Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 427

Под истрагом Дудаковић и 21 официр Петог корпуса

26. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива „Слобода-Тигар 94“, „Грмеч 94“ и „Сана 95“ спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду „Гласа Српске“ наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. „Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Парастос за жртве фашистичког терора

26. новембар 2011.

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

Усађивање у хрватску свијест постојање логора Јасеновац

25. новембар 2011.

Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у jевреjскоj невладиноj организациjи Маргелов институт из Загреба. „Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа“, речено jе Срни у Маргеловом институту. У овом институту сматраjу да jе

Проваљен и опљачкан храм св. Николе

25. новембар 2011.

У навечерjе празника Сабора Светог Архангела Михаила, ( 20. и 21. новембра 2011. године ), за сада непознати починиоци су извршили провалу у саборни храм Светог Николе у Карловцу. Након веома честог каменовања, а затим исписивања графита на jужном делу фасаде храма, овога пута се храм Светог Николе нашао на мети провалника. Редовна полициjска патрола коjа свако вече обилази храм, приближаваjући се храму уочила jе да се догађа нешто сумњиво, а у шта су се уверили пошто су утврдили да су улазна врата на jужном делу храма обиjена. По извршеном увиђаjу установљено jе да jе из храма отуђена мања сума новца, као и да jе оштећен храмовни мобилиjар, коjи су

Пуповац изневјерио Србе

25. новембар 2011.

Досадашња политика Самосталне демократске српске странке исључиво jе била у служби интереса Хрватске, jер су њени чланови у државним органима међународноj заjедници слали нетачне поруке да се проблеми Срба рjешаваjу, рекао jе у интервjуу за „Фокус“ Миодраг Линта, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица. – Недавно смо потписали споразум с Коалициjом српских странака, коjу чине Српска народна странка, Демократска партиjа Срба и Наша странка, jер су ове партиjе подржале наше захтjеве за рjешавање нагомиланих имовинских и стечених права. Споразумом су се обавезале да ће се залагати за наше захтjеве, ако буду изабрани у Сабор Хрватске – казао jе Линта. ФОКУС: Због чега сте одлучили да подржите Коалициjу српских странака? ЛИНТА: Коалициjа jе

У БиХ неповољна ситуација по српски језик

25. новембар 2011.

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Раjко Кузмановић оциjенио jе да у БиХ ситуациjа врло неповољна по српски jезик зато што се жели формирати „некакав босански jезик“, што jе стара теза коjа постоjи jош од времена Аустро-Угарске. „Морамо се супротставити таквим схватањима, jер jе jезик jедан и jединствен и то jе српски jезик. Издваjа се и хрватски, а све друго су политички jезици“, рекао jе Кузмановић и наjавио интензивно дjеловање Института за српски jезик и књижевност у будућности. Он jе новинарима приjе округлог стола „Језик и писмо у РС“, коjи се одржава у Бањалуци, нагласио да jе посебно значаjан Институт за српски jезик и књижевност. Кузмановић jе напоменуо

УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА „ХРВАТСКИ ЕВРО“

25. новембар 2011.

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“ опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други“, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

Шокантно: на хрватском евру – Јасеновац

25. новембар 2011.

Ексклузивно за читаоце саjта Двери доносимо фотографиjе узорака сериjе хрватског Евра, кованог новца коjи jе посвећен уласку Хрватске у Европску Униjу 2013, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1.000 примерака у Европскоj централноj банци са седиштем у Франкфурту на Маjни, и захваљуjући Србину коjи jе дошао до узорка и коjи jе извор наше приче (а коjи jе из разумљивих разлога желео да остане анониман), имамо прилику да видимо нечувен призор. Ништа не би било спорно да под именом сериjе „биљни и животињски свет Хрватске“ на полеђини новчића од 10 центи ниjе споменик у Јасеновцу, наjвећи концентрациони логор фашистичке НДХ-а, стратиштe преко 750.000 Срба, Јевреjа,

Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Слободан Узелац

Очекују четири мандата у Хрватском парламенту

25. новембар 2011.

Самостална демократска српска странка /СДСС/ очекуjе да ће на предстоjећим парламентарним изборима у Хрватскоj освоjити четири мандата, а за остварење тог циља рачуна и на гласове Срба коjи су избjегли из Хрватске, а сада живе у Републици Српскоj. Носилац листе СДСС-а у Изборноj jединици девет Слободан Узелац позвао jе на вечерашњоj трибини у Бањалуци све Србе коjи имаjу право гласа у Хрватскоj, а живе у РС, да дођу у ову изборну jединицу, даjу своj глас СДСС-у и на таj начин заjедно покушаjу да риjеше многа питања. „На том простору има пуно посла и ствари коjе треба да буду реализоване, а то су питања враћања и очувања имовине, перспективе… У том

Почело суђење за злочине у селу Грубори

25. новембар 2011.

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе „Олуjа“. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница „намjештаљка полициjско-обавештаjних служби“. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Ратни злочинац пуштен из затвора

25. новембар 2011.

Ратни злочинац Мирко Норац пуштен је јутрос из затвора у Липовици након што је одлежао двије трећине казне од 15 година на коју је осуђен због злочина над српским цивилима током рата у Хрватској. Норац је био у затвору од марта 2001, најприје због ратних злочина на госпићком подручју када је осуђен на 12 година, а потом и за злочине у Медачком џепу на шест година. Врховни суд Хрватске одредио му је јединствену казну од 15 година. У затвору је дипломирао, оженио се и постао отац. Предсједник Иво Јосиповић у септембру прошле године Норцу је одузео чин генерала Хрватске војске. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је раније Срни

Хусо Салиховиц и Ибро Јакубовиц осумњицени за убиство српског цивила у сребреницком селу Ратковици у јуну 1992. Године.

Свједок испричао како су комшије муслимани заклали Стевановића

24. новембар 2011.

У наставку суђења Хуси Салиховићу и Ибри Јакубовићу за убиство српског цивила у сребреничком селу Ратковићи у jуну 1992. године, данас jе пред биjељинским Окружним судом по трећи пут испитан свjедок Станиша Стевановић, коjи jе поновио детаље стравичног злочина. Он jе детаљно описао напад на ово село у љето 1992. године те како су четворица наоружаних комшиjа муслимана упали у кућу Стоjана Стевановића, изукли га и заклали, а потом му одсjекли полни орган и ставили га уста, те изболи ножем у предjелу очиjу. Према риjечима свjедока, убиjени Стоjан био jе у цивилу, ниjе имао оружjе и покушао jе да бjежи. Станишта Стевановић, коjи jе све посматрао са 50-ак метара удаљености,

Позив Србима из Хрватске да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик позвао jе данас све Србе коjи живе у РС, а имаjу право гласа у Хрватскоj, да изађу на предстоjеће изборе у овоj земљи, како би омогућили добиjање легитимних српских представника у хрватском Сабору. Додик jе након састанка са потпредсjедником Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорадом Пуповцем рекао да се избором српских представника у Сабор на наjбољи могући начин може утицати на политику хрватске Владе у рjешавању животних питања Срба. Он jе изразио подршку политичком ангажману Пуповца и његове странке, додаjући да jе спреман да подржи укључивање људи у РС из Хрватске у изборни процес у тоj земљи. Додик jе Пуповца упознао са политичком и

Потврђена оптужница за масакр у Сердарима

24. новембар 2011.

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Мирсада Ватрача коjа га терети за ратни злочин против српских цивила у селу Сердари код Котор Вароши 1992. године. У нападу jе убиjено 16 цивила старости између четири и 60 година, више лица jе рањено, међу њима и жена у поодмаклоj трудноћи, а jедна жена присилно jе одведена у заробљеништво гдjе jе противзаконито држана и испитивана неколико дана. У оптужници се наводи да jе у нападу учестовало више од 20 припадника Териториjалне одбране Котор Вароши, међу коjима и оптужени Ватрач, а акциjа jе изведена 17. септембра 1992. године у jутарњим часовима када се наjвећи броj цивила налазио на спавању. Оптужени су знали да су

Позив Србима да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Демократски народни савез /ДНС/ позвао jе све Србе избjегле из Хрватске и бивше Републике Српске Краjине, коjи су под притиском избjегли као жртве етничког чишћења, да изађу на предстоjеће парламентарне изборе у Хрватскоj, jер jе то прилика да остваре своjе легитимно право и даjу допринос у избору аутентичних представника српског народа у наjвишу хрватску законодавну власт. „Учешће у законодавноj власти jе претпоставка могућности рjешавања конкретних проблема са коjима се суочаваjу Срби и као избjеглице и као повратници, и због тога jе важно да у парламент буду изабрани легитимни и компетентни представници српског народа“, наводи у данашњем саопштењу ДНС-а. Ова странка истиче да не преферира ни jедну политичку опциjу, нити српску