Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Stoleće atentata na vladare

Datum objave: petak, 9 oktobra, 2015
Veličina slova: A- A+
Atentat u Sarajevu
Atentat u Sarajevu

 

Opravdan je zaključak da rizičnost državništva nije zanemarljiva, pogotovo u zemljama gde politička strast lako plane u fanatizam.

Ha smeni 19. i 20. stoleća na desetine znamenitih ličnosti pale su kao žrtve atentata, od toga više od polovine u Evropi. Osim već spomenutih Karlosa I i Umberta I, ne možemo a da ne spomenemo srpski kraljevski par Obrenović, zatim grčkog kralja Đorđa, austrijsku caricu Elizabetu, francuskog predsednika Karnoa… Što bi rekao holandski novinar i istoričar Hom Vedman: „Vladarski je život ponekad riskantan.” U svom članku u „Niusblad van het Norden” od 4. jula 1989. on nabraja razna politička ubistva, od Vilema Oranskog do Alda Mora i Ulofa Palmea:

„Većina atentata oko 1900. bila je delo nacionalista i anarhista. Ponekad, kao što je to bio slučaj u Srbiji, pristalice suparničkih dinastija stekle su običaj da antipatičnim pretendentima na presto oduzmu život. U najpoznatije žrtve terorističkog nasilja spadaju jedan ruski car, jedan francuski predsednik, jedan španski premijer, jedan američki predsednik i jedna austrijska carica, čuvena Sisi. Italijanski kralj Umberto je jednom novinaru na njegovo pitanje da li svoj život živi sa zebnjom u srcu odgovorio: – Atentati su profesionalni rizik krunisanih glava; kome to nije po volji neka bira drugo zanimanje.”

Takvo jedno nabrajanje političkih ubistava zapravo je još mnogo ranije objavljeno u štampi. „Telegraf” je 24. oktobra 1929. objavio članak povodom (neuspelog) atentata na italijanskog prestolonaslednika Umberta sa rečitim naslovom „Dug spisak povećan još jednim imenom. Stoleće atentata na vladare. Rizičnost državništva”. Navodeći dugačak spisak uspelih i neuspelih atentata (od to­ga čak četiri na britansku kraljicu Viktoriju), kao i njihove posledice, autor iznosi teoriju o uzroku velikog broja atentata na Balkanu. Reč je o, po njemu, razlici u temperamentu:

„Na Balkanu je broj zaista bio velik. Osvrnućemo se samo na ubijene: dva turska sultana (Selim III i Abdul Aziz). Dva srpska kralja, crnogorski knez Danilo i grčki kralj Đorđe stradali su od ruku ubica.

Podsetimo se, na kraju, još i francuskog predsednika Karnoa i američkih predsednika Linkolna, Garfilda i Makinlija kao žrtava atentata, da ne govorimo o južnoameričkim predsednicima. Imajući sve ovo na umu, zaista je opravdan zaključak da rizičnost državništva nipošto nije zanemarljiva, pogotovu u zemljama gde politička strast lako plane u fanatizam.”

Ovaj nesrećni niz nastavlja se i u naše vreme. Aldo Moro je ubijen iz političkih razloga. Ulof Palme takođe, isto tako Salvador Aljende. Da ne zaboravimo holandskog političara Pima Fortajna (2002), a pogotovu ne Zorana Đinđića (2003). Međutim, sve to nije za neposredno poređenje s atentatom 1914. Današnji sistemi moći zasad deluju postojanije. Ili možda jednostavno još nisu dovoljno truli. Kad smo već kod trulosti, ta se reč veoma često javlja u ekspresionističkoj poeziji. A ako se duh vremena igde ogleda, ondaje to u umetnosti. Očigledno da je ipak nešto bilo trulo u carevini i kraljevini. Ako je verovati tadašnjim izveštajima i analizama,u predvečerje Prvog svetskog rata vladao je Untergangsstimmung, odnosno očajnički veselo raspoloženje tipa „posle nas potop”. Znam to iz sopstvenog iskustva koje sam opisala u svom dnevniku tokom bombardovanja 1999. U Parizu se lumpovalo i plesalo, kao što se može videti iz pisanja štampe o tom vremenu („Vragenvan de dah”, 1.januar 1918):

„Posle konjičkih trka u Longšanu odlazilo se na tango u plesne salone. Bila je to vesela sezona. Parsifal se slušao na francuskom, Tristan na nemačkom, italijanska opera na italijanskom a ruska opera na ruskom, odlazilo se na ruski balet, na balove pod maskama gde su se najviđenije dame preoblačile u sultanije i slikale za ilustrovane časopise. Aristokratske udovice išle su na časove latino plesa, a svaka žena od ukusa farbala se u plavo.”

Ovaj citat podseća na nostalgiju holandsko-flamanskog pisca Bena Barnarda za Dvojnom monarhijom, imperijom koja se na nemačkom skraćeno nazivala K. u. K, ili šaljivo Kakanija. U intervjuu koji nam je dao izrazio juje na svoj osobiti razigrani način:

„Moja nostalgija za Kakanijom… moja čežnja za rukoljubom… Gde me nađoste!

Znate, ja se više razumem u staromodnu učtivost, kafane i literarne proširene rečenice nego u državna uređenja.

Učtivost obuhvata pretprošli vek, sa svojim lažnim seksualnim moralom, sa svojim ogromnim staleškim razlikama, siromaštvom, mizerabilizmom. Za svim tim ja ne čeznem. Ali bilo je elemenata u tom svetu koji bi nam danas dobro došli: igra etikete koja mi je draža od današnje nemilosrdne iskrenosti, osećaj za tradiciju, nasleđe, stečeno uređenje stvari… ne zaboravite da je svet Dvojne monarhije – K. u. K. – predstavljao nastavak prerevolucionarnog sveta koji je tako radikalno prekinut u Francuskoj.”

Nastaviće se

Piše: Jelica Novaković i Sven Peters

Knjiga se može naručiti od izdavača: CLIO, Gospodar Jovanova 63, Beograd, tel. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, sajt: www.clio.rs

Izvor: Politika, petak 02. oktobar 2015., str. 24

Vezane vijesti:

Feljton: Posledice jednog pucnja (1)

Feljton: Posledice jednog pucnja (2)

Feljton: Posledice jednog pucnja (4)

Feljton: Posledice jednog pucnja (5)

Feljton: Posledice jednog pucnja (6)

Feljton: Posledice jednog pucnja (7)

Feljton: Posledice jednog pucnja (8)

Feljton: Posledice jednog pucnja (9)

Feljton: Posledice jednog pucnja (10)

Feljton: Posledice jednog pucnja (11)

Feljton: Posledice jednog pucnja (12)

Feljton: Posledice jednog pucnja (13)

Feljton: Posledice jednog pucnja (14)

Feljton: Posledice jednog pucnja (15)

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top