arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Мирјана Бобић – Мојсиловић

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Србијо, чувај се издајника!

11. октобар 2015.

У новинама jе пре неколико дана осванула вест да ће почетком децембра у Вишем суду у Београду бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитациjе генерала Милана Недића, човека коjи jе проглашен народним издаjником због сарадње са окупаторском немачком влашћу, и коjи jе уз помоћ Удбе извршио самоубиство 1946. године. Подносиоци захтева за рехабилитациjу су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и породица Недић. Претпоставимо да већина грађана нема времена да се бави историjом, поготово не њеним редефинисањем: Милан Недић jе за већину коjи су учили историjу у последњих педесетак година био вођа марионетске владе коjа jе капитулирала пред немачком окупациjом, човек коjи jе заговарао сарадњу

Савановић и Вулин посјетили Милеву Жупић, мајку три погинула борца

Савановић посјетио Милеву Жупић, мајку три погинула борца (ВИДЕО)

11. октобар 2015.

Министар Савановић jуче jе у Мркоњић Граду, посjетио и породицу Милеве Жупић, коjа jе у протеклом рату изгубила три сина. О судбини ове, као и jош четири породице коjе су у току ратних дешавања изгубиле по троjе дjеце снимљен jе и документарни филм “Дjеца” у продукциjи наше телевизиjе, чиjа се премиjера ускоро очекуjе. Поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у Западноj Краjини министар Савановић и ресорни министар у Влади Србиjе, Александар Вулин, посjетили су Милеву Жупић, маjку коjа jе за Републику Српску дала три сина. Савановић jе нагласио како jе наша обавеза да бринемо о породицама чиjи су наjмилиjи дали живот за Стварање Српске. – Посjете колико год честе

Бењамин фон Калај

Наметање среће

11. октобар 2015.

  Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao што je познато, у последње време je често долазило до ерупциjа фанатизма у словенским подручjима, коjе су пре свега подстакле недавне победе Срба, као и воjне мере коjе je Аустриjа досад двапут предузела против Србиjе и Русиjе. Досад су гувернери и истакнути чиновници пали као жртве тог фанатизма.” Kao што je то и раниjе у историjи био случаj – сетимо се аустро-турских ратова – Аустриjа ниjе имала намеру да дозволи ширење руског утицаjа. У Холандиjи

Ћирилица

Злодела новосадског „Договора“ из 1954. године

10. октобар 2015.

Новосадски „договор“ из 1954. године су наводно донели лингвисти и књижевници, коjи су се пред народом само поjавили као његови потписници. Међутим, овде су лингвисти и књижевници били само изманипулисани од стране оних коjи се у jавности нису видели, а коjи су били инвеститори и наручиоци посла, а то су били Ватикан и комунистичке власти у Југославиjи (кроjач Александар Ранковић), док jе улога запреге и извођача радова поверена Матици српскоj, а улога надзорника над извођачем радова и кочиjаша са каjасама и бичем у рукама jе била поверена Матици хрватскоj. Званично, пред jавношћу jе саопштен циљ овог „договора“: Језик Срба, Хрвата и Црногораца jе jедан jезик, са два изговора – екавским

Министар Миленко Савановић

Савановић: Страдање 1995. – геноцид и наставак пројекције НДХ

10. октобар 2015.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору.  “Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан”, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Приједор: Бацање вијенаца

Приједор: Обиљежен Дан сјећања на егзодус Срба из Санског Моста

10. октобар 2015.

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. “Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет”, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Крајишници у Војводини

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

10. октобар 2015.

  Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Српска војска

Овако су историјске личности и великани говорили о Србима

10. октобар 2015.

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе

Недељко Чабриновић

Слобода или смрт

10. октобар 2015.

  Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

Александар Вулин

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

9. октобар 2015.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа “Страдање Срба у Западноj Краjини” коjи ће бити одржан у Културном центру “Петар Кочић” са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

Александар Чотрић

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ И ДА СУ СРБИ ИМАЛИ ДВА АНТИФАШИСТИЧКА ПОКРЕТА

9. октобар 2015.

Предсjедник сталне делегациjе Скупштине Србиjе у Интерпарламентарноj скупштини православља Александар Чотрић истакао jе на међународноj конференциjи у Дизелдорфу да jе српски народ дао велики допринос и жртве у борби против фашизма у Другом свjетском рату и да jе имао два антифашистичка покрета – партизански и роjалистички. Чотрић jе на конференциjи под називом “Други свjетски рат – хришћанско становиште седамдесет година касниjе” нагласио да jе свиjест о прошлости jедан од предуслова да се избjегну слични злочини у будућности, а да морална оцjена и осуда злочина играjу важну улогу у образовању младих, саопштено jе из Скупштине Србиjе. “У Другом светском рату погинуло jе око 1,2 милиона Срба, а наjвише их jе страдало

Крупа на Уни - зграда Скупштине општине

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. октобар 2015.

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина

Никола Тесла

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

9. октобар 2015.

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Отворена изложба ''Анатомија заборава''

Отворена изложба “Анатомија Заборава”

9. октобар 2015.

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Анатомиjа заборава”, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа “Козара” из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Атентат у Сарајеву

Столеће атентата на владаре

9. октобар 2015.

  Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Битка за Сибир

Давно jе почело то кидисање на Русиjу, интензивирало се средином 19. века,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА