Полагањем вијенаца на споменик палим борцима и пригодним културно-умјетничким програмо на Бањ брду у Бањалуци обиљежено је 76 година од устанка народа у Босни и Херцеговини у борби против фашизма. Вијенце су положили делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, делегација Владе, градоначелник и представници Јеврејске општине Бањалукa. Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић и његови саборци у борби против фашизма сјећају се као данас одлуке о подизању устанка и одласка у борбу за слободу. – 8. јуна 1941. донесена је одлука да се подигне устанак и тада су сви револуционари КПЈ-а, а знамо да је Бањалука дала 40 истакнуутих револуционара КПЈ отишли у своје срезове и прнијели одлуку о подизању устанка

На Бањ брду код Бањалуке и у Милића Гају у Козарској Дубици обиљежавава се Дан устанка против фашизма 1941. године. На Бањ брду, на споменик погинулим Крајишницима биће положени вијенци и цвијеће. Након тога, биће положени вијенци и на партизанском гробљу у Кнежици у Милића Гају. Устанак против фашизма у кнешпољском крају почео је 27. јула 1941. године нападом на жандармеријску станицу у Кнежици, под вођством народног хероја Младена Стојановића. Обиљежавању на Бањ брду присуствоваће министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који ће такође, присуствоти програму обиљежавања у Милића Гају. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Ко се борио у Хрватској

Како је, захваљујући помоћи Милисава Стојковића, нацистима измакао Анђелко Тајтацак чију су породицу стрељали у Београду. Две породице пријатељство негују већ више од 90 година Давидова звезда на кући јеврејске породице Тајтацак не само да је “преживела” Други светски рат, већ је одолела и зубу времена, па се још увек шепури на врху те куће. Занимљиво је и да је ратне страхоте преживео само Анђелко Тајтацак, док је његова цела фамилија стрељана у Београду, а страдали су и сви чланови 12 јеврејских породица које су живеле у Јагодини. Пошто су Немци туда свакодневно пролазили на путу за свој штаб, Милисав Стојковић, који је са својом породицом становао код Тајтацака, замалтерисао

Поводом 71. годишњице стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, 17. јула  служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару. Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини окупили су се да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи. Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за његовање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд. Парастос су служили отац Радивоје Панић и јереј Далибор Стојадиновић из цркве Светог Саве. Окупљене је писмом поздравио престолонаследник Александар, који се захвалио организаторима на труду и залагању да се сачува сећање на херојство генерала Михаиловића и његових сабораца. Присутнима се обратио и др Душан

Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку… Читав цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог светског рата. Јер, више је ратова вођено од 1945. до данас него пре тога – каже, у разговору за „Новости“, историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Павловић истиче да је поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника „вестернизован“: – Најпре је један савезник, СССР, са својим блоком означен као идеолошки противник, због разлика у друштвеном поретку. Потом је СССР поражен у Хладном рату,

У понедељак 17. јула 2017. са почетком у 12.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару, биће традиционално одржан парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, поводом 71. годишњице његовог стрељања. Парастос ће служити братство Храма Светог Саве. На прошлогодишњем парастосу, служио је Његово Преосвештенство епископ Арсеније, по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, поводом 70. годишњице стрељања генерала Михаиловића. Очекује се присуство изасланика Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића, чланова Крунског савета и бројних личности из јавног живота. Организатори парастоса јесу Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор

Аутор: Владимир Фролов После победе над фашизмом, како би убедили Србе, да они, који су први у поробљеној Европи наставили оружану борбу против немачких нациста и њихових бројних помагача, нису ни помишљали на отпор док се није испрсила партија и „најдражи син свих њених народа и народности“, измишљани су датуми за обавезно славље! Да се додворе ставу и мишљењу вође, републике су радо донеле одлуку о свом „ дану устанка“, притом вешто маневришући, између стварних датума почетака српске борбе за слободу! Проблем је био у Хрватској и БиХ, где је масовни почетак народног устанка против хрватског геноцида над Србима, имао карактеристике отпора без икакве важне улоге комуниста, који су као

Вишe јавно тужилаштво у Ваљеву жалило се на одлуку ваљевског суда којом је крајем крајем априла рехабилитован некадашњи командант Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабића. Жалба је поднета Апелационом суду у Београду. Портпарол тог суда Мирјана Пиљић рекла је данас Танјугу да је жалба стигла у суд 11. јула и да ће у наредном периоду бити заказана седница већа на којој ће бити разматрана жалба тужилаштва на првостепену одлуку. Решењем Вишег суда у Ваљеву, усвојен је захтев породице за рехабилитацију Калабића, на основу које се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења о Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. На основу

Сликар, графичар и карикатуриста Драгослав Стојановић (1890-1945), творац знаменитог плаката Мајко Србијо помози, којим су током Другог рата позивани грађани Србије да помогну свом народу побеглом од усташког терора, аутор чувеног заглавља предратног сатиричног часописа Јеж и дизајнер лога и најпопуларнијих едиција издавачке куће Геце Кона, кажу, нестао је 1945. године. Постоје подаци да је искључен из Удружења ликовних уметника Србије на седници одржаној 17. фебруара 1945. године и рачуна се да је убрзо после тога убијен. Али нема пресуде Војног суда ни Народног суда којом би му 1945. године била изречена казна стрељања. У регистру жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године под истим именом