Загреб излази у сусрет националној мањини. Прве на реду у Борову, Негославцима и Маркушици После готово двадесет година, српске школе у Хрватској, у којима се настава одржава на српком језику и ћириличном писму биће регистроване као школе српске националне мањине. Дуг је био пут до тога, а прве на реду су школе у Вуковарско-сремској жупанији у општинама Борово, Негославци и Маркушица. Све до сада хрватски државни органи избегавали су регистрацију, без обзира на то што је на њихове адресе стално долазио захтев. Тако су школе биле регистроване под капом жупаније и оснивачка права никако нису могли да добију Срби. Преко ноћи решење проблема је покренуто са мртве тачке и у

Амбасада БиХ у Вашингону је, по инструкцији министара спољних послова послова БиХ Игора Црнатка, са званичне странице уклонила апликацију “Правописа босанског језика”. Из Министарства је саопштено да је “спорна апликација” уклоњена непосредно након објаве. “Сви садржаји који се постављају на званичним интернет страницама дипломатско-конзуларних представништава БиХ могу да садрже само оно што одражава законом прописане ставове и усаглашене процедуре унутар БиХ, као и равноправност свих конститутивних народа и других грађана који живе у БиХ”, наводи се у саопштењу. Како пише Глас Српске, у апликацији се користе латиница и ћирилица, што је наишло на револт Срба који сматрају да је, осим ширења непризнатог језика, у том контексту злоупотребљено и српско писмо, преноси

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић прославила је побједу репрезентације те земље над Аргентином на Мундијалу у Русији тако што је цитирала стихове омиљеног контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона, познатог по усташким “шлагерима”. Китаровићева је на “Фејсбуку” цитирала стихове из Томпсонове пјесме: “Загрлимо се пред свима, нека виде да нас има!”. Она је више пута изјављивала да јој је Томпсон омиљени пјевач, упркос његовом подржавању усташког слогана “За дом спремни!” и стихова о “Јасеновцу и Градишки старој”, мјестима на којима су усташе у Другом свјетском рату побиле стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Томпсону је забрањено да наступа свуда, осим у Хрватској и већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. И

Премијери Србије, Македоније, Црне Горе и привремених институција Приштине на предстојећем самиту у Лондону, почетком јула, могли би, како се формулише у западним круговима, да направе значајан корак ка утврђивању чињеница о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ. Шта се крије иза те, за сада, незваничне најаве? Према неким информацијама које су процуреле у јавност, идеја је да 9. и 10. јула, на састанку у оквиру Берлинског процеса, лидери ставе параф на декларацију о оснивању Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права. У ову комисију нису укључени Босна и Херцеговина нити Хрватска, иако су на просторима ових двеју држава почињени најмасовнији злочини током деведесетих. Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење

Породице и НВО траже од државе да обештети заточенике Голог отока. Бивши логораши су дигли глас да исправе вишедеценијску грешку. Казну на хрватском острву издржавало је 3.399 Црногораца Седам деценија је прошло од раскола Тита и Стаљина који је поделио Црногорце на “патриоте и издајнике”. Ови “други”, од којих су многи постали заточеници Голог отока, махом нису дочекали правду. Логораши су опет дигли глас, а подршку су им дали малобројни саборци и невладин сектор тражећи од државе да исправи “криву Дрину” и обештети мученике. Више од стотину фамилија чији су чланови робијали, најавило је тужбе за одштету у висини од око четири милиона евра! Казну на врелом камену хрватских острва