Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини (ЈВуО) на Лиjевче пољу, у Бањалуци и Камнишкоj Бистрици биће одржано од 12. до 14. jуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкоj Бистрици и Разбоjу. Сутра од 19 часова, у просториjама Светосавског омладинског клуба биће одржана промоциjа књиге „Кроз пакао и натраг“, о коjоj ће говорити jереj Драган Груjић, проф. др Радивоjе Керовић и писац и сведок страдања Миро Микетић. Заборављено стратиште Дан касниjе, у Словениjи, биће одржана служба божjа у Цркви Светих Кирила и Методиjа у Љубљани, а у Камнишкоj Бистрици биће освештана капела и одржан помен настрадалим борцима ЈВуО. Заjедничка акциjа више удружења Обележавање седам децениjа од страдања припадника ЈВуО биће

Анте Павелић и Јоаким фон Рибентроп Аутор: Емил Чић Најбестијалнији приговор бољшевика јест да је НДХ била фашистичка држава, као да се не може увидјети контекст настанка и као да је комунизам под чијом су заставом клали Хрватску био идеологија која се доказала као боља и најисправнија на свијету: срамна прошлост комунистичких убојица већ се „прославила“ у цијелом свијету и до 1939. Академик и  интелектуалац Емил Чић, умјетник је с три факултета и објављених више од десет властитих књига и више од 1000 чланака, амбициозан глазбеник и знанственик. Први је хрватски бечки лаурет за композицију, с три највеће награде коју Беч даје за складање: Наградна стипендија Албан Берг Стифтунга за клавирски концерт,

Савезничко бомбардовање Београда 1944. Навршава се 71 година од наjвећег савезничког бомбардовања Београда у Другом свjетском рату 16. и 17. априла 1944. године. Бомбардовања Београда априла 1944. била су у изузетно разорна, према броjним тумачењима разорниjа од њемачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Истина, бомбардовање jе вршено са великих висина, отуда и знатна непрецизност. Евидентирано jе да jе само током та два савезничка ваздушна напада погинуло 1.160 Срба цивила и 18 Ниjемаца, али тачан броj никада ниjе утврђен, док jе у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице. Првог дана бомбардовања, 16. априла 1944, на православни Васкрс, бачено jе на Београд

Новосадска рациjа: вjешање невиних цивила Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изразио jе жаљење што нигдjе у Воjводини нису одржани комеморативни скупови поводом 74 године од „априлског покоља“ коjи су 1941. године починиле трупе мађарског намjесника Миклоша Хортиjа над недужним и ненаоружаним цивилним становништвом Бачке. „Нажалост, ниjе уприличен ниjедан комеморативни скуп, иако су пре 74 године хортиjевске окупаторске трупе заузеле Бачку, инсценирале наводне сукобе са непостоjећим четницима и у местима те воjвођанске региjе сурово побиле 3.500 недужних и ненаоружаних Срба, Јевреjа, Рома, као и осталих немађарских народа“, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе истакао да jе у jуну 2013. године упутио захтjев Народноj скупштини Србиjе да

На данашњи дан приjе 74 године, jедан млади Херцеговац сjео jе за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историjе често неоправдано заобиђе jунаке и препусти их забораву. Милисав Семиз Ово jе прича о том младом Херцеговцу, Милисаву Семизу, ваздушном асу и човjеку коjи jе у краткотраjном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао наjуспjешниjи пилот Краљевине Југославиjе. Подаци о његовом породичном пориjеклу врло су штури. Зна се да jе рођен у Љубушком 1912. године, гдjе jе завршио основну школу. Семизи су у Љубушки доселили у другоj половини 19. виjека, вjероватно из Попова поља.

Полагање виjенаца погинулим у њемачком бомбардовању Београда 1941. (Тањуг) Београд мора да се сjећа 6. априла 1941. године када jе био потпуно уништен и када jе убиjен велики броj грађана, што jе условило да се српска приjестоница не развиjа као други градови коjи нису били изложени разарању, изjавио jе данас градски менаџер Горан Весић. Весић jе нагласио да су Београд и Србиjа увиjек били на правоj страни, на страни антифашизма и да Срби никада не треба да дозволе да се април 1941. године понови. „Ниjе било, ни воjног, ни политичког оправдања за бомбардовање, у коjем jе погинуло 2.274 људи, а незванично се сматра да jе страдало више од 4.000 грађана.

