Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 382

Дан сјећања обиљежава се у Италији: Жртве фојби и есули траже поштовање од хрватске јавности

10. фебруар 2017.

»Треба поштивати тај дан, достојанствено и без политизације се сјећати мноштва људи који су доживјели велику неправду и страдања као посљедице рата«, истиче саборски посланик италијанске националне мањине Фурио Радин. Радин се позива на податак од око 350 хиљада људи који су отишли у егзодусу, кога је, каже користио и Тито, али напомиње да бројке нипошто нису најважније Дан сјећања на жртве фојби и есуле обиљежава се 10. фебруара у Италији у спомен на егзодус и страдања становништва Истре, Ријеке и Далмације након Другог свјетског рата. Доњи дом талијанског парламента изгласао га је 2004., на дан потписивања Уговора о миру између Италије и Југославије 1947. Медији су протеклих година јављали

Поглед кроз жицу: Свештеник Стојановић Фото: Д. Н. Петровић

Живимо као у логору

10. фебруар 2017.

Почетком фебруара на Косову умало није букнуо нови сукоб, Срби са обе стране Ибра данима су били у великом страху, јер је претила опасност да их нападну и протерају специјалне јединице РОСУ и албанске паравојне формације… Рушењем спорног бетонског зида у Косовској Митровици и каквог-таквог договора српске и албанске стране, напетост је привремено смањена, али су страх и брига Срба остали… Мада у готово свим селима јужно од Ибра Срби и даље ноћу дежурају и не знају шта ће донети сваки нови дан, неизвесност је, без сумње, највећа у порти цркве Светог Саве у јужној Митровици где са породицом, супругом Татјаном и синовима Димитријем (8), Филипом (5), Марком (4) и

„Једино још Анте Павелић није добио споменик у Хрватској“

10. фебруар 2017.

Београд — Подизање споменика кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку је нови доказ да се Хрватска није суочила са својом нацифашистичком прошлошћу, каже Миодраг Линта. Председник Савеза Срба из региона у писаној изјави позива наше Министарство спољних послова да упути дописе САД, Немачкој, Европској унији, ОСЦЕ-у, Савету Европе и другим државама и међународним организацијама и да траже снажну осуду нацифашизма у Хрватској. Такође, један од захтева треба да буде да хрватска Влада започне одлучну борбу за поштовање темељних европских вредности, као што су антифашизам, поштовање права Срба и повратак њихових отетих имовинских и бројних других права, сматра Линта. Он сматра да је Хрватска отвореном рехабилизацијом усташке идеологије прешла све границе и

Дачић: Жалосно је то што се дешава у ХР, зашто ЕУ ћути

9. фебруар 2017.

Београд — Подизање споменика усташком злочинцу Алојзију Степинцу у Осијеку је јасна порука Србима да је злочин против њих дозвољен и некажњив, саопштио је Ивица Дачић Министар спољних послова Србије је упитао зашто ЕУ ћути о рехабилиацији фашизма и ратних злочина. „Жалосно је то што се дешава у Хрватској, што потврђује чињеница да је поводом подизања споменика Степинцу, ратном злочинцу из времена фашистичке усташке НДХ, најоштрија критика дошла због тога што је уз паркинг“, навео је Дачић у саопштењу. То је, како је навео, показатељ да је у Хрватској створена атмосфера да је антисрпска политика, оправдавање злочина над Србима и рехабилитација фашистичке усташке НДХ, уобичајена ствар. Истакао је да је

У Осијеку откривен споменик Алојзију Степинцу (Фото: YouTube/DESNO Osijek)

У Осијеку откривен споменик Алојзију Степинцу (ВИДЕО)

9. фебруар 2017.

Осијек – У Осијеку је данас откривен споменик кардиналу Католичке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу, дан уочи 57. годишњице његове смрти. Председник Удружења Маријан Губина је том приликом рекао да се постављањем спомен-бисте желела одати почаст Степинцу, „његовој жртви и мучеништву кроз коју је показао прави смисао вере, те подсетити Осјечане колико је важно бити спреман поднети жртву”. За градоначелника Осијека Ивана Вркића Степинац је, како је рекао новинарима, „један од највећих хрватских синова”, а спомен-биста је „знак захвалности за све што је учинио за опстанак хрватског народа”. Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у

- У Доњој Трнови код Угљевика данас је обиљежено 24 године од погибије команданта Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковника Милана Јовића.

