arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Свијеће

Обиљежавање 20 година од егзодуса Срба са подручја Сарајева

10. фебруар 2016.

Поводом 20 година од егзодуса Срба са подручја Сарајева, у Бијељини ће 12. марта бити одржана манифестација под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. О егзодусу Срба из сарајевске регије у марту ће у Бијељини бити одржан и округли сто, као и изложба документарних фотографија. Организациони одбор ове манифестације републичког значаја одржаће у петак, 12. фебруара, састанак и конференцију за новинаре на којој ће представити плакат, лого и садржаје манифестације чији је завршни чин Академија 12. марта у 14.00 часова у Центру за културу “Семберија”. Конференција за новинаре најављена је за 12. фебруар у 12.00 часова у Народној библиотеци “Филип Вишњић”. Из Организационог одбора наводе да ће о манифестацији поводом

Ко ће те људе памтити ако ми нећемо?

10. фебруар 2016.

Не знам да ли је ико приметио колико годишњица је поменуто, а да су везане за страдање српских цивила од стране било које армије, у било ком рату, на било којем месту, у било којој новој држави наше бивше државе? И некако све те годишњице дођу и прођу тако што остају само стара вест изгубљена негде на интернету, непримећена и непрочитана. Оно што мене интересује јесте, ко ће те људе да памти ако ми нећемо? Да ли ће ико икад помислити на неког од тих мученика и на начин на који су они завршили свој живот? Не схватите ме погрешно, не тражим никакву освету или нешто слично. То би било

Уручена прва донација књига за библиотеку „Света Стана Арнаут“ у Пребиловцима

10. фебруар 2016.

Многобројне институције одазвале су се позиву Српске православне Црквене Општине Чапљина да помогну отварање библиотеке у Пребиловцима. Овим путем се захваљујемо умировљеном епископу ЗХиП Г. Атанасију, нашим пријатељима из Србије, пре свега госпођи Данки Којадиновић, директору музеја Никола Тесла господину Бранимиру Јовановићу, господину Живадину Јовановићу – бившем министру спољних послова у Влади Републике Србије, госпођи Гордани Брашанац испред филосовског факултета у Београду, госпођи Данки Манџуки, који су се са великом љубављу према Пребиловцима укључили у овај пројекат и обезбедили око 700 књига. Важно је рећи да је пројекат подржала и СПКД Просвјета ГО Требиње која се такође труди да у овај пројекат укључи што више људи и институција. Марко Гојачић,

Социолог Ратко Божовић

“Балкански национализми имали обличје фашизма”

10. фебруар 2016.

Нови Сад — Социолог Ратко Божовић изјавио је да су балкански национализми у протеклом времену имали “обличје фашизма”. “Мора се рећи да увек тамо где се у великој мери фаворизује национално, ту имамо елементе фашизма”, рекао је Божовић за Радиотелевизију Војводине и додао да је то и даље у великој мери присутно у десничарским организацијама на Балкану. “Фашизам је изгубио битку јер је био варварска идеологија”, рекао је Божовић и додао да се данас често заборавља да је антифашизам био наше већинско опредељење за време Другог светског рата. “Не можемо да искључимо антифашизам који је био наше опредељење, ако стремимо Европи”, казао је Божовић. Он је подсетио на есеј “Вечити

Почаст за пуковника Јовића и 23 погинула борца

9. фебруар 2016.

Паљењем свијећа, полагањем вијенаца и служењем парастоса данас је одата почаст команданту Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковнику Милану Јовићу и 23 погинула борца одбрамбено-отаџбинског рата у Доњој Трнови код Угљевика. Саборци и родбина настрадалих су, након парастоса код споменика погинулим борцима, посјетили и гробно мјесто пуковника Јовића гдје је одржан помен. Начелник општине Угљевик Василије Перић истакао је у родном мјесту славног команданта да је овај крај познат као слободарски. “Милан Јовић водио је српску војску која је сачувала своју земљу и српски народ, а наша дужност је да никада не заборавимо све оне који су дали животе за слободу”, рекао је Перић. Предсједник Борачке организације Угљевик

Позив грађанима РС: Имате имовину у Томиславграду, јавите се одмах

9. фебруар 2016.

