Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу.
Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана
Ни преко Саве из РС, ни са истока РСК, ни из Србиjе, Хрватима ниjе приjетила опасност (од противнапада – прим.дрп), што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу
Деjства на Кордуну петог и шестог августа
Након што сам петнаест година с пуном пажњом слушао Кордунаше када говоре о августу 1995. године, вjеруjући да свачиjа истина доприноси потпуноj истини, имам разлог да вjеруjем да и моj „комад“ истине може послужити истом циљу.
Неприjатељска агресиjа у петак четвртог августа , затекла ме jе у Женеви, гдjе сам водио делегациjу Републике Српске Краjине на преговорима с хрватском страном. Преговори су завршени пред ноћ трећег августа, хрватска делегациjа се одмах вратила у Загреб, а нама су генерали УНПРОФОР-а рекли, да изнаjмљеним ЈАК-ом 14 можемо да летимо сутра. У Београд смо стигли четвртог августа касно поподне, уз техничко слиjетање у Будимпешти.
Због неистина коjе до данас износи Хрватска страна, потребно jе рећи неколико риjечи о тим преговорима. Као jедан од поступака у припреми агресиjе на дипломатском плану, власти НХД су планирале да у директним преговорима, изношењем приjедлога неприхватљивих за нашу страну ,испровоцираjу наше одбиjање и тако себи обезбиjеде дипломатско покриће. За такав њихов план знали смо приjе полиjетања из Београда за Женеву 2. августа 1995. године. Преговори у Женеви 3. августа су текли тако што су међународни посредници разговарали наизмjенично, посебно са српском, посебно са хрватском делегациjом. Торвалд Столтенберг ми jе у разговору у четири ока потврдио оно што смо знали о намjерама хрватске делегациjе и саопштио да ћемо таj проблем превазићи тако да српска страна неће ни морати да се изjашњава о хрватским ставовима, него ће међународни посредници понудити своj нацрт споразума, коjи ће бити усмjерен на слиjедеће преговоре коjи би се одржали у четвратак 10. августа. Сугерисао jе да наша страна прихвати приjедлог међународних посредника чиме потврђуjе своjу кооперативност, а хрватска страна ће га сигурно одбити. Тиме наша позициjа остаjе потпуно чиста. Тако jе и било. На пленарноj сjедници И. Пашалић шеф хрватске делегациjе, у екстремно провокативном тону jе све нас у РСК назвао ратним злочинцима и тражио моменталну, безусловну капитулациjу.
Говорили су само шефови делегациjа. Са наше стране jа сам, не улазећи ни у какве коментаре, нити полемике, изjавио да наша делегациjа, посвећена риjешењу путем преговора, у потпуности прихвата предлог- споразум, међународних посредника, али и да прихватамо План З-4. Тако jе хрватска делегациjа остала изолована у своjим ставовима.
Све ово ниjе могло спречити агресиjу за коjу су влсти НХД већ биле добиле наредбу, али сигурно ниjе основа за небулозе како су им глупи Срби помогли своjим одбиjањем у Женеви да крену у агресиjу. Истина о преговорима jе потпуно супротна и општепозната jер су све три стране своjе ставове саопштиле jавности пред стотињак новинара и сниматеља, одмах по завршетку преговора.
По слиjетању у Београд, отишао сам код начелника Генералштаба генерала Перишића да видим како он и други руководиоци гледаjу на оно што се догађа и шта предузимаjу. Генерал Перишић ми каже да jе наредио мобилизациjске узбуне у неким jединицама, али да одзива воjних обвезника и резервних старjешина нема, па jе одзив у батаљону Воjне полициjе Београдског корпуса 30%, у бригади на Вождовцу 14%, а у оклопноj бригади у Пироту 8%.
Остали руководиоци, не видим да ишта предузимаjу. Петак jе, почетак августа и неки људи из руководстава одбрамбено безбиjедносних структура мирно одлазе на планирани одмор у Црну Гору . Тад сам изрекао реченицу због коjе ће и Краjишници и jа лично имати проблема:
“Само се ви играjте ако jа дођем овдjе с триста хиљада Краjишника биће тиjесно свима у Немањиноj и Кнеза Милоша„.
Због тога jе став власти у Београду био-ниjедан избjеглица не може у Београд, недаj Мили да пређе Дрину. Прешао сам тек краjем септембра.
Десетог августа у четвртак насjедаjући гласинама коjе им jе пласирала ривалска кућа из исте улице, у Генералштабу су вршили припреме за непосредну одбрану jер „иде Миле право на Генералштаб са хиљаду лудих Кордунаша, коjи никоме не даjу оружjе“. Ни говора о тако нечему ниjе било, али неки људи у Србиjи ,до дана данашњег нису схватили да ми Срби Краjишници немамо неприjатеља у Србиjи. Наш неприjатељ ниjе ни хрватски народ, него само они међу њима коjи су нас клали, убиjали, отимали све што имамо и протjеривали с вjековних огњишта гдjе смо се родили, као и власт коjа jе то организовала. Да ли нам jе то радио неко из Србиjе ? Наравно да ниjе никад.
Након обављених разговора кренуо сам на Кордун, гдjе су они, “што своj кру иjу, а туђу бригу воде“ већ лансирали причу да сам побjегао у источни дио РСК, а да на Кордун нећу ни доћи. Осванем негдjе око Бањалуке видим на путу колоне путничких возила книнске регистарциjе а касниjе и колону са прваца Двор на Уни. По проласку кроз Двор на Уни виде се празне куће и стока коjа слободно лута, иако таj краj ниjе ничим непосредно угрожен. Код Топуског ме дочекуjе брат и Драган Мраовић Скула. Питаjу ме jе ли пао Книн како тврде хрватски медиjи. Незнам о томе ништа. Брат предлаже да оца и маjку коjи су приjе пет дана стигли из Њемачке извучемо код родбине у Нови Град. Одбиjам jер знам да ће становништво сjеверног диjела Кордуна кренути у бjежаниjу ако то урадим.
По стизању на командно мjесто команде „Паук“ одакле сам кренуо у Женеву, добиjам увид у ситуациjу. Кордунашки корпус организовано изводи одбрану, али бокови му већ тада почињу бити угрожени. Нема сигурног споjа са Личким корпусом, а 19. бригада извjештава да у селу Иловачак, гдjе jе лиjеви бок Глинске бригаде, нема никог. Постављаjу бочно обезбjеђење jачине вода, посjедањем тих напуштених положаjа. Споj са Личким корпусом увиjек jе био проблематичан због тешког терена и недостатка људи.
Баниjски корпус има проблема са упорношћу у извођењу одбране. Главна опасност им приjети са праваца коjи су и раниjе реално били процjењени као наjопасниjи; Небоjан–Мокрице–Гора преко Котар шуме и према Дубици . Наше снаге су током 1991. године три пута излазиле на Купу код с. Небоjан, али су га напуштале снаге коjе су посеjдале таj простор. Одбрана jе била постављена у реjону села Мокрице касниjе се без разлога повукла на обjекат Свети Петар и Павле код села Гора, а касниjе ваљда комфора ради, на сам пут код села Гора. Из тог простора неприjатељу су се нудиле могућности да jаким снагама дивергентно деjствуjе за отсjецање Петриње, за пресjецање пута Глина-Двор преко Бачуге , Влаховића и Маjе и бочно према Глини. Та деjства неприjатеља била су у току а напад правцем Сисак-Петриња jе уз велике губитке неприjатеља био одбиjен.
Јединице Народне одбране Аутономне Покраjине Западна Босна (НО АПЗБ) су изгубиле офанзивну способност, због тога што мораjу извршити посjедање положаjа наших jединица, коjе враћамо у њихове матичне саставе.
Основна карактеристика деjстава неприjатеља су масовни, непрекидни артиљериjски ватрени удари, употребом великог броjа циjевних и ракетних система. Посебна карактеристика ових удара, коjа се задаржала до 10. августа, jе специфичан избор циљева. Мање jе ватрених удара по положаjима наших jединица него по селима и насељима. Цивилно становништво jе био основних циљ хрватске артиљериjе
Овдjе се jасно види „рукопис“ америчке агенциjе МПРИ, састављене од пензионисаних америчких генерала коjа им jе помогла у планирању. Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу.
Слиjедеће, беспилотне летилице, коjе су нам за вриjеме деjства у Цазинскоj краjини „ висиле над главом“ све чешће и дуже како смо се приближавали аеродрому Ћоралићи, поново се поjављуjу, пратећи наша деjства и маневар jединица.
Истовремено широкопоjасним ометањем велике снаге све наше радио везе у jединицама и мреже радио релеjних веза између корпуса СВК, са ГШ СВК, ГШ ВРС и ГШ ВЈ потпуно се блокираjу. Ометачи су на авионима АВАКС, а власти НХД су већ биле добиле од САД веома напредан, софистициран, аутоматски систем за прислушкивање. Врше се обмањивања, па се чак поjављуjе лажна радио станица „Глас Петрове Горе“.
Авиjациjа НАТО деjствовала jе по ватреним положаjима наших ракетних jединица противваздушне одбране, а по радару ракетног дивизиона ПВО „Двина“ на Шамарици деjствовали су противрадарским ракетама АГМ-88 (СХАРМ) коjим хрватске оружане формациjе тада jош нису биле опремљене. Срећом ниjе било људских губитака.
Већ у току суботе испољила се реалност наше процjене на стратегиjском нивоу из 1992. године, да нам jе за сигурну и успjешну одбрану, поред снага коjима располажемо, потребно за одбрану Баниjе jош двиjе бригаде, за Кордун jедна и за Лику три бригаде. Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана. Никада касниjе ниjе прецизирано да ли су то оклопне, механизоване или моторизоване бригаде, коjе су то jединице, нити су команданти тих jединица дошли на командантско извиђање.
Исто тако већ у суботу jе било jасно да 11. к, на истоку РСК неће кренути на извршавање задатка по ратном плану СВК, да активним деjствима веже дио снага неприjатеља.
Командант 11.к jе чекао одобрење руководства у Београду и ниjе га добио. Због тога су у напад на Кордун, поред снага Зборног подручjа Карловац, могле бити доведене и доведене су из Зборног подручjа Бjеловар: 104 бригада и 13. противоклопни ракетни дивизон, а из Загреба 99. бригада и неке инжињериjске jединице. Ни преко Саве из РС, ни са истока из Србиjе, ниjе приjетила опасност, што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу.
У суботу сам добио депешу из Книна, коjом сам постављен за замjеника команданта СВК, за Кордун и Баниjу. Везе са Книном више ниjе било, а у команди „Паук“ сам имао три официра и два подофицира, без jединице везе (и без средстава везе ) и других приштапских jединица. Не знам дали су и команде Корпусаа добиле такву депешу. До прекида везе с Баниjом успио сам давпут комунициарти с командантом Баниjског корпуса, коjи ми jе око подне рекао дословно: „Овде код мене jе стампедо нема никаве контроле нити команде“.
Постало jе jасно да расположивим снагама треба предузети мjере за одбрану путног правца према Двору на Уни, ради обезбjеђења слободе маневра, дотура и евакуациjе, за коjе jе преостаjао jедино таj правац. Због тога сам команданту 21. кк наредио да jедном четом из 19. бр затвори правац Покупско–Видушевац-Глина, а команданту Корпуса специjалних jединица (КСЈ) да са окопним батаљоном брани правце с. Маринброд–Глина и с. Влаховић–с. Маjа . КСЈ других снага ниjе ни имао.
Неочекивано, у зону 21. кк грунуле су избjеглице из Плашчанске долине укључуjући и припаднике 70. бригаде. Коњске запреге, трактори, камиони, аутомобили и пjешаци, потпуно су загушили путеве у зони 13. бригаде, а затим и путеве Воjнић-Вргинмост –Глина и Слуњ-Топуско–Глина. Оклопни батаљон jе успио до 01.30 7. августа доћи само до Топуског, jер jе проходност ван путева због масива Петрове Горе, великих пошумљених површина, мноштва малих водотокова са влажним земљиштем око себе, стрмих одсjека и насеља око пута била врло ограничена на правцу запад-исток. Оклопни батаљон ниjе успио да стигне на маршевски циљ и посjедне зону одбране, коjа му jе додjељена, због чега су се касниjе поjавили нови проблеми. Ниjе кукавичлук бораца и старjешина оклопног батаљона, како наводи аутор коjи jе тада био 300 километар од Кордуна, био узрок, него потпуна загушеност проходног земљишта.
Избjегличке колоне из Плашчанске долине су се кретале брзином коњских запрега, наjспориjег у колони. Чињеница jе да су неке стариjешине 21. кк покушавале да наговоре људе из колоне да се смjесте код људи на Кордуну, коjи су их ниjемо посматрали из своjих дворишта, или да цивили продуже, а борци из 70. бригаде да се укључе у наше jединице. Наишли су на одбиjање, понегдjе чак уз приjетњу оружjем, што jе доживио и командант 21. кк пуковник Вељко Босанац.
У току поподнева поjавиле су се неjасноће око одбране и држања Полоjске косе, због чега jе командант 21. кк лично изашао на таj постор, коjи jе задржан под нашом контролом. Командант 21. кк jе доживео непосредно напад у ком му jе погинуо пратилац и касниjе на реферисању видjело се да jе под утиском тога догађаjа.
Начелник штаба 21. кк пуковник Љ. Ивковић jе изишао у зону одбране 13. бригаде, на полигон Слуњ, покушаваjући да помогне стабилизациjи одбране 13. бр, коjа jе била уздрмана кад jоj jе зона одбране била прекривена избjеглицама из Плашчанске долине, лиjево крило постало откривено због непостоjања лиjевог суседа а у позадини се компликовала ситуациjа у jединицама Народне одбране АП ЗБ. Попуњеност бригаде људима у односу на ширину зоне коjу jе бранила, била jе 20%, четири петине потребних људи ниjе имала никад.
Основна карактеристике неприjатељског напада, прем личном увиду пуковника Ивковића били су масовни артиљериjско ракетни удари употребом огромних количина артиљериjске мунициjе и ракета.
Међу цивилним становништвом jе било узнемирености, али у бригади ниjе било колебања. У цjелини тактички положаj бригаде jе био неповољан., а команда 21. кк ниjе имала слободних снага осим jедне чете да поправи тактички положаj 13. бригаде.
У току дана представници цивилне власти, служби безбjедности, команданти бригада, неки команданти батаљона и командири чета, захтjевали су да им се за команданта постави пуковник Ч. Булат, jер му више вjеруjу због тога што jе Кордунаш и на Кордуну од почетка рата, раниjе био командант корпуса, а смиjењен када су смиjењени сви команданти корпуса и командант СВК.
Захтjев jе био подигнут на ниво наjвећег проблема и скоро плебисцитарног карактера, а пуковник Булат апсолутно ниjе био неспособниjи командант од пуковника Босанца. У овоj ситуациjи врло битна предност jе била да борци и народ то желе. Због тога сам наредио да пуковник Босанац преда дужност пуковнику Булату, без икаквих дисквалификациjа или дифамациjа пуковника Босанца.
