Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

„Чим су ми саопштили шта је све рекао генерал Симовић приликом његове аудијенције код Кнеза, питао сам Цветковића, генерала Косића и Антића да ли је наређено да се генерал Симовић ухапси, па када ми је одговорено да о томе још није одлучено, рекао сам да то мора одмах да се спроведе у дело. Нажалост, тај мој савет није био прихваћен“ – Александар Цинцар Марковић

Према налазима „Комисије за испитивање одговорности у вези државног удара од 27 марта 1941 године“, бивши председник владе и министар унутрашњих послова Драгиша Цветковић је имао своје обавештајне службе и податке о припремању преврата. Цветковић је изјавио, да је он са више страна чуо о незадовољству у редовима официра и њиховим превратничким намерама, али да сви ти подаци којима је располагао нису били довољни да се предузму мере против официра.

Драгиша Цветковић: Као министар унутрашњих послова ја нисам могао да вршим преко својих органа обавештајну службу у војсци, односно да држим под присмотром генерале и официре и да пратим њихово кретање; та дужност је била у искључивој надлежности војне обавештајне службе. Да сам поступио супротно тој уобичајеној пракси у нашој држави, ја бих неминовно изазвао опасно трвење између војних и цивилних власти, утолико више што је војска љубоморно чувала своју аутономију у тој области. Исто тако, нисам могао поступити против појединих генерала и официра, за које сам знао да су нелојални према законитој влади, без сигурних доказа, јер сваки поступак против њих, недовољно поткрепљен доказима, изазвао би огромно незадовољство у војсци и јавности, и дао повода противницима режима да оптуже моју владу како она гони официре патриоте и ломи дух отпора у земљи.

Ипак, ја сам предузео све што је до мене стајало да се одржи законити поредак у земљи. Упозорио сам све одговорне војне чиниоце на стање духова у војсци и захтевао да се предузму најенергичније мере да би се очувала пуна дисциплина и држала војска ван политике. Међутим, сви они, а нарочито министар војни, командант Београда и командант Краљеве гарде, уверавали су ме да су сви гласови о тобожњим противрежимским расположењима у војсци произвољни, да су официри лојални и дисциплиновани, те да влада са те стране може бити потпуно мирна.

Генерал Петар Косић, наченик главног Генералштаба и краљев гувернер, изјавио је „Комисији за испитивање одговорности у вези државног удара од 27 марта 1941 године“ да је војна обавештајна служба потпуно подбацила.

Генерал Петар Косић: Завера против Кнеза и законите владе била се разгранала у редовима официра у много већем опсегу него што се то могло претпоставити.

Ја сам покушао у зору 27. марта да мобилишем Гарду против побуњеника, па сам због тога замолио Краља да са њим обиђем Гарду, што је било и учињено. Моја је намера била да помоћу Гарде оборим Симовићеву владу, похапсим побуњене официре и вратим првобитно стање. На велику несрећу земље и народа ја у томе нисам успео јер су многи гардијски официри већ били придобијени за ствар побуњеника, а и командант Гарде генерал Стајић, није био на висини ситуације. Он је био потпуно изгубио присуство духа и само је понављао: „Не сме се проливати братска крв!“ Тако је он својом неодлучношћу поколебао и оне официре на које се могло рачунати.

Генерал Петар Пешић, бивши министар војни изјавио је да је Кнез примио у аудијенцију генерала Симовића и разговарао са њим о политичким питањима без његовог знања и сагласности као министра војног. Због тога је он, генерал Пешић, изразио своје негодовање. По њему, војна обавештајна служба је веома слабо функционисала.

„Ко се могао надати да ће официри погазити сваку дисциплину, починити онаква чуда, бацити љагу на читаву нашу војску и својим безумним чином упропастити државу“.

Када га је један члан Комисије упитао да ли је он свестан своје одговорности у протеклим тешким догађајима, генерал Пешић се заплакао, па с обзиром на његову душевну депресију даље испитивање је било прекинуто.

Александар Цинцар Марковић (о догађању после Симовићеве аудијенције код кнеза Павла – 24. марта 1941. године): Чим су ми саопштили шта је све рекао генерал Симовић приликом његове аудијенције код Кнеза, питао сам Цветковића, генерала Косића и Антића да ли је наређено да се генерал Симовић ухапси, па када ми је одговорено да о томе још није одлучено, рекао сам да то мора одмах да се спроведе у дело. Нажалост, тај мој савет није био прихваћен, јер се, изгледа ми, стало на гледиште да није опортуно хапсити генерале на политичким питањима и то у часу када стојимо пред потписом Пакта.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)