Pekara u Amsterdamu „Ana i Frank“ menja ime, nakon žestoke kritike zbog asocijacije na ime Ane Frank, devojčice koja se krila od nacista sa jevrejskom porodicom u zgradi u blizini pekare. Kritičari su na Tviteru napisali da je „neukusno“ da vlasnik, koga su nazvali samo Roberto, povezuje svoj biznis sa najpoznatijom žrtvom Holokausta. Citirali su Roberta, koji je rekao: „Bilo mi je lepo ime“. Ana Frank, koja je umrla u koncentracionom logoru, „je i za mene junakinja“, rekao je Roberto. Druk Toestand, koji prati Amsterdamske vesti, je na Tviteru napisao: „Čak i ako se vlasnici zovu Ana i Frank, to je i dalje šokantno.“ Elke vorm van schaamte en fatsoen

Hrvatski sudovi rehabilitovali su nadbiskupa Alojzija Stepinca, Arsena Pozaića, Niku Ljubićem, Jurja Ostermana, Luku Aždajića i Tijasa Mortigija, urednika ustaških listova „Hrvatski narod“ i „Spremnost“. U pet slučajeva Državno pravobranilaštvo nije se žalilo na sudske odluke, prenose zagrebačke „Novosti“. Tako je ovo leto rehabilitovan Arsen Pozaić, ustaški doktor, koji je jedan od trojice potpisnika pisma Hitleru u kom ga 1940. godine moli da osnuje nezavisnu hrvatsku državu. On je 1945. godine osuđen na smrt vešanjem, između ostalog, za aktivno ustaštvo, pokretanje masovnog odlaska u logore, te mučenja i ubijanja stanovništva. U slučaju Stepinca Županijski sud u Zagrebu je pre dve godine možda srušio i rekord jer je postupak u kom

U Zagrebu je od kamena s Brača podignuta jedna od najvećih džamija. Jedan od najvećih trgova u Zagrebu Trg hrvatskih velikana nosio je ime srpskog kralja Petra i na njemu je bio sagrađen muzej posvećen kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Danas je to objekat koji se naziva „Dom hrvatskih likovnih umetnosti“. Ipak, malo ko zna da je baš taj objekat bila velika džamija, možda i najveća na Balkanu, a podigao ju je lično Ante Pavelić. Za rubriku verovali ili ne: Zagreb je u slavu srpskog kralja Petra 1927. godine doneo odluku da se jedan od njegovih najlepših trgova nazove po kralju oslobodiocu, a kasnije i da se na istoimenom Trgu izgradi velelepni muzej, koji je osmislio čuveni Ivan

Nemački ministar spoljih poslova Hajko Mas posetio je nekadašnji nemački logor smrti Aušvic-Birkenau. On je tim gestom poručio da će „sećanja na te neverovatne zločine koja je njegova nacija počinila pre sedamdeset godina zauvek ostati živa“. Mas je u knjizi utisaka napisao da je logor Aušvic bio „pakao na zemlji“ i dodao da se „pun tuge i stida, klanja pred milionima žena, muškaraca i dece koju su nacisti ubili na ovom i drugim mestima. Zbog ovih žrtava Nemačkoj je ostalo zaveštanje da se na svakom mestu i svuda bori za dostojanstvo i čovečnost i ta odgovornost nikada neće prestati“. Masova poseta jugu Poljske uključila je i susret sa poljskim kolegom

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu poručio je Nemačkoj da ne razgovaraju sa Rusijom sa pozicije sile, već da se sete pouka iz istorije. „Što se tiče izjava… ako govorimo konkretno o Nemačkoj, pre nego što izgovore takve reči, treba da se vrate u istoriju. I nakon svega što je Nemačka uradila našoj zemlji, mislim da tamo narednih 200 godina ne bi trebalo o tome da govore, ne bi trebalo da daju izjave. Neću govoriti oštrije i grublje, mislim da ste me razumeli“, odgovorio je Šojgu, a prenosi RT. On je to rekao na pitanje novinara da prokomentariše izjavu nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen da sa Moskvom treba razgovarati

Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusalimu kritikovao je kompromis postignut između Izraela i Poljske o spornom zakonu o zločinima počinjenim u Drugom svetskom ratu, tvrdeći da sadrži „ozbiljne greške i obmane“. Jad Vašem je danas saopštio da su istoričari tog centra pomno proučili deklaraciju kojom je okončan spor dve zemlje i utvrdili da „suština zakona ostaje nepromenjena“ i uključuje „mogućnost realne štete istraživačima i istorijskom pamćenju holokausta“. Poljska je prošle nedelje, posle konsultacija s Izraelom, odustala od pretnji zatvorskom kaznom za pripisivanje nacističkih zločina poljskoj naciji ali je ostavila mogućnost novčanog kažnjavanja. Spor je izazvao talas antisemitskih izjava u Poljskoj, čak i u državnim medijima. Kritikujući Vladu Izraela, što

Poljski poslanici raspravljaju o novoj verziji zakona o Holokaustu. Novom verzijom zakona bi se ukinule zatvorske kazne za izjave kojima se nagoveštava da je Poljska bila saučesnik u zločinima nad Jevrejima i koje se smatraju štetnim po reputaciju nacije. Nacrt nove verzije zakona parlamentu je predstavio premijer Mateuš Moravjecki, prenosi AP, uz ocenu da je nova verzija zakona svojevrstan poraz za nacionalističku vladu. Moravjecki je izjavio da će Poljska nastaviti da se „bori za istinu“ o Holokaustu, navodi Rojters. „Oni koji kažu da je Poljska možda odgovorna za zločine u Drugom svetskom ratu, zaslužuju zatvorske kazne. Ali, mi delujemo u međunarodnom kontekstu i to uzimamo u obzir“, poručio je poljski

Svaki dobar student Američke istorije zna da je pre Drugog Svetskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama bio alarmantno veliki broj nacističkih i fašističkih simpatizera. Ali šire nije poznata priča o grupama kao što su  German-American Bund (Nemačko-Američki Pojas ) koje su zapravo osnovale pro nacistička naselja u Americi. U Yaphank, Long Island, jedna takva zajednica je služila kao utočište Nacističkim-simpatizerima. Ovde je  tajni Nacistički grad u Njujorku Nemačko-Američki Pojas – („Subverzivna organizacija „znači svaka korporacija, društvo, udruženje, grupa, kamp, organ ili organizacija koja zastupa ili praktikuje dužnost ili neophodnost sprovođenja, oduzimanja ili obaranja Vlade Sjedinjenih Američkih Država itd…). Naselje Long Ajlend – The Long Island settlement – ima svoje korene

Brčko – Ekspozicija prethodno bila u Sarajevu (13. aprila) i Potočarima (15. maja 2018.). Njome se tvrdi da je SSSR u toj šumi pobio 14.500 poljskih oficira i podoficira i još 7.000 civila Poljski ambasador u Sarajevu Andžej Kravčuk iskoristio je priliku da ustvrdi da je i Bosna i Hercegovina doživela u proteklom ratu genocid, pa da je zato izložba „zajednički krik s porukom – da se slične stvari ne dogode više nikad i nikome“ Ali, juna 2012. je Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura okončao sudski proces „Janovec i drugi protiv Rusije“. Tužbu su podneli rođaci ubijenih Poljaka u Katinskoj šumi 2007. i 2009. godine. Tužitelji su bili