У ситациjи кад jе сав Кордун под ватром, сви знаjу да jе Книн већ пао, избjеглице из Лике притисле Кордун, преузимање дужности команданта корпуса од старне пуковника Булата, сигурно за њега ниjе било остваривање кариjеристичких снова „ни част ни маст“, него само преузимање одговорности у наjтежем тренутку, чега се ниjе плашио jер jе сматрао да мора бити на Кордуну, па што год било. У осталом тада ту на („на Родосу“ ) ниjе било, да прими дужност команданта ниjедног од гениjалаца коjи су послиjе рата подразумjеваjући себе као клонове хибрида Наполеона и Кутузова „знали“ све шта jе било, ниjе било, како jе требало, ко jе одговоран, ко неодговоран….
У jединицама Народне одбране АП ЗБ у току суботе такође jе дошло до љуљања, нарочито у „Зумретовоj „ 2. бригади. Према информациjама, коjе смо знали већ су били почели повjерљиви разговори око тезе да ли им jе jедини излаз у ситуациjи кад Срби губе, да пређу на старну 5. корпуса тзв Армиjе БиХ. Изношени су и предлози да се заробе српски официри у команди“ Паук“ што би им била, како су сматрали, одлична улазница у 5.к. и доказ да су дефинитивно промjенили старну. Других Срба у њиховоj зони више ниjе било, осим четворочлане групе за електонска деjства, коjа jе jош увиjек била на задатку на Јоховици сама међу 4000 „Бабиних“ бораца на километар од положаjа 5.к. Командир jе био Свето Коркут.
Фикрет Абдић с коjим сам се састао био jе потпуно искрен и отворен у своjим ставовима о интересима свога народа. Ниjе крио да покушава да таj интерес штити и кроз контакте са хрватском страном, али jе о тим контактима увиjек говорио истину, што jе касниjе недвосмислено потврђено. Исто тако био jе свjестан проблема у своjим jединицама и опасности коjе му приjете у позициjи коjа ниjе била ништа лакша од наше позициjе.
На реферисању у суботу, наредио сам да коамндант КСЈ преузме бригу о извршавању задатка оклопног батаљона, а командант 21. кк да 13. бригаду извуче на десну обалу риjеке Коране, чиjи кањон као веома jак топографски обjекат уз онеспособљавање мостова и скраћивање фронта бригаде, нуди услове за упорну одбрану. Истоврено да 21. Гранични одред посjедне положаjе на риjеци Глини, повезуjући се удесно са 13. бригадом.
Ефекти лошег развоjа ситуациjе су се у недjељу поjачали. Одсjецање Кордуна од Лике jе било завршено, Книн пао, приjетило jе одсjецање на Баниjи, ситуациjа у Цазинскоj краjини ровита, села и насеља на Кордуну под артиљериjском и ракетном ватром.
У таквоj ситуациjи почиње покретање диjела цивилног становништва и поjединачни случаjеви напуштања jединица ради извлачења породица из зоне убиjања. Пут према Глини и Двору jе потпуно закрчен. Неприjатељске артиљериjско ракетне jединице и поjединачни авиони почињу деjстав по колонама избjеглица.
У таквоj ситуациjи проциjенили смо да jе, поред одбране териториjе као начина заштите нашег становништва, нужно предузети мjере за заштиту колона цивилног становништва, коjе jе због густог груписања на путевима било наjизложениjе и наjугрожениjе.
Команда 21. кк, представници СУП за Кордун и цивилне власти имале су непрекидан контакт са Командом Сектора „Сjевер“ УНПРОФОР-а, али од тога ниjе било неке веће користи иако jе у току био оружани напад на зону под заштитом Уjедињених нациjа. То ниjе било изненађење jер се УНПРОФОР и раниjе ниjе миjешао у своj посао у сличним ситуациjама.
Команданти националних контингената су слиjедили политику своjих државних руководстава, а та руководстава су слиjедила наређења и вољу тада jедине суперсиле.
