имена из света културе и јавног живота, и чији је циљ обнова Краљеве чесме у Лисичијем потоку, одржаће у петак прву скупштину. Краљева чесма налази се на пола пута од Белог двора ка Месној заједници Кошутњак. Изграђена у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, данас је руинирана и са свих страна затрпана остацима грађевинског материјала, земље и шута. Идеја новог удружења је не само рестаурација чесме и парка око ње, већ и подизање споменика невино стрељанима у Лисичијем