arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ФОТО: СРПСКО КОЛО

Миле Шапић: Сваки протјерани Србин и данас је у страху кад обилази своје огњиште у Хрватској!

12. септембар 2017.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији, Миле Шапић, по занимању је инжењер текстила и до почетка деведесетих дуго је година био запослен у Творници трикотаже Велебит у Карловцу. У тој творници је прошао све линије производње и мјеста од радника до руководиоца; волио је свој посао, путовао и обилазио погоне. Живот је изгледао онакав какав је требао бити, а онда је дошао рат и Шапић је с породицом у „Олуји“ протјеран из родног Вргинмоста, а његова обитељска кућа спаљена је до темеља. С избјегличком колоном дошао је у Београд и након више мјесеци потраге запослио се у подузећу Модна конфекција – Београд. Данас је у Коалицији удружења избјеглица значајно ангажиран

Келеминец поново палио примерке „Новости“

12. септембар 2017.

Председник проусташке Аутохтоне – Хрватске странке права други пут за десет дана палио је примерке српског недељника „Новости“. Келеминец се поново обрушио на Милорада Пуповца, издавача „Новости“, против кога је поднео кривичну пријаву. Келеминец је овај пут спалио два примерка, а акцију је извео поводом кривичне пријаве коју је због „подстицања на тероризам и ширења национално-етничке мржње“ подигао против издавача Новости, преноси тај српски недељник. Како је потврдио новинарима, због готово идентичне акције коју је на истом месту извео пре десет дана, полиција га је позвала на разговор током којег их је обавестио да Новости није палио на јавној површини, већ у „пригодној кантици“. Скуп на ком се окупило десет Келеминчевих присталица прошао

Почаст погинулим резервистима у Никшићу / Фото В. Кадић

ЦГ: Хрватима за ратну одштету 1,3 милиона €

12. септембар 2017.

Црна Гора плаћа жртвама ратних злочина учињених деведесетих на њеној територији. Радан Николић: А шта је са злочинима у сплитском центру “Лора” из 1992. године Око 1,3 милиона евра платиће Црна Гора на име одштете жртвама ратних злочина који су почињени током деведесетих година прошлог века у Морињу, Буковици, Калуђерском лазу, укључујући и депортацију муслимана. То показује нови извештај Владе Црне Горе о напретку преговора евроинтеграције око поглавља 23 у који је увид имала БИРН (Балканска истраживачка мрежа). Ова сума биће увећана за 128.530 евра, ако осам захтева за одштету који су тренутно пред судовима буде закључено ове године. У извештају се наводи да је одштета већ одобрена у 145

Служен помен за погинуле српске борце из Писара

12. септембар 2017.

Код спомен-капеле у Писарима код Шамца данас је служен помен за 16 погинулих бораца Војске Републике Српске и једну цивилну жртву одбрамбено-отаџбинског рата из овог мјеста. Парастосу су присуствовали чланови породица погинулих, општинско руководство, мјештани Писара и околних мјесних заједница. Предсједник Скупштине општине Николина Шкрбић истакла је да је данас одата почаст онима који су дали оно највредније за Републику Српску, да би српски народ на овим просторима живио слободно. „Задатак општине Шамац је да у складу са својим могућностима помаже породицама погинулих“, каже Шкрбићева. Предсједник мјесне Борачке организације Гојко Вујичић нагласио је да српски јунаци који су дали живот за Републику Српску не смију бити заборављени. Он је подсјетио

„Марш стазом егзодуса“ Фото: Лидија Жарић

Соколићи на стазама очева: Озрен планином, путем мучеништва и страдања, да се не заборави

12. септембар 2017.

Данило Стојчиновић каже да има четири године, а нема. Додуше, фали му још само мало, али нема. Али зато има мало јуначко срце, и пуно љубави у њему. Данило воли свог дједа, а дјед га је позвао да иде с њим на марш преко Озрен планине, до постојбине гдје је дјед рођен и одрастао. Тамо би и Данило, сигурно, био рођен, да његовог дједа нису протјерали 10. септембра прије 22 године. И дједа, и рођаке, и комшије. Њих 7680, из 30 села у долини ријеке Криваје. Данило је био најмлађи учесник овогодишњег „Марша стазом егзодуса“, којим Срби из Возуће обиљежавају годишњицу свог мучеништва и страдања. Сопственим ногама је малишан јуначки

Милутин Мишић Фото: СРНА

Мишић: Манипулација бројем убијених

12. септембар 2017.