Обиљежене 24 године од погибије Милана Јовића

9. фебруар 2017.

У Доњој Трнови код Угљевика данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Прве мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ пуковника Милана Јовића. На спомен-обиљежје испред Дома културе у овој мјесној заједници положени су цвијеће и вијенци као знак сјећања на 18 погинулих бораца и шест цивилних жртава рата са овог подручја. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да је пуковник Јовић био један од најбољих официра којег је Војска Републике Српске имала, али и један од најбољих Срба које је имала ЈНА. „Готово да у новијој српској историји нема оваквих примјера, да је командант бригаде, у нападу и јуришу, погинуо и дао живот за слободу Републике

Комесаријат за избјеглице и миграције Републике Србије

Позив избеглицама да се јаве за доделу пакета грађевинског материјала и куповину сеоских кућа

9. фебруар 2017.

Инфо дани биће организовани у Суботици, Новом Саду, Параћину, Ваљеву и још неколико општина у Србији Комесаријат за избеглице и миграције позива избеглице из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине да се одазову на јавне позиве који су расписани за доделу пакета грађевинског метаријала и куповину сеоских кућа у оквиру Регионалног стамбеног програма. Јавни позиви су у току у 50-так градова широм Србије. За све додатне информације можете се обратити повереницима за избеглице у својој општини. У неколицини градова и општина биће одржани инфодани. Инфо дан у Суботици одржаће се 9. фебруара 2017. године у Новој општини, Трг Лазара Нешовића 1, у амфитеатру са почетком у 12 часова. Корисницима ће

Знao сaм дa њих двиje бjeжaниjу нeћe прeживjeти – Дaмjaн Слиjeпчeвић

Гoркa утjeхa у сaмoћи

9. фебруар 2017.

Двaдeсeт и jeдну гoдину нaкoн Oлуje, Дaмjaн Слиjeпчeвић из Kлaснићa кoд Глинe нaпoкoн je сaхрaниo мajку Дeсaнку и супругу Jeлeну, кoje су 1995. гoдинe брутaлнo убиjeнe у влaститoj кући Почeтaк гoдинe Дaмjaну Слиjeпчeвићу из Kлaснићa ниje oдaгнao тугу кojу вишe oд 20 гoдинa нoси у срцу, aли му je свaкaкo дoниo свojeврснo oлaкшaњe и спoкoj. Нaимe, њeгoвa мajкa Дeсaнкa и супругa Jeлeнa свирeпo су убиjeнe зa вриjeмe aкциje Oлуja, a дo oвих дaнa Дaмjaн o њихoвим тиjeлимa ниje знao ништa. Нaкoн пoврaткa 1998. гoдинe, пa свe дo дaнaс пoкушaвao je билo штo сaзнaти o њихoвoj судбини. Kуцao je нa брojнa врaтa, oбилaзиo oкoлнa сeлa, пoмнo рaзглeдaвao грoбљa пo циjeлoj Бaниjи нe би

Дело Соколске жупе Сарајево

9. фебруар 2017.

Ристо Јеремић основао је почетком 1893. у Фочи Српско соколско-побратимско друштво са задатком да подиже физички и морално своје чланове и да води борбу против алкохолизма. Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустро-Угарска власт је соколско друштво забранила и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје. (1) Стеван Жакула рођен је 26.12.1875. у Перушићу у Лици. Гимназију је свршио у Сарајеву, одакле је кренуо на филозофски факултет у Грацу. У Грацу је био у соколској чети коју су образовали академичари, који су касније били најодушевљенији поборници соколства у земљи. После свршених

Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

9. фебруар 2017.

Представници Римокатоличке и Српске православне цркве воде дијалог о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу, који је својевремено иницирао папа Франческо. У хрватској јавности много више се зна о тим разговорима. Смернице о нивоу информисања, по свему судећи, диктирају Каптол и Glas koncila. Истовремено, у српским медијима, речено благим квалификацијама, влада конфузија у навођењу чињеница битним за сам процес. Тешко је казати шта је главни разлог томе. Могуће је правдати и тврдњу да део кривице сносе српски архијереји због своје затворености и још понечег. Добрим познаваоцима тих разговора и упућеним у савремене српско-храватске политичке прилике знано је да је у Загребу пре пет-шест месеци на једном састанку за одабрану политичку и дипломатску

Крвници: Фотографија коју су Орићеви направили у Кравици

Историјски, обавештајни, војни и медијски контекст догађаја у Сребреници и одговорност генерала Ратка Младића (2)

9. фебруар 2017.

Извесно је да је, до пробоја 16. и 17. јула 1995. године код Незука и до изласка на територију под муслиманском контролом, страдало у борби доста припадника 28. дивизије А БиХ. Један део те колоне је страдао и у сусретним међусобним борбама појединачних група, о чему постоје сведочења припадника 28. дивизије А БиХ. Дакле, није се радило о цивилној колони, како се то у пропаганди и медијској кампањи често истицало, већ о првенствено војној колони која је разбијала и убијала све што се нашло на њеном путу. Највеће заробљавање припадника 28. дивизије десило се на комуникацији Коњевић Поље – Братунац, а један део и у рејону Нове Касабе. Масовна заробљавања

Непостојећа српска латиница

8. фебруар 2017.

Без обзира на то ко је учествовао у њеном усавршавању и доради, латиница се никада у повести српског језика није називала српском. У Вуковом Рјечнику постоји табела Serb. lat. али се она односи на оне које је Вук називао Србима римокатоличке вјере. То је био Вуков лични став. Он је римокатолике Дубровника, Далмације и Херцеговине сматрао Србима. Истина је да су се у то време многи од њих тако и изјашњавали. Његово мишљење потиче од доживљавања нације кроз језичко јединство. Пошто је такво мишљење било прихваћено у то време, Вук је имао велики број истомишљеника. Истина је да су горепоменути римокатолици углавном имали слабо развијену народну свест, те да су

Развод Тита и Јованке

8. фебруар 2017.

Ово писмо мало касни, али једнако је актуелно јер открива да је Јованка Броз прва жртва разбијања СФРЈ. Пише: Ђоко Кесић Кад тад установиће се да је распад СФРЈ почео 1975. кад су најближи Титови сарадници дементног маршала одвајали од Јованке – опасног сведока многих закулисних радњи у Ужичкој 15. Суштина завере против Прве даме СФРЈ је припрема магистралног пута за растурање Југославије у чему су кључне улоге имали Хрвати, Словенци и Срби. Парадоксално је, генерал Никола Љубичић је у демонизацији Јованке Броз учествовао због сопственог каријерирзма и испао глуп. У његовој амбицији да постане начелник Генералштаба ЈНА, свесрдно су му помагали Владимир Бакарић и Стане Доланц, да би несметано

Изгон Цркве са Космета 1945-1950.

8. фебруар 2017.

ДЕЈАН РИСТИЋ, БЕОГРАД ,,Двадесети век, а посебно његова друга половина, биће у свести Цркве запамћен као време плача. Много је оних који су морали да напусте своју отаџбину којом су дували ветрови разарања, демонских идеологија, диктатура, насиља и неслободе. Много је оних унутар Цркве који су у овом периоду морали да стисну своје срце због исмевања и прогона Христа и хришћана, због протеривања Цркве из јавног живота, дајући јој мрвице за простор њеног друштвеног деловања. Желимо чврсто да верујемо да је време плача, време разградње, време мржње коначно за нама, и да за наш народ и његову Цркву почиње време градње, време радости и време љубави.“ из Божићне посланице патријарха

ЕШКИЋЕВИЋ (ПРВИ СА ЛЕВЕ СТРАНЕ) У ДРУШТВУ ЖИВОЈИНА МИШИЋА, ПАВЛА ЈУРИШИЋА И ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА

Путевима заборављених хероја Великог рата- Васа Ешкићевић

8. фебруар 2017.

ФИЛИП МАРИНКОВИЋ, КРУШЕВАЦ „Па од куда та и толика животна снага и моћ малој Србији, да може да чини ова чуда и покоре на крвавим мегданима, и да задивљује свет својим легендарним јунаштвом? Јесмо ли ми збиља ‘ покољење за пјесму створено’“ – Васа Ешкићевић, Из мојих ратних дневника 1914-1919 У историји једне улице, чији је данашњи назив Змај Јовина, у Новом Саду, неколико година по завршетку Великог рата, постојао је и атеље у коме је стварао, никад не скидајући униформу српског војника, и један академски сликар, који је то звање стекао на Императорској академији уметности у Петрограду. То, данас готово заборављено име, гласило је Васа Ешкићевић (Ириг, 1867 –