Zvaničnik njemačke stranke krajnje desnice Alternativa za Njemačku /AFD/ Aleksander Gauland ocijenio je da je nacističko doba „gomila ptičijeg izmeta u više od 1.000 godina uspješne istorije Njemačke“, što je izazvalo buru negodovanja na društvenim mrežama. Gauland je u obraćanju omladinskom pokretu partije izjavio da Nijemci moraju da preuzmu odgovornost za 12-godišnju vladavinu Adolfa Hitlera i njegove nacističke stranke, ali da je to samo mali dio istorije te zemlje, prenosi njemačka novinska agencija DPA. Anegret Kramp-Karenbauer, generalni sekretar Hrišćansko demokratske unije njemačkog kancelara Angele Merkel, navela je na društvenoj mreži „Tviter“ da su za Gaulanda i njegovu partiju „50 miliona žrtava rata i Holokaust gomila ptičijeg izmeta“. Prema njenim riječima,

Vatikan – Odbor američkih Jevreja kritikovao je odluku Vatikana da pokrene proceduru kanonizacije kardinala iz Drugog svetskog rata Avgusta Hlonda, navodeći da je bio „izuzetno” neprijateljski raspoložen prema poljskim Jevrejima i nije osudio njihov pogrom. Odbor je u pismu vatikanskim zvaničnicima naveo da je duboko zabrinut što je poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja odobrio ukaz o priznavanju „herojskih vrlina” Hlonda, što je prvi korak ka kanonizaciji. Predstavnik odbora, rabin David Rosen citirao je Hlondovo pismo iz 1936. godine u kojem kardinal poziva Poljake da se drže dalje od „lošeg moralnog uticaja Jevreja”. Hlond je veoma poštovan kod većine katolika u Poljskoj zbog očuvanja vere i nezavisnosti crkve tokom Drugog svetskog rata.

Rajner Hes, unuk Rudolfa Hesa, čoveka odgovornog za stvaranje koncentracionog logora Aušvic i smrt više od milion Jevreja koji su deportovani u najozloglašeniji logor Drugog svetskog rata, decenijama se bori protiv lika i dela svog dede. Njegova borba da se zločin u Aušvicu ne zaboravi, život sa teškim porodičnim nasleđem koje nosi i kojem se stalno vraća, ali i način na koji se odrekao porodice i za svoju baku uzeo Evu Mozes Kor, Jevrejku koja je preživela Aušvic, ekranizovani su u filmu „Enkel“ („Unuk“) novosadskog novinara Aleksandra Reljića. Hes je prošlog četvrtka bio u Novom Sadu na premijeri filma, a kako kaže za „Blic“, njegova misija koja traje od kada

Priča o tome da je Crvena armija spasila Evropu od nacista briše se iz zapadnih istorijskih knjiga, a sovjetske vojnike sve češće nazivaju agresorima. Dokumentarac „Sjećanje“ televizije „RT“ prenosi ocjenu Tadeuša Kovalčuka, rezervnog brigadira poljske vojske, prema kojoj će za 50 godina većina Poljaka vjerovati da Poljsku nije oslobodila Crvena armija. Kako navode autori filma, veoma malo ljudi na Zapadu zna da su Amerikanci tokom Drugog svjetskog rata u Evropi izgubili oko 300.000 vojnika, dok je Sovjetski Savez podnio 25 puta više žrtava. Crvena armija, koja se borila na Istočnom frontu, ubila je četiri puta više njemačkih vojnika od SAD i njihovih saveznika na Zapadnom frontu. Poljski parlament usvojio je

Navikao sam se da me porodica i desničari širom Evrope mrze zbog onog što radim, kaže za „Tanjug“ Rajner Hes, unuk ozloglašenog komandanta Aušvica Rudolfa Hesa, odgovornog za masovno ubistvo oko dva i po miliona ljudi. Hes je došao u Srbiju povodom večerašnje premijere dugometražnog dokumentarnog filma Enkel, koji govori o Hesovom prijateljstvu sa Evom Morales Kor, preživelom logorašicom iz Aušvica. Film Enkel nastao je u produkciji RTV-a i biće prikazan u novosadskom bioskopu „Arena sinepleks“. Enkel na nemačkom znači unuk i rekonstruiše nesvakidašnji život Rajnera Hesa sve do susreta sa Evom Morales Kor. Rajner Hes nikada nije želeo da pristane na nacističko nasleđe svoje porodice i kao tinejdžer je otišao od kuće jer

Početkom maja 1945. godine komandant Prvog Beloruskog fronta Georgije Žukov poslao je u Moskvu najvažniju vest za četiri godine rata. Maršal je informisao vrhovnog komandanta Josifa Staljina o Hitlerom samoubistvu. U telegramu na četiri kucane strane osim vesti o okolnostima Firerove smrti, izveštava se i o političkoj situaciji pod Rajhom. Grupa oficira Vermahta sa belom zastavom pojavila se na frontu 8. Gardijske armije 1. maja u četiri sata ujutru. Načelnik glavne komandantske nemačke armije Hans Krebs, koji je bio na čelu pregovarača, zatražio je sastanak sa komandantom vojske Vasilijem Čujkovom, izjavivši da mora preneti izuzetno važnu i hitnu poruku. Nemačka poruka koju su potpisali Borman i Gebels, indirektno je upućena Staljinu, a glasila je: „Berlin, 30. april 1945.

Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Dan pobede ruskim građanima i vojnicima, poručivši da Rusija neće dozvoliti prekrajanje istorije. „Naš vojnik je zaštitio čast svoje zemlje. Naš narod se borio na život i smrt, a nijedna zemlja nije izdržala takvu najezdu. Ni sa čim se ne može izmeriti hrabrost naših vojnika“, naglasio je Putin. „Međutim, podvig sovjetskog naroda koji je spasao svet od ropstva i Holokausta sada pokušavaju da precrtaju, da istoriju pretvore u laž, ali nećemo to dozvoliti“, poručio je Putin obraćajući se okupljenima na Paradi u Moskvi povodom 73. godišnjice pobede nad fašizmom. „Dan pobede je sveti praznik za čitavu zemlju, praznik opštenacionalnog ponosa“, rekao je ruski predsednik, podsetivši da je to dan kada je slomljen nacizam i kada su uništeni

Nemački levičari su zatražile da se Rusiji ukaže „dužno poštovanje“ za njemu ulogu u borbi protiv nacizma, piše list „Noj osnabruka cajtung“. U razgovoru sa novinarima predsednik partije levih u Bundestagu Jan Korte izjavio je da je Nemačka, uzimajući u obzir „krvavi napad bez presedana nacista na SSSR“, obavezna da sarađuje sa Rusijom. On je podsetio da nijedna država nije imala toliko štete u ratu kao SSSR. „Za vreme Drugog svetskog rata poginulo je 27 miliona sovjetskih građana. Nema nijedne porodica koja nije imala žrtava. Milioni ruskih vojnika je umrlo od gladi u nemačkom plenu“, izjavio je on. Sve ove opštepoznate činjenice govore o posebnoj odgovornosti Nemačke prema Rusiji, smatra političar. „Malo ko još zna da su Berlin oslobodili Rusi,

Maršom učesnika Besmrtnog partizanskog odreda prvi put je u Zagrebu obilježeno stvaranje antifašističke koalicije u Drugom svjetskom ratu. Ispred Narodnog kazališta u Zagrebu orilo se „Sa Ovčara i Kablara“, „Po šumama i gorama“, „Oj Mosore, Mosore…“, kada se grupa od dvijestotine učesnika marša, koji su nosili fotografije Josipa Broza Tita i Franje Tuđmana u partizanskim uniformama i uzvikivali parole „Smrt fašizmu, sloboda narodu“. Učesnici marša su nosili fotografije oko tristotine poginulih u NOB-u i narodnih heroja, te zastave Hrvatske s grbom i zastava s petokrakom, kao i zastave Evropske unije i Saveza antifašističkih boraca. Tačno u podne oni su na Trgu Republike, koji se nekada zvao Trg maršala Tita, u vazduh

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio je poziv od predsednika Rusije Vladimira Putina da mu se pridruži tokom marša Besmrtnog puka u Moskvi na Dan pobede. Kako saznajemo, Vučić će tom prilikom nositi portret svog dede, kog su tokom Drugog svetskog rata ubile ustaše. Prema našim informacijama, predsednik Srbije će tokom parade na Dan pobede takođe stajati pored ruskog predsednika Putina. Svake godine na Dan pobede u koloni „Besmrtnog puka“ hodaju hiljade ljudi držeći u rukama transparente s portretima svojih rođaka koji su učestvovali u Velikom otadžbinskom ratu. Predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovao je i ranijih godina u akciji „Besmrtni puk“ u Moskvi. Putin je prošle godine u šetnji nosio portret svog oca, učesnika Velikog otadžbinskog rata. Akcija „Besmrtni puk“ održava

Staljingradska fabrika „Crveni oktobar“, tokom Drugog svetskog rata radila je popravke ruskih tenkova. Naravno koliko je to bilo moguće u ratnim uslovima. Trajalo je to sve dok je nisu zauzeli nemački agresori. U trenutku nemačke kapitulacije u fabrici će se zateći sem Nemaca i fašističke sluge. Među njima svakako ističu se oni najodaniji hrvatski legionari. Ostatci ostataka „dične vražije pukovnije“. „Vražje“ kako su je prozvali stanovnici Harkova, zbog zločina počinjenih nad decom, starcima, ženama, civilima bespomoćnim pred tim neljudima. Ti zlikovci koji su tokom leta `41. žarili i palili i u svom zanosu već slavili, moraće ipak da uvide da život nije plan bolesnih umova već na kraju uvek volja

Rusija će u srijedu, 9. maja, obilježiti dan završetka Drugog svjetskog rata koji se u ovoj zemlji slavi kao Dan pobjede, dan kasnije nego u ostalom dijelu Evrope. Oko 12.000 policajaca, članova Nacionalne garde i volontera pomoćne jedinice policije vodiće računa o bezbjednosti tokom proslave Dana pobjede u Moskvi 9. maja, izjavio je šef moskovskog Odjeljenja za regionalnu bezbjednosti i borbu protiv korupcije Vladimir Černikov. Vojna parada će biti održana na Crvenom trgu, zajedno sa maršom Besmrtnog puka, a proslavu će upotpuniti vatromet i program proslave u Parku pobjede i na drugim javnim mjestima. Černikov je rekao da se očekuje da oko deset miliona ljudi učestvuje u događajima tokom proslave