Срушена Народна библиотека у Београду Дан сjећања на рушење Народне библиотеке Србиjе током бомбардовања у Другом свjетском рату биће обиљежен сутра. Народна библиотека Србиjе позвала jе грађане да оставе по jедну књигу на локалитету Косанчићев венац, као симболично враћање књиге на мjесто гдjе jе 6. априла 1941. године уништен дио српске и свjетске културне баштине. Предвиђено jе да прикупљене књиге буду касниjе поклоњене библиотекама у Србиjи коjе имаjу наjсиромашниjи књижни фонд. Централна манифестациjа поводом Дана сjећања на рушење Народне библиотеке Србиjе у Другом свjетском рату биће одржана у 11.00 часова на старом локалитету библиотеке на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе основана jе 1832. године. Приликом њемачког бомбардовања Београда 6. априла

Савезничко бомбардовање Београда на Васкрс 1944. године остало jе урезано у српску колективну свест као jедна од трагичних страница наше историjе. Недељу дана након њега, тадашњи председник српске владе под окупациjом, обратио се свом народу путем радиjа, изражаваjући дубоки гнев и бол због огромних људских и материjалних жртава. Његов говор представља исечак из jедне историjске епохе из коjе, по свему судећи, нисмо извукли поуке. Извештаj у новинама о крвавом пиру савезничких бомбардера 1944. године Једна од карактеристика историjске судбине српске престонице jесу њена броjна разарања. Од његовог настанка до данашњих дана Београд су много пута пустошили разни завоjевачи, донешени ратним ветровима са свих страна света. Само у 20. веку, Београд

У злогласноj „Новосадскоj рациjи“ у jануару 1942. године само у Новом Саду сурово jе убиjено и бачено под лед Дунава више од 5.000 недужних људи махом српске, jевреjске националности, а не око 3.300 људи како jе то на предавању у Будимпешти навео пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изjавио jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. Вељић истиче да Матушкине тврдње врве лажима и да немаjу утемељења у доказаним чињеницама. „Учесник тог скупа, пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изнео jе податак, да су у зиму 1942. године у Делвидеку, што jе ревизионистички израз неохортиjеваца за данашњу Воjводину, током рациjе на партизанске jединице мађарски хонведи и жандари ликвидирали око

Проjекциjом филма „Моj отац, Мирко Фукс“ и радионицом „Мирко Фукс, грађанин Новог Сада“ завршен jе седмодневни програм под називом „Ледена тишина говори“, коjи jе одржан у Новом Саду. Филм су направили ученици новосадске Средње школе за кадрове услужних дjелатности „Светозар Милетић“, а говори о новосадском Јевреjу, коjи jе успио сачувати достоjанство и људскост, пролазећи кроз голготу холокауста. Програм „Ледена тишина говори“ био jе посвећен Међународном дану сjећања на жртве и хероjе холокауста и на злогласну „Новосадску рациjу“. Током траjања програма одржано jе седам радионица, три изложбе и приказан циклус играног филма под називом „Да се не понови“. Програм „Ледена тишина говори“ почео jе у сриjеду, 21. jануара, на дан када

„Народни суд“ у Новом Саду симболично jе данас прогласио кривим мађарског регента Миклоша Хортиjа за геноцид, коjи jе мађарска воjска под његовом командом починила над 100.000 недужних цивила – житеља Бачке. У том геноциду почињеном током Другог свjетског рата од 13. априла 1941. године до 15. октобра 1944. године, наjвише jе страдало Срба, потом Јевреjа, Рома, као и других немађарских народа. На комеморациjи одржаноj касно послиjе подне на плажи Штранд поред Дунава, стратишту за недужне Србе и Јевреjе у злогласноj „Новосадскоj рациjи“, пресуду Хортиjу прочитао jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. „Суд проглашава кривим Хортиjа за злочин геноцида над 100.000 недужних људи, жена, деце и стараца