Институт за модерну историју из Минхена објавио је данас књигу Адолфа Хитлера „Мајн кампф“ („Моја борба“) први пут на њемачком тржишту од завршетка Другог свјетског рата. Министарство финансија покрајине Баварске раније је блокирало покушаје издавања Хитлерове књиге, али њихова ауторска права истекла су 70 година након смрти нацистичког лидера. Њемачки министар образовања Јохана Ванка рекла је данас да ће нова верзија „Моје борбе“ са коментарима и објашњењима помоћи у разбијању мита који окружује ово дјело. Ванка је њемачким медијима рекла да је књига већ доступна на интернету и да би коментари у књизи могли да ученицима укажу на то да се криминални ставови могу пронаћи одмах на почетку ње. Књига,

Први пут након 70 година „Меин кампф“ (Моја борба) немачког нацистичког вође Адолфа Хитлера од 8. јануара 2016. биће пуштен у продају у Немачкој. Поновно штампање књиге забрањено је након Другог светског рата од регионалне баварске владе у чијем власништву су била ауторска права. Са 1. јануаром 2016. ауторско право је истекло и Институт за савремену историју у Минхену одлучио је да објави ново издање „Меин Кампфа“. Нова књига носиће назив „Хитлер, Меин Кампф, Критичко издање“. Ново критичко издање с хиљадама напомена, коментара и референци академика има за циљ да покаже да је „Меин Кампф“ лоше написан, а не моћан и заводљив. Многе јеврејске групе су поздравиле ову публикацију истакавши да је

Француска је објавила више од 200.000 повјерљивих докумената квислиншког режима маршала Филипа Петена од 1940. до 1944. године, преноси Би-Би-Си. Како се наводи, објављени су документи тадашњег Министарства унутрашњих послова, Министарства иностраних послова, као и Министарства правде и Министарства полиције. Осим тога, објављени су и документи послијератне владе. Међу њима има и повјерљивих докумената о ратним злочинима које је француска власт починила након пораза Њемачке и ослобођења. Током другог свјетског рата Вишијевски режим помогао је нацистичкој Њемачкој у депортовању 76,000 јевреја из Француске. Бивши припадник француског покрета отпора Лусијен Гију изјавио је за “Њујорк тајмс“ да је Петенова влада превазишла чак и очекивања нациста. “Нарочито када је ријеч о депортовању

Руски комунисти отворили су у Пензи „Центар Стаљин“ у циљу рехабилитације имена бившег диктатора и његова деловања на челу Совјетског Савеза, јавља АФП. „Отворили смо наш Центар како би спрали љагу са Стаљиновог имена након више деценија оцрњивања и клевета“, изјавио је директор Георгиј Камнев, локални заступник и шеф Комунистичке партије (КП) у Пензи. „Непобитно је да је током Стаљинове владавине страдало много невиних, то су грешке које се не смеју поновити. Али, стаљинизам је такођер синоним за величанственост земље, социјалну заштиту, научна и културна достигнућа и победе у Другом светском рату“, оценио је Камнев. Центар, смештен у средишту града с више од 500.000 становника, 600 км југоисточно од Москве,

Суд у Њемачкој изрекао је шестомјесечну условну казну припаднику странке крајње деснице Национал демократске партије (НПД) који је на локалном базену показао тетоважу нацистичког концентрационог логора. Двадесетседмогодишњи младић, који је и раније осуђиван за напад, признао је у суду да је показивао тетоважу. Тужилаштво је тражило десетомјесечну затворску казну, а одбрана је тражила ослобађање оптуженог. На тетоважи је нацистички логор и слоган „Сваком по заслузи“, који је био постављен током Другог свјетског рата изнад главног улаза у логор Бухенвалд. Тетоважа је снимљена и фотографија је постављена на друштвену мрежу „Фејсбук“, послије чега је и покренута полицијска истрага. У Њемачкој су на снази строги закони против промоције нацистичке идеологије. Максимална предвиђена

Киел Мајевски наводи три разлога због којих је Јозеф Менгеле злоупотребио своје лекарско знање за време холокауста. Пре тачно тридесет година тело нацистичког злочинца Јозефа Менгелеа је ексхумирано након што је у Бразилу 1979. сахрањен под лажним именом. Тек 1985. је утврђен његов идентитет, а све од смрти, када се удавио док је пливао, живео је лагодним животом. Захваљујући мрежи својих људи 1949. је побегао у Аргентину, где је живео неко време, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Немачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За време холокауста у смрт је послао 400.000 људи.

Суђење 93-годишњем бившем стражару СС јединице, који је оптужен за саучесништво у убиству најмање 170.000 људи у нацистичком логору смрти Аушвиц-Биркенау, почиње средином фебруара, рекла је данас портпарол суда. Суд у западном граду Детмолду преузео је случај против Рањнхолда Х., који живи у сусједном селу Липе. Суд у Њемачкој прошле седмице је одобрио суђење другом 95-годишњем Нијемцу оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе у логору Аушвиц-Биркенау од јануара 1943. до јуна 1944. године. У јулу, 94-годишњи Оскар Гронинг, познат као „књиговођа Аушвица“, осуђен је на четири године затвора због саучесништва у убиству 300.000 људи у Аушвицу. Још један случај у којем су главни актери „радници“ логора смрти чека

Суд у Њемачкој одлучио је данас да може почети суђење 95-годишњем Нијемцу оптуженом да је помагао у убиствима 3.681 особе у нацистичком логору смрти Аушвиц-Биркенау.Виши суд у Ростоку, на сјеверу Њемачке, саопштио је да је Хуберт З. способан за суђење, чиме је преиначена одлука нижестепеног суда, који је сматрао да овај човјек не може да издржи судски процес.  Презиме оптуженог није објављено, у складу са њемачким законом. Он је служио као наредник у нацистичкој СС јединици у Аушвицу од октобра 1943. до јануара 1944. године и радио као логорски болничар од 15. августа до 14. септембра 1944. године, наводи се у документима. Током тог мјесеца у логор је стигло најмање