Бивши члан колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић упозорио је да су, са циљем манипулације бројем убијених у Сребреници, привремене потврде о статусу несталог лица злоупотребљаване јер су породице на основу њих своје нестале проглашавале мртвима, а као датум смрти наведен је 11. или 12. јул 1995. године. Мишић је истакао да на такве махинације никада није адекватно реаговано, те да је за такве случајеве одговорна бошњачка компонента у Институту за нестала лица, која је у ту сврху злоупотријебила и бившег шефа сектора Централне евиденције несталих Шимуна Новаковића, преноси „Глас Српске“. Он је навео да је Новаковић, који је сада предсједавајући привременог Управног одбора Института, дозволио да

Јовица Радмановић и Данко Шворинић

Шворинић: И у Европи има фашиста али озбиљне странке с њима не преговарају!

12. септембар 2017.

Заједничку конференцију за медије на тему посљедних догађаја у хрватској организовали су у Ријеци предсједник Демократског савеза Срба Јовица Радмановић и предсједник Листе за Ријеку Данко Шворинић. Предсједник Листе за Ријеку Данко Шворинић оцијенио је да је хрватска влада недјељама озбиљно преговарала о питању може ли усташки поздрав бити близу усташкога концентрационог логора. – Темељне европске и грађанске људске вриједности за хрватску владу постале предмет политичке трговине. Плоча је на крају помјерена десет километара даље али је својим рјешењем Министарство управе практично легализовало фашистичку иконографију у јавном простору, истакнуо је. Свуда у цивилизованом свијету постоје фашисти и екстремисти али озбиљне политичке странке с таквима не преговарају, не рачунају на њихове

Спомен костурница на Зебрњаку (Фото tra­vel2ma­ce­do­nia.com.mk )

Од Ма­ут­ха­у­зе­на до Кај­мак­ча­ла­на

11. септембар 2017.

Ак­ту­ел­на го­ди­шњи­ца Пр­вог свет­ског ра­та, ко­ју ће свет обе­ле­жа­ва­ти до 2018, при­ли­ка је да се под­се­ти­мо нај­ва­жни­јих ме­ста у ино­стран­ству на ко­ји­ма су са­хра­њи­ва­ни срп­ски вој­ни­ци. На не­ки­ма од нај­по­зна­ти­јих по­чи­ва­ли­шта, по­пут Ма­ут­ха­у­зе­на у Аустри­ји, со­лун­ског Зеј­тин­ли­ка и грч­ких остр­ва Крф и Ви­до или Кај­мак­ча­ла­на у Ма­ке­до­ни­ји, по­част су ода­ли и зва­нич­ни­ци на­ше зе­мље. По­ме­ну­ти ме­мо­ри­ја­ли су, ме­ђу­тим, са­мо де­лић ба­шти­не ко­ја об­у­хва­та ви­ше од 500 ло­ка­ци­ја у 40 др­жа­ва све­та, где су по­ко­па­ни вој­ни­ци из бал­кан­ских ра­то­ва и оба свет­ска ра­та. Та­ко ка­зу­ју по­да­ци из по­пи­са ко­ји је за про­је­кат „Ба­шти­на рат­ни­ка” са­чи­нио исто­ри­чар Де­јан Ри­стић, осни­вач слу­жбе за за­шти­ту вој­них ме­мо­ри­ја­ла и ме­ста стра­да­ња при Ми­ни­стар­ству ра­да и

Патријарх Иринеј позван на свјетски научни скуп о Јасеновцу који ће се у децембру одржати у Јерусалиму

11. септембар 2017.

У жељи да се истина о страдању српског и јеврејског народа прошири на све меридијане Патријарх Српски г. Иринеј је 8. септембра 2017. године у Патријаршији примио је позивно писмо за боравак у Јерусалиму у периоду од 12. до 15. децембра када ће бити одржана велика научна конференција о страдању српског и јеврејског народа у Јасеновцу. Позив Његовој Светости уручио је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ (ИХСО) професор Гидеона Грајфа. Осим њега пријему код Патријарха Иринеја присуствовали су предсjедник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош, амбасадорка Љиљана Никшић, министар просвјете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, шеф кабинета Министарства просвјете Марко Попадић, државни секретар

Хашки трибунал Фото: Wikipedia

Хашки трибунал осудио изјаву Колинде Грабар – Китаровић

11. септембар 2017.

