arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

„Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941.“ Recenzija: Damir Mirković, Professor Emeritus, Brandon University, Canada

Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941 Dr. sc Đuro Zatezalo, ( Beograd, Muzej žrtava genocida, 2007 ), Vol. 1, pp. 821, Vol. 2 Zbirka dokumenata), pp. 906. U ovaj  opsežan rad o kompleksu ustaških logora poznatom po imenu Jadovno, Dr. Zatezalo je uložio više decenija mukotrpnog rada. Čitalac će lako zapasti u depresiju i biti ganut do suza kad bude pri čitanju suočen s volumenom zločinstava nad desetinama hiljada nevinih žrtava u tom prvom od logora smrti u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ( NDH ), 1941. godine. Žrtve su bili pretežno Srbi i Jevreji, a počinioci hrvatski ultra-nacionalisti, Ustaše, sa svojim vođom ( Poglavnikom ), Ante Pavelićem. Njihov je cilj bio

patrijarh.jpg

Патријарх Павле – Јасеновац на путу до Ниша

Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет. И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану

Ратко Дмитровић

Ружна прошлост лепог краја званог Жумберак

У 16. веку бечки двор jе пусте делове данашње западне Хрватске населио народом из Сења и околине, са простора Гламоча, Срба и Унца даjући му велике повластице уз обавезу да бране царевину од Турака. Над тим народом, из коjег потиче велики писац Милорад Павић, извршен jе злочин о коjем се мало зна Сада већ давних година у Загребу jе излазио омладински лист „Полет“, коjи jе у своjоj наjсjаjниjоj фази имао продаjни тираж о коjем данас могу да сањаjу и наjвећи дневни листови на простору бивше Југославиjе. У концепциjском, садржаjном, ауторском, графичком смислу „Полет“ jе био далеко испред свог времена, претеча онога што ће се почетком деведесетих година догодити у продукциjи

sanja_crnobrnja.jpg

Пo туђим српским земљама кад своју немам

Аутор: Сања Црнобрња Старт Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност. Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима

domagoj_margetic.jpg

Хрватска заташкава злочине над Србима

Експертски тим југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала предао је дипломатама ЕУ доказе са изјавама сведока о томе да Влада Хрватске зна где се налазе артиљеријски дневници из Книна у операцији „Олуја“, саопштио је данас члан овог тима Домагој Маргетић. „Предали смо недавно доказе о томе да је Влада Хрватске знала и да сада зна где се налазе дневници, те изјаве сведока који су били присутни када је хрватска Влада коју је водио ХДЗ потписала са Антом Готовином тајни уговор о скривању и финансирању његовог бекства“, истакао је Маргетић на конференцији за новинаре у Бањалуци, коју је организовао Савез логораша Републике Српске. Маргетић каже да дипломате ЕУ

Ujedinjena-Srbija.jpg

20. маја 2010.-Трибина „Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина“

Студентска организациjа „Уjедињена Србиjа“ ће 20. маjа одржати трибину на тему: „Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина“ у биоскопскоj сали Воjне Академиjе, ул. Павла Јуришића Штурма 33, са почетком у 18 часова. Гости стручњаци за ову тему су: Симo Брдар – директор спомен подручjа Доња Градина, мр Душан Павловић – представник одбора за Јасеновац, Нино Јауз – начелник Општине Козарска Дубица, Бранислав Дукић – Удружење логораша Републике Српске, Јован Мирковић – кустос Музеjа жртава геноцида, Јован Стаматовић-Карић – магистар музичких уметности. Трибина има за циљ да промовише истину о страдању Срба у НДХ, нарочито млађоj популациjи коjа jе слабо информисана о овом страшном делу наше историjе. Ова трибина jе врло

Позив потомцима и поштоваоцима Јадовинских жртава

English Поштована господо, драга браћо и сестре, На инициjативу нашег удружења, 24. jун jе одређен као „Дан сjећања на Јадовно 1941.“ Тога дана, 1941. године, логор Слана на Пагу jе примио своjе прве заточенике а логор Јадовно на Велебиту достигао своjе коначне димензиjе. Већ ове године, у суботу 26. jуна 2010. одржаће се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Комеморативни скуп ће се одржати код Шаранове бездане jаме, у кругу девастираног Спомен обиљежjа побиjеним Јадовинским жртвама. Други дио комеморациjе бити ће одржан на Спомен подручjу логора Слана на острву Пагу. Опиjело ће служити његово високо преосвештенство Владика горњокарловачки Герасим. Радуjемо се присуству већег броjа потомака и поштовалаца жртава, коjи

Бошко Обрадовић

Преносимо: Бошко Обрадовић – Ко воли Броза, или како је титоизам постао религија?

Незамисливо jе и спада у област озбиљне националне патологиjе да се у српском народу могу пронаћи љубитељи лика и дела „наjвећег сина наших народа и народности”, коjи се крио под маском Јосипа Броза Тита. Међутим, несумњиво jе да њих у одређеном броjу ипак има. Ко су они коjи упркос свему и после свега што jе титоизам учинио српском народу – и даље воле Броза? Не сматрам икаквом храброшћу данас говорити истину о Титу и његовом тоталитарном режиму. Може се рећи да jе такво jуначење чак испод части, у времену када се због слободно изражене мисли о Брозу неће отићи на Голи Оток или у Сремску Митровицу, а посебно jер те

Преносимо: Сведени на Туђманов постотак

Увјерен сам да нас има мање од 201.631 колико показује посљедњи попис, односно да смо сведени на границе које је одредио Фрањо Туђман у својој политици етничког чишћења: свести Србе у Хрватској између 3-4 посто, каже политолог проф. Јован Мирић. Нови попис становништва Хрватске, који ће бити одржан у априлу 2011. године, за српску заједницу имат ће знатно веће значење од статистичког, будући да ће кроз наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према Уставном закону, о резултатима тог пописа овисит ће заступљеност припадника мањина у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма те других права, чија је обавезна примјена

Ексклузивно: На Велебиту пронађено мјесто логора Јадовно!

English Вама који сте само чули, као и онима који знају нешто више о логору Јадовно из 1941. овај наслов дјелује збуњујуће. Онима који нису чули за логор Јадовно, ово је само још једна вијест о неком логору, а постоје разноразни логори (извиђачки, радни…) , на неком познатом или непознатом локалитету. Многима је Велебит познат као географски појам. Некима је познат и као парк природе, дестинација која се промовише као погодна за екстремне спортове, планинарење, параглајдинг, спелеологију и бициклизам. На љетовање стазом смрти Многи су преко Велебита, на путу за љетовање, не знајући за Јадовно,  прошли оштрим серпентинама, на врху планине застали да протегну ноге, поједу сендвич и направе фотку

Писмо подршке Завичајног удружења „Билогора“ из Београда

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“ Драги приjатељи! Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

karikatura.jpg

ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН

За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

DSC00918.jpg

На Јадовну 26 јуна 2010. – Обраћање Душана Басташића предсједника Удружења Јадовно 1941.

English Господине Предсjедниче Републике Хрватске, Ваше Екселенциjе, даме и господо, добар Вам дан. Преосвећени Владико, браћо и сестре, Помаже Бог. Поздрављам Вас испред Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Изражавам велику захвалност свима онима, коjи су подржали нашу инициjативу да се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно одржи данас на овако достоjанствен начин уз обнову двиjу Спомен плоча. Поред помоћи многих добрих људи, посебно истичем подршку Српског народног виjећа, Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске у Београду, Горњокарловачког Владичанства Српске Православне цркве и Организациjе Срба из средње Европе. Велико разумиjевање замjеника жупана Личко-Сењског  господина Милана Крмпотића нам значи много али и буди наду да можемо очекивати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.