Ulaz u logor Aušvic Tužilaštvo iz Frankfurta saopštilo je danas da je nekadašnji 92-godišnji čuvar koncentracionog logora Aušvic, koji je optužen za saučesništvo u ubistvu, sposoban za suđenje, ali da još nije poznato kada bi proces mogao početi. Tužilac Friderike Buh rekla je da je nekadašnji čuvar, čije ime nije objavljeno, optužen da je bio saučesnik u stradanju 1.075 ljudi iz Berlina, kao i Francuske i Holandije, ubijenih u Aušvicu od 1942. do 1943. godine, dok je on bio čuvar. Nijemac, porijeklom iz Mađarske, dobrovoljno je pristupio jedinicama “es-es” i došao je do čina desetara. Optužen je jer je kao čuvar pomagao u radu Aušvica. Izvor: Vezane vijesti: Aušvic –

Bivši čuvar logora Aušvic Oskar Grening, kome se sudi za pomaganje u ubistvu 300.000 ljudi, izjavio je danas da mu je bilo jasno da se ne očekuje da će Jevreji živi izaći iz nacističkog logora u Poljskoj. Oskar Grening – Nisam mogao da zamislim da se to dešava – izjavio je 93-godišnji Grening na suđenju koje je počelo u utorak u Lineburgu u Nemačkoj, prenela je agencija DPA. Greningu se sudi za poslove koje je obavljao u Aušvicu u maju i julu 1944, kada je u logor stiglo oko 425.000 Jevreja iz Mađarske i kada je njih 300.000 pogubljeno u gasnoj komori. Tužioci tvrde da je Grening, između ostalog, pomogao

U utorak, 27. januara, navršava se 70 godina otkako je Crvena armija oslobodila nacistički logor smrti Aušvic, simbol zločina u Drugom svetskom ratu i masovnog stradanja pritvorenih ljudi Ulaz u logor Aušvic U utorak, 27. januara, navršava se 70 godina otkako je Crvena armija oslobodila nacistički logor smrti Aušvic, simbol zločina u Drugom svetskom ratu i masovnog stradanja pritvorenih ljudi, od kojih su većina bili Jevreji. Tog dana se obeležava i Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je 1. novembra 2005. godine ustanovila Generalna skupština UN. Istrebljenje Jevreja, ili kako su to govorili nacisti – “konačno rešenje jevrejskog pitanja”, počelo je invazijom nacističke Nemačke na Poljsku u septembru 1939.

Američka istoričarka Vendi Louer, istraživač Holokausta, u knjizi pod naslovom „Hitlerove furije“ govori o krivici i učešću nemačkih žena u nacističkom genocidu u Drugom svetskom ratu. Nemačke žene su počinile užasne zločine, pre svega na okupiranim istočnim područjima u Poljskoj, Ukrajini i Belorusiji, gde su se pokazale kao poslušni, dobrovoljni izvršioci Hitlerovog genocida; prikaz knjige „Hitlerove furije“ nedavno je objavljen u švajcarskom nedeljniku „Die Weltwoche“ koji izlazi u Cirihu, iz pera Pjera Hojmana Beštije kao što su Ilze Koh ili Irma Greze, stražarke u koncentracionom logoru, bile su do sada u centru pažnje kada se govorilo o ulozi žena za vreme Holokausta. Koh je bila poznata kao „veštica iz Buhenvalda“

Sterilizacija i abortusi bili su samo privremena mera: u tajnosti nacisti su počeli da spremaju logore smrti za istrebljenje miliona Slovena Sve, što su videli tog dana, od širokih polja žita koje zriju do mnogobrojne dece, govorilo je o plodnosti. Izgledalo je da ništa ne može da pokoleba životnu silu tih ljudi. Martin i Karl su išli od sela do sela, i što su više to činili, lica su im poprimala sve ozbiljniji izraz. Uveče su se vratili. Martin je govorio o deci koju je video i upozorio da će nam ta deca kad tad „doneti mnogo briga, zato što su vaspitana mnoge grublje nego naši ljudi“. Dok je vođa govorio, među prisutnima

Pogledajte ovu ženu i zapamtite je zauvek! Svet nije samo sada ovakav, on je uvek bio takav – nagradu ne dobije uvek onaj ko je nje najdostojniji. Nedavno je u 98-oj godini umrla žena po imenu Irina Sandler. Za vreme Drugog svetskog rata ona je dobila posao u Varšavskom getu kao vodoinstalater-zavarivač. U njoj su bili skriveni motivi. Budući da je bila Nemica, znala je o planovima nacista po pitanju Jevreja. Na dnu svoje torbe za alat ona je počela da iznosi decu iz geta, a u zadnjem delu svog kamioneta. Imala je džak u kome je sakrivala veću decu. Tu pozadi ona je vozila i psa koga je naučila

Austrijski parlament odobrio je donaciju u iznosu od šest miliona evra kao pomoć u obnovi memorijalnog centra za žrtve holokausta koje su umrle u koncentracionom logoru Aušvic. Aušvic je bio najozloglašeniji među brojnim nacističkim koncentracionim logorima. Više od milion ljudi umrlo je u Aučvicu, uglavnom u gasnim komorama. Austrijska donacija dio je međunarodnih napora da se prikupi 120 miliona evra namijenjenih za održavanje lokacije. Njemačka je dala doprinos od 60 miliona evra. Izvor:  

Nemačka je ceremonijama širom zemlje i otvaranjem nove sinagoge obeležila 73. godišnjicu “Kristalne noći”, početka pogroma Jevreja i uvoda u holokaust. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je 9. novembar 1938. godine “dan sramote”. “Nemci su gonili Nemce zato što su Jevreji. To ludilo kulminiralo je u nezapamćen zločin, opustošilo je kontinent i koštalo živote miliona ljudi širom sveta”, izjavila je Merkelova na konferenciji za novinare. U “Kristalnoj noći” nacisti su pljačkali jevrejske radnje i zapalili oko 300 sinagoga. U nasilju je ubijeno oko 90 Jevreja, a oko 30.000 ih je odvedeno u koncentracione logore. Povod za nasilje bilo je ubistvo sekretara nemačke ambasade u Parizu Ernsta fom Rata.