Неукост је већа од злобе

Недељко Чабриновић ухапшен је после атентата

Недељко Чабриновић ухапшен је после атентата

Фламанске новине користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћујуће простим језиком

То што холандски часопис „Тукомст” средином 1917. године немачког цара још назива „мирољубивим” заиста звучи комично, али знамо да су тај холандски недељник финансирали Немци како би ширили своју пропаганду. Фламанске новине, пак, сместа користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћујуће простим језиком. Католички лист „Ханделсблад” први почиње 30. јуна 1914, два дана после атентата:

„Из либералне штампе послат је сигнал у читав свет; прочитајте неке либералне новине, у нашој земљи, у Холандији, Енглеској, Француској, Немачкој или Италији, једина замерка која се упућује пострадалом надвојводи јесте његов католицизам. Представљају га не само као католика већ као роба клерикализма, оруђе у рукама језуита - наравно! - и реакционара. А истина је да је престолонаследник био неко ко је имао исправан поглед на светске догађаје и ко је веома дуго увиђао како су се такозване либералне теорије свуда подредиле борби против вере и уроти са социјализмом. Као и његов блиски пријатељ, цар Вилхелм, надвојвода Фрања Фердинанд био је дубоко прожет свешћу да је Држава која не почива на хришћанским основама, изгубљена Држава. (...)

У вишим круговима убеђени су да Босанци никад не би предузели такав атентат да их нису већ неко време, као што то лојално становништво веома добро зна, хушкали из иностранства, што је пре свега утицало на младе социјалисте из средњих школа српског православног усмерења. ’Ноје фраје пресе’ извештава: ’Дубљи узроци атентата несумњиво леже у бескрупулозној социјалистичкој пропаганди која је подстицана из Србије и која je ухватила корена у веома јакој групи српског народа у Босни’.”

Дан касније, социјалистички лист „Волксхазет” (1. јул 1914) реаговао је чланком под насловом „Поводом једног убиства - клерикално ђубришно штиво”:

„У Аустрији су убијене две особе краљевске крви. Најпре је осујећен бомбашки напад, а онда су убијени револверским хицима. Ову вест јуче су објавиле све новине. Антверпенски канализациони лист је, међутим, сматрао неопходним да у свом ударном чланку каже како социјализам има разлога да ликује због овог двоструког убиства; другим речима, социјалисти су криви за злочин. И то нам пребацује најпрљавији орган партије која је ваздан злоупотребљавала краљевство у Белгији, и која је гајила љубав према краљу док год је он био вољан да буде слуга њихових језуитских смицалица. Има ли потребе да цитирамо клерикална писанија у којима су претили да ће скратити краља за главу зато што није хтео да опструира либералну владу? (...)

Још нисмо заборавили шта су клерикални духовници писали на адресу краља Белгије када овај није хтео да погне главу пред папинском расом.

Тај огавни лист затим још пише да су све краљоубице стекле своје образовање у народним или либералним школама, а прљавштина испливава још на видело у њиховој тврдњи да онај ко је либералан и социјалиста неумитно постаје анархиста. (...)

Трагични догађај у главном граду Босне сигурно никог није зачудио. Убиство човека увек је за осуду. Човек није крив за околности: кривица је до система. (...) Постао је то неподношљив режим против кога је канцеларија Социјалистичке интернационале више пута уложила протест. У том тренутку су социјалисти већ увиђали опасност такве политике. Ако се лук сувише напне, он пуца. Лук је напет. Фрањо Фердинанд је убијен заједно са својом женом.”

Католички оријентисани „Хазет ван Антверпен” није импресиониран социјалистичким аргументима (3. јул 1914):

„Немогуће је негирати везу која постоји између мучких убица из Сарајева и социјалистичке партије.

Уосталом, оне бедне новине антверпенских социјалиста ни најмање се не труде када је о томе реч. Напротив - а тешко да може бити друкчије - труде се свим силама да правдају убице и да одговорност за њихово кукавичко злодело свале на сироте жртве.”

Петог јула и либерални лист „Ниуве хазет” упушта се у полемику:

„Из последњих извештаја о драми у Сарајеву јасно произлази да смо од самог почетка тачно сагледали ствар када смо писали да анархија нема никакве везе са краљеубиством.

Истовремено се доказује да је код клерикалних новинских пискарала која су социјализам и, опрости Боже, чак и либерализам окривљавала за ово гнусно злодело, неукост можда још и већа од злобе. (...)

Принцип и Чабриновић нису убили како би ослободили свој народ тиранина већ су се једноставно жртвовали за оне који желе да подведу Босну и Херцеговину под другу круну: под круну Србије. Далеко од тога да су социјалисти или анархисти, они су, дакле, српски империјалисти. А једино оправдање које у очима једног социјалисте може постојати за њихово злодело, то је, ето, да су убили крунисану главу.!”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

 

Књига се може наручити од издавача: CLIO,

Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471,

3035-696, e-mail: forum@clio.rs, сајт: www.clio.rs

 

Извор: Политика, сриједа 07. октобар 2015., стр. 26

 

Везане вијести:

Фељтон: Последице једног пуцња (1)

Фељтон: Последице једног пуцња (2)

Фељтон: Последице једног пуцња (3)

Фељтон: Последице једног пуцња (4)

Фељтон: Последице једног пуцња (5)

Фељтон: Последице једног пуцња (6)

Фељтон: Последице једног пуцња (7)

Фељтон: Последице једног пуцња (9)

Фељтон: Последице једног пуцња (10)

Фељтон: Последице једног пуцња (11)

Фељтон: Последице једног пуцња (12)

Фељтон: Последице једног пуцња (13)

Фељтон: Последице једног пуцња (14)

Фељтон: Последице једног пуцња (15)

Први свјетски рат - Јадовно 1941.