Вељко Ђурић Мишина: Заблуде историографије код Срба кад је реч о Римокатоличкој цркви
Политика Ватикана према српском народу и осталим православним на Балкану добила је 1622. године своју форму стварањем Конгрегације за пропаганду вере, допуњену 1862. формирањем Sacra congregatio de propaganda fide pro negoti rituum orientalium (Света конгрегација за пропаганду вере за припаднике источног обреда) Када се у наслову прочита синтагма „историографија код Срба“ онда следи питање: Зашто није написано „српска историографија“! Одговор је врло прост: српске историографије је нестало 1. децембра 1918. године проглашењем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. После распада Југославије у рату 1990–1995. године није било идеје о постављању основе нове историографије у којој би српско становиште било у центру већине научно-истраживачких пројеката у тумачењу прошлости. То је и разлог