Са тадашњим министром унутрашњих послова РСК, Т. Паjићем сам отишао у команду Сектора „Сjевер“ у Топуском, да ступим у везу са командантом УНПРОФОР-а, француским генералом Жанвиjеом.
Од команданта УНПРОФОР-а сам тражио да хрватска старна прекине с нападима на избjегличку колону и да им он заприjети употребом авиjациjе НАТО уколико се наставе напади на цивиле у колони. Исто тако тражио сам да хрватске снаге не прекидаjу нити са земље нападаjу колону и да спречи њихов улазак у Глину, што би прекинуло колону. Тражио сам да се припадници УНПРОФОР-а укључе у колону чиме би могли остварити увид да се ради о цивилима, али и дати информациjу о сваком евентуалном нападу на колону.
Његова jедина брига исказана у разговору била jе безбjедност њихових воjника и питање да ли ми можемо гарантовати безбjедност њихових воjника. Моj одговор jе био да би им воjници били наjбезбjдниjи да сjеде код своjих кућа, а ако му jе то наjважниjа мисиjа, ниjе требао ни да их доводе у ову зону, jер jе то бесмислено, ако неће вршити своj мандат заштите становништва у зони под заштитом УН (УНПА). Касниjе нам jе пренио да хрватска старана тражи да положимо оружjе да би престали с нападом на цивиле у колони. Остало jе да се риjеши о евентуалном уласку припадника у колону и нашем ставу, да нам jе оружjе потребно док jе иjедан цивил у угроженоj зони, а да о томе да ли нам оружjе треба или не, можемо разговарати тек кад и посљедњи цивил пређе мост на Уни код Двора.
Увече до 20.00 часова завршили смо процjену и jа сам донио одлуку у чиjоj су припреми учествовали командант и начелник штаба 21. кк и шефови jавне и државне безбjедности за Кордун. У току доношења одлуке и по њеном доношењу контактирао сам са генералима Мркшићем и Младићем, коjи су ми рекли да су у Босанском Петровцу а били су поред Петровца на Оштрељу на командном мjесту 2. кк ВРС.
Основни закључци из процjене су били:
1) Без обзира на досадашњу успjешну одбрану, не постоjе услови за дуготраjну упорну одбрану због тога што према 5. к тзв Армиjе БиХ немамо ниjедну jединицу за организвање одбране, а борбена вриjедност 5. корпуса jе већа од борбене вриjедности свих хрватских jединица коjе нас нападаjу jер ниjедна њихова бригада нема снаге веће од чете коjе су спремне да иду наприjед,
2) Безбjедност цивила не можемо постићи препуштаjући се, без икаквих гаранциjа, без оружjа, на милост и немилост хрватским оружаним формациjама;
3) Правац Глина-Двор jе jедини правац за спашавање цивила коjи ће вjероватно бити угрожен и од 5. к
4) За одбрану тог правца и моста између Двора и Новог Града неопходна нам jе помоћ Воjске Републике Српске;
5) За извођење ове одбране нужно jе формирати заjедничко командно мjесто са ВРС у Новом Граду;
6) УНПРОФОР не показуjе ни способност ни намjеру да у потпуности гарантуjе безбjедност цивилног становништва
Суштина одлуке коjу сам донио била jе слиjедећа: наставити спонтано покренуту и сада већ незаустављиву евакуациjу цивилног становништва коjе се спашава од неприjатељске ватре, наставити преговоре са УНПРФОР-ом за заштиту колоне, jединице 21. к корпуса настављаjу извођење одбране, скраћивање фронтова и извлачење по мjери повлачења цивилног становништва, а снагама jачине jедног батаљона одмах организовати одбрану превоjа Вратник ( Жировац).
Захтjеви генералима Мркшићу и Младићу су били да се сутра уjутро нађемо у Новом Граду, да у Нови Град доведу Бањалучку бригаду милициjе, средства за противваздушну одбрану моста на Уни, и средства за резервно мjесто прелаза из 1. кк. Командант и НШ 21. кк су заjедно са руководицима безбjедносних служби, кренули да са командантима бригада и представницима цивилне власти израде план даљих деjстава. Т. Паjић jе настављао преговоре с УНПРОФОР-ом, на чему jе био ангажован циjелог дана због познавања страног jезика.