Међународни кривични суд за бившу Југославију саопштио је да неће изгубити крадибилитет уколико се потврди првостепена пресуда за удружени злочиначки подухват против Јадранка Прлића и других. Ово се наводи у реаговању из овог Суда, након што је хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић оцијенила да ће, у случају потврђене пресуде Прлићу и осталима, Хашки трибунал озбиљно нарушити свој углед као независни суд. „Међународни кривични суд за бившу Југославију је независна правосудна институција. Његове одлуке и пресуде засноване су искључиво на праву и на доказима који се предоче њиховим судијама“, рекао је портпарол овог Суда, Ненад Голчевски. Делегат у Дому народа Парламента БиХ, Халид Гењац оцијенио је да се Хрватска плаши, јер би у случају потврђивања пресуде, о

Колинду сад жуљају „мигови“ за Србију

11. септембар 2017.

Председници Хрватске Грабар Китаровић смета војна сарадња наше државе са Русијом. Вулин: Нека пита нас, не мора да иде далеко да би чула – то се вас не тиче Напете односе Србије и Хрватске поново је додатно затегла председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић најавом да ће председнику Русије Владимиру Путину поставити питање о – руско-српској војној сарадњи. Колинда Грабар Китаровић је, у интервјуу за загребачки Н1, најавила да ће то питање, којим задире у право Србије да води сопствену спољну политику, као и у међусобне односе Србије и Русије, покренути приликом предстојећег сусрета са Путином у Москви. На њену најаву јуче је, за „Новости“, оштро реаговао министар одбране Александар Вулин:

Косињска долина

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

11. септембар 2017.

 Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године   1. Информације о убијеним ваздухопловцима Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године. Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.- ?„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155  се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“

Путин о 11. септембру: Прекинуо сам све и звао Буша, Америка одгајила Бин Ладена

11. септембар 2017.

Руски председник Владимир Путин рекао је да је тог кобног 11. септембра 2001. године, када су изведени терористички напади у Њујорку и Вашингтону, прекинуо планиране војне вежбе са новим стратешким снагама како би пружио подршку америчком народу и његовом председнику Џорџу Бушу. „Ја сам отказао те војне вежбе и желео сам да председник Сједињених Држава то зна“, рекао је Путин у интервјуу америчком режисеру Оливеру Стоуну. Путин је истакао да разуме да је људима на челу држава и влада у таквим ситуацијама потребна морална подршка и да је Русија желела да дâ ту подршку председнику Бушу, за ког је, како је рекао руски председник, веровала да је човек „са којим би могла да сарађује“. На Стоуново питање како то да Руска Федерација

Фоча: Црна стијена - Спомен плоча Фото: СРНА

Споменик убијеним Челебићанима послије више од 100 година

11. септембар 2017.

На десној обали Дрине, на локалитету Црна стијена у Студентској улици у Фочи, постављена је спомен-плоча за 19 Срба из Челебића које су аустроугарски окупатори стријељали 2. септембра 1914. године. Предсједник Иницијативног одбора за постављање споменика, одборник у Скупштини општине Фоча Жарко Тодовић рекао је да ће спомен-плоча чувати од заборава недужне цивиле. „Они су дали животе за нашу слободу и ово је најмање што можемо да урадимо за њих. Желим да захвалим општини Фоча која је омогућила подизање споменика, предузећу `Презент` које је обезбиједило радну снагу и донирало бетонско постоље, као и колегама одборницима који су финансијски подржали иницијативу“, рекао је Тодовић. У августу и септембру 1914. године Аустроугари

Загреб

За дипломатски рат спремни: Како је Хрватска ушла у отворен сукоб са свим комшијама

11. септембар 2017.

Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим суседима, пише хрватска штампа. „Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном ’бригама‘ (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму“, пише „Слободна Далмација“. Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцуи паљења гласила српске мањине „Новости“. Односима са Босном и Херцеговином заковитлала су се због препуцавања у вези са градње Пељешког моста, а у последње време и због изјава о опасности од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА