Хрватска предсејдница Колинда Грабар Китаровић је у писму генералном секретару УН Бан Кимуну изразила дубоко разочарање и забринутост због првостепене, ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Војиславу Шешељу, оцијенивши да ће негативно дјеловати на мир, помирење и добросусједске односе у ширем подручју југоисточне Европе. Тврдећи да су важни свједоци у случају Шешељ били застрашивани, поткупљвани и ометани, Грабар-Китаровић је у писму, објављеном на њеном званичном сајту, каже да су у том контексту првостепена пресуда додатно „правно упитна и са становишта њене вјеродостојности сасвим компромитујућа“. „Очекујемо не само да Србија у потпуности сарађује с МКСЈ, него и да се престане игнорисати чињеница да се спрам свједока у случају Шешељ поступало на недопуштен начин

Хрватско Министарство науке, образовања и спорта још се није изјаснило о инциденту када је у школској трибини ученицима пуштана песма “Чавоглаве”. Пјесма почиње усташким поздравом “За дом спремни“, а пјева је Марко Перковић Томпсон, хрватски пјевач познат по величању и пропагирању усташтва, од којег се он никада није оградио. Он је био гост на тој трибини. Омбудсман за дјецу Ивана Милас Кларић је за портал Индеx. хр рекла да, ако је та трибина заиста била искоришћена за ширење говора мржње, онда то свакако није прихватљиво и школу треба упозорити да убудуће спречи такве инциденте. „Дјецу морамо учити да је говор мржње неприхватљив, законом забрањен и кажњив, односно, да је право

Не стишава се бура због изјаве високог представника о првом председнику РС КРАЈЊЕ је непримерено и недипломатски првог председника РС и човека који је водио српски народ када му је било најтеже упоредити са једним од најмоћнијих људи Трећег рајха и творцем Холокауста, који је одговаран за убиства милиона људи! Овим речима борци из Српске придружили су се бројним реаговањима поводом изјаве високог представника у БиХ Валентина Инцка у којој је Радована Караџића упоредио са нацистичким злочинцем Хајнрихом Химлером. Инцко је у интервјуу за сарајевски портал „Кликс“, чињеницу да је Студентски дом на Палама назван по Радовану Караџићу, прокоментарисао да би то било исто као да се студентски дом у

Предсједник Удружења књижара Србије Дејан Папић оцијенио је данас да је српски језик вишеструко угрожен, а да значајно мјесто у његовом очувању има и издаваштво. Он је поводом Свјетског дана књиге – 23. априла, који ће београдски издавачи и књижари обиљежити низом пригодних манифестација, рекао да издаваштво није само комерцијална дјелатност, већ има просвјетитељски и културолошки значај. „Управо стога велики број издавача подржао је акцију `Негујмо српски језик`, а она ће бити проширена и на видним местима у београдским књижарама биће постављени препознатљиви плакати који прате ову некомерцијалну и веома успешну кампању“, рекао је он. Секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић рекао је да људи укључени у кампању „Негујмо

Проусташки инциденти у Хрватској не престају, а судећи према протеклом викенду, они чак добијају на замаху. Не само што званични Загреб реагује невољно и немушто, већ се и Брисел не оглашава, нити јавно показује интересовање за профашистичке поруке које долазе из најмлађе чланице ЕУ. Преко викенда је спомен-гробље жртвама фашизма Дотршчина у Загребу, где су усташе убиле више од 7.000 људи, освануло с усташким знаком и кукастим крстом и паролом „За дом спремни“ Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који и сам слови за историчара који релативизује злочиначки карактер НДХ, није коментарисао поменути инцидент, али одбацује оптужбе да хрватска влада подстиче ревитализацију усташтва. Хасанбеговића управо демантује председник Сабора Жељко Рајнер, који

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у