Ја сам у 01.00, у понедjељак, послиjе издавања наређења командиру обjеката Маграчевац да са припремљеним средствима онеспособи обjекат, кренуо са обезбjеђењем обjекта према Новом Граду.
Наставиће се…
Текст jе део рукописа, тj бележака коjе jе генерал Миле Новаковић годинама записивао како би од њих направио књигу– сведочанство из прве руке. Нажалост, прерана и изненадна смрт, овог српског воjсковођу спречила jе да последњу битку, битку за истину о уништењу Републике Српске Краjине приведе краjу и на начин како то раде стручњаци.
Ово jе његово сведочење о последњим данима РСК и њене воjске, а у знак поштовања према аутору текст „иде“ у оригиналноj верзиjи, без уредничких интервенциjа.
28 Људи коjи говоре „Олуjа“, не само да показуjу папагаjску интелектуалну тромост, такви, опонашаjући неприjатеља, преузимаjу његов начин размишљања и поистовjећуjу се са њим. Хашко тужилаштво користи термин „Удружени злочиначки подухват“ за етничко чишћење.
29 Нисам рекао „играjте“ него живописниjи, често употербљавани фолклорни израз, коjи почиње словом „З“.
30 На радиjу пjесма „Двор далеко, а jа окаснио“ Размишљам: види ти како jе Момо „ антиципирао“ будућност . Мора да му jе баба била врачарица.
31 Кренули су из Кирина око 18 сати у недjељу 6. августа двиjе ноћи и два дана били блокирани у колони изашли су пjешке кроз шуму у уторак и оставили ауто. Касниjе у уторак кад смо слободили Двор, брат се вратио по ауто. Ни за чим моj покоjни отац ниjе кукао, осим што jе напуштаjући ауто, пролио „плетену влашу“ крушкове ракиjе. („ Е кад jе jа нећу пити , нећете ни ви“ ), а ауто jе послиjе извучено, приjе него су „храбри бранитељи“ стигли до њега.
32 Још 2000. године сам предлжио хашким истражитељима да траже артиљериjске дневнике коjи ће ово потврдити jер ће се тачно видjети са колико оруђа и са коjом количином арт. мунициjе и ракета jе гађан коjи циљ и са координатама тог циља. До данас не даjу „топничке дневнике“ хашком тужилаштву ни по коjу циjену jер би то из основе угрозило државну фатаморгану о циљевима и карактеу „ домовинског рата“
33 Базе су им биле на острву Брач и у Шепуринама код Задра
34 Таj систем jе био jедан од првих корака укључивања у НАТО структуре а користе га и данас. Једна група америчких официра jе пратила деjства у хрватском министарству одбране, а друга у Главном стожеру ( штабу ) уз уступање обавjештаjних података и организовање садеjства. Њихова имена су позната.
35 ) У директиви ГС ХВ за „Олуjу“ у диjелу гдjе се разматара могућност деjства наше авиjациjе стоjи „ По отпочињању боjних диjеловања, што увелико зависи од даљих активности НАТО зракоплова (подвукао МН) неприjатеља ће подржати зракопловне снаге 105. мабр… “ Ј. Бобетко, Све моjе битке, стр. 459, фотокопиjа оригиналне директиве.
36) Ратни План „Дрина“ су генерали Перишић, Младић и Новаковић предложили државном руководству коjе га jе усвоjило чиме jе постао званичани државни докуменат.
37) НАТО jе слушао разговоре и данас су доступни фонограми разговора К-танта 11. к са више руководица у Београду.
Неприjате jе ирзвршио пробоj у реjону Глибодолског крижа, где су се бранили диjелови jедног батаљона 50. бригаде (Врховине ) Личког корпуса чиjе jе укупно броjно стање било око 200 људи . Послиjе пробоjа одбране тог батаљона, пред неприjатељем више ниjе било ниjедне српске jединице по дубини. Неприjатељске снаге су извршиле наступни марш углавном шумским путевима, правцем Глибодол– Кусељ- Саборско–Пољанак–Бугар. На овом правцу су биле употребљене за напад: 1. гард бригада, 119. бригада и 138. домобрански пук. Почетни однос био jе 30:1, а касниjе наших jединица ниjе било.
39) Око ов „смjене „ jе свашта „надробљено“ и спекулисано, а у неjасноj ситуациjи тих дана jе у Београду jедна званична „служба“ пласирала тадашњем начелнику ГШ информациjу да jе „ Булат убио Босанца.“ Зато начелник ГШ чим jе видео пуковника Булата не пита колики су губици, што се може учинити за људе , и слично него : „Гдjе ти jе Босанац“. Булат jе знао да jе у колони дошао у Србиjу, а гдjе jе ниjе знао, као ни за своjу ширу фамилиjу. Зла воља ситних душа према Чеди Булату види се из примjера послиjе рата, када бивши начелник безбjедности 21. кк ( раниjе спомнут ), хвалећи своjу моћ и силу, пред „необавештеним“ Кордунашима тврди да jе он „лошег и неваљалог Чеду Булата отjерао с Кордуна„. Ти „ необавjештени“ га онда питаjу „Па еси ли ти онда био у усташама? Ми смо мислили да су „Чичу“ с Кордуна оћерале усташе.“
40 Међу њима jе био и моj млађи син , што наводим без икаве лажне скромности, желећи да и остали краjишки руководиоци демантуjу лажи, да су им синови били тада већ у Београду или поред маме.
41 У стенограму Туђмановог сасатанка на Брионима, са његовим генералима 31. jула 1995 . године, за припрему агресиjе на РСК, стр. 3, наводи се: „Предсjедник : Сада jош нешто, у тоj нашоj операциjи не знам шта jе било с Абдићем. Ми морамо Абдића присилити (подвукао МН) да стане на нашу страну и да према Великоj Кладуши, значи да тамо наиђемо не на противничке снаге, него на муслимане коjи ће стати на нашу старну…. Звонимир Червенко: Оно господине предсеjениче што сам вам рекао, разговор jе био са њим обављен jе. Он неће са никавим муслиманом из Хрватске разговарати и мислим да jе он остао на своjим позициjама као што jесте (подвукао МН) Предсjедник: Добро, остао jе на своjим позициjама, али ако ми пођемо у офанзиву онда му треба рећи ако ћеш бити на српскоj страни онда ћеш доживjети пораз….“
42 Еклатантан jе примjер пољског батаљона у Слуњу за ког смо од самог доласка видjели да се отворено неприjатељски држи према нашоj старни, као да jе дошао из Загреба. Тако на примjер у вриjеме пробоjа из Хрватске у према Цазинскоj краjини оружане формациjе „Ханџар дивизиjе“, 14. септембра 1992. године, они не само да не предузимаjу мjере против старне оружане силе у своjоj зони одговорности, него употребом силе покушаваjу да сприjече наше Посебне jединице милициjе да интервенишу. У Западноj Славониjи су гледали мjесец дана како се Хрвати концентришу за напад у дjелу УНПА зоне, гдjе су били размjешетени, коjа jе била под контролом хрватске власти, а да ништа не предузимаjу, као ни у току хрватске офанзиве у Западноj Славониj нити раниjе око Масленице или Медака.
Извор: БАНИЈА
Везане виjести:
Помозите рад удружења Јадовно 1941.
Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржаваjу ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаjа ће бити обрисани вез упозорења.
КОМЕНТАРИ
Помозите рад удружења Јадовно 1941.
Be the First to Comment!