Позив Федералне геодетске управе грађанима Републике Српске да до 19. фебруара пријаве своја права на некретнине у земљишнокњижној канцеларији Општинског суда у Ливну, Одељење суда Томиславград САРАЈЕВО – Федерална геодетска управа за имовинско-правне послове позвала је све грађане Републике Српске које имају некретнине у катастарским општинама Коло, Ковачи и Ћаваров Стан у општини Томиславград да пријаве своја права на некретнине у Земљишнокњижној канцеларији Општинског суда у Ливну, Одељење суда Томиславград, најкасније до 19. фебруара. Особе које полажу право на некретнине су дужне да доставе два примерка доказа свог власништва или другог права, а у случају потребе прибављања додатних доказа, на њихов основан захтев рок ће се продужити најмање за 90

Дамир Липовац

Липовцу седам година затвора за злочине над Србима у Дервенти

9. фебруар 2016.

Суд БиХ осудио је Дамира Липовца на седам година затвора због убистава, нечовјечног поступања и пљачкања српских цивила на подручју Дервенте. Према пресуди, Липовац је као припадник 103. бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/ у Дервенти и командант логора формираног у основној школи у Пољарима, у првој половини јуна 1992. године убио двојицу затвореника. “Ушао је у логор и извео Бориса Стјепановића, те пуцајући из аутоматске пушке га усмртио. Потом је из логора извео све заточенике и показујући им убијеног, говорио да им је то опомена”, рекао је предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић. Липовац је ватреним оружјем усмртио и Бору Марковића, којег је, навео је Јукић, претходно претукао. Вијеће је утврдило

Мирјана Стојановић

Преминуо посљедњи бањалучки логораш из Аушвица

9. фебруар 2016.

Посљедњи бањалучки логораш из злогласног фашистичког логора Аушвиц Мирјана Стојановић биће сахрањена данас на гробљу “Свети Пантелија” у Бањалуци. Стојановићева је преминула је у недјељу, 7. фебруара, у 93. години. По доласку из Аушвица живјела је у Бањалуци са Надеждом Маслеша, сестром народног хероја Веселина Маслеше, а одликована је бројним признањима. Између осталог, добитник је и Плакете града Бањалука која се додјељује поводом 22. априла – Дана ослобођења града. Извор:  

Приједор - обиљежено 10 година од смрти Слађане Кобас Фото: СРНА

Десет година од смрти Слађане Кобас

9. фебруар 2016.

Оптужница против УН није покренута јер нису стечени услови да би Република Српска поднијела тужбу против Савјета безбједности УН, а родитељи страдалих беба немају финансијске могућности да то учине… Приредила: Ана БЕНЦУН Имала је тринаест и по година и 12 тешких операција када је, на данашњи дан, прије десет година, у Бањалуци, преминула Слађана Кобас, једна од преживјелих бањалучких беба, које су битку за живот – од 22. маја до 19. јуна 1992. године – изгубиле због недостатка кисеоника у инкубаторима. Тих дана, због затвореног коридора и немогућности допремања кисеоника за инкубаторе, умрло је 12 новорођенчади. Борећи се са здравственим проблемима, Кобасова је преживјела бројне операције, имала проблеме са плућима

Двије деценије “Малог Зејтинлика”: Језиви звуци тишине

9. фебруар 2016.

И данас, када прелиставам ратна сјећања, често се зауставим на тужним страницама исписаним у јануарским и фебруарским данима 1996. године, када су сарајевски Срби са Грбавице, Враца, Вогошће, Илијаша, Илиџе, Хаџића, Рајловца, центра Сарајева и других мјеста, остављали своја родна огњишта и одлазили у неизвјесност.  Потписи на  Дејтонски мировни споразум су њихов завичај „поклонили“ Федерацији БиХ и осудили их на болну сеобу. Конвоји туге, шибани вјетровима и сусњежицом, кретали су се преко Требевића, Пала и Романије. Поред оног што се из куће морало у завежљаје ставити за нови почетак у нигдини, очеви и мајке носили су своје мртве синове. Из породичних гробаља их ексхумирали, да непријатељима не би приуштили задовољство

Усташке друштвене игре хит у Хрватској! (ФОТО)

9. фебруар 2016.

Након списка издајника, уџбеника који не само да негирају геноцид над Србима, већ цео народ бива сатанизован кроз понављање усташких и неоусташких парола, појачаног медијског, али и физичког иживљавања над српским народом, стиже нови хит – усташке друштвене игре! Једна игра се зове „Олуја 1995.“, а друга „Алојзије Степинац – Упознај га!“. „Олуја 1995″ је изашла још у августу прошле године и верзија је игре „Човече, не љути се“. Намењена је за четири играча, а сваки добије фигурицу и баца коцку. Зависно од броја, заузимају се поља на табли, а старт је у околини Хрватске Костајнице. Ако играч стане на противничко поље, избацује се из игре. На местима где је пролазила хрватска

Божица Живковић-Рајилић

Рајилићева: Одлука Владе је признање удружењу

9. фебруар 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић поздравила је одлуку Владе Републике Српске којом је ова организација добила статус удружења од јавног интереса и изразила очекивање да ће им у најскорије вријеме бити дозначена и одређена средства из буџета како би могли обављати редовне активности. “Задовољни смо чињеницом да смо добили статус удружења од јавног интереса и ово је један од начина признања да ово удружење треба да постоји у Републици Српској”, рекла је Рајилићева Срни. Она је подсјетила да су чланице Удружења раније затражиле да ово удружење добије статус организације од јавног интереса у Републици Српској, како би могли дјеловати у остваривању права, доказивању истине и

Милан Бабовић

Коментар: Усташе

9. фебруар 2016.

У данима када се у Хрватској повампирује усташтво и буја ендехазија, а неонацисти разбијају главе и дивљају улицама по Европи, весела трупа Србаља у костимима из 1945, хрли у кадар Др Нелета НЕЛЕ Карајлић још није почео да снима онај филм у ком возач 1989. гомилу путника одведе на Газиместан, потом заспи пред почетак Слобиног говора, па се пробуди и види себе и свој аутобус усред демонстрација 5. октобра. Ако чувеног Доктора мучи мањак инспирације, могао је јуче тај свој бус да “паркира” испред зграде Вишег суда у Тимочкој улици у Београду и добије сочан материјал. Макар за десетак епизода своје надреалне телевизије. То уистину и јесте била зона сумрака.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић

Откривено спомен-обележје мајору Милану Тепићу

8. фебруар 2016.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић открио је данас спомен-обележје народном хероју мајору Милану Тепићу у Управи за логистику у касарни „Топчидер“. Откривању спомен-обележја присуствовали су и начелник Управе за логистику бригадни генерал Жељко Нинковић, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Стојан Коњиковац, командант Централне логистичке базе бригадни генерал Пeтар Латковић, чланови породице мајора Тепића и запослени у Управи за логистику. Генерал Диковић је похвалио гест носилаца традиције јединица логистике, јер нису заборавили људе који су обележили један период наше историје. – У вашем објекту постављате спомен-плочу човеку који је апсолутно заслужује. Мајор Тепић је својим херојским делом потврдио да је наша држава у свим тешким тренуцима у

Матија Бећковић

Бећковић: Сваких сто година потребан нови Вук Караџић

8. фебруар 2016.

На овим просторима неопходно је да се сваких сто година појави нови Вук Караџић да би увео народни језик у књижевност, рекао је данас академик Матија Бећковић након што му је уручена Вукова награда за 2015. годину. Он је додао да се данас нико не придржава Вуковог начела “пиши као што говориш, читај како је написано”. “Нико више не пише онако како говори. Свако данас чита између редова, испод написаног и онако како није написано”, рекао је Бећковић, који је у име добитника Вукове награде за прошлу годину захвалио жирију и Културно-просветној заједници која ту награду додјељује. Он је истакао да је усмена књижевност велика привилегија народа. “Српски народ је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Šušnjar 1941.

Proceedings – papers, testimonies and documents Oštra Luka, 2008. Српски Available in

Прилози – слике

Евица Басташић (ауторова мајка) за таром Народна ношња у западној Славонији Стево

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА