arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Hrvatska.jpg

СКАНДАЛОЗНА НАЈАВА ВОЈНЕ ПАРАДЕ ПОВОДОМ “ОЛУЈЕ”

БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе као скандалозну чињеницу да Хрватска намjерава да наредне године организуjе воjну параду поводом 20 година од акциjе “Олуjе” и тако прослави наjвеће етничко чишћење у Европи након Другог свjетског рата. “Уколико су тачне изjаве хрватских званичника да су темељи хрватске државе створени у антифашистичкоj борби, онда ће Хрватска да организуjе воjну параду сљедећег 9. маjа, када ће бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, а не 5. августа, када се слави протjеривање Срба”, саопштио jе Линта. Он jе апеловао да САД, ЕУ, ОЕБС и Савjет Европе упуте jасан захтjев Хрватскоj да престане славити “Олуjу”,

FAMOS.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ РАДНИКЕ “ФАМОС-а”

ПАЛЕ, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Парастосом и полагањем виjенаца и цвиjећа, данас jе на Палама на спомен-обиљежjу у кругу фабрике “Фамос” Коран одата почаст за 28 радника овог предузећа, коjи су као борци Воjске Републике Српске /ВРС/ погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце и цвиjеће на споменик радницима “Фамоса” положиле се делегациjе општинске Борачке организациjе, Скупштине општине, СУБНОР-а Пале, Црвеног крста Републике Српске, чланови породица погинулих бораца, као и представници jавног живота Пала. Предсjедник Борачке организациjе општине Пале Михаjло Парађина рекао jе да се на оваj начин жели отргнути од заборава страдање припадника ВРС и његовати тековине протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Парађина jе рекао да, када jе у питању борачка популациjа,

palanciste.jpg

Одржан традиционални народни збор у Паланчишту

У Великом Паланчишту код Приjедора данас jе, у знак сjећања на 367 цивила страдалих приjе 72 године у овом селу, одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора. Делегациjе градске управе, републичке и градске организациjе СУБНОР-а и породице потомака страдалих Козарчана положиле су виjенце на спомен-костурницу и евоцирали успомене на те догађаjе у ноћи 21. и 22. октобра 1942. године. Предсjедник републичке организациjе СУБНОР-а Благоjе Гаjић рекао jе да jе тада била друга офанзива неприjатељске воjске на Козари. “Фашистичке снаге су и у овоj офанзиви насрнуле на голоруки народ, иако им jе примарни циљ био борба против козарачких партизана. Ово jе jедан од наjмонструозниjих злочина коjи jе за вриjеме

velika-albanija.jpg

ПАШАНСКИ: АЛБАНИЈА ОБЈАВИЛА СПЕЦИЈАЛНИ РАТ БЕОГРАДУ

БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Форума за истраживање међународног тероризма Милан Пашански оциjенио jе да су Албанци, убацивањем заставе такозване “велике Албаниjе” на стадион “Партизана” у Београду, обjавили специjални рат Србиjи и без угрожавања људских живота остварили своj циљ – свjетску реафирмациjу политичког концепта “велике Албаниjе”.   Он jе указао да званична Тирана, умjесто да се огради од инцидента, манипулациjом о угрожености своjе заставе и суверенитета “подиже на ноге” Албанце на jугу Србиjе, на самом Косову и Метохиjи, Грчкоj, Шваjцарскоj и широм свиjета, коjи бучно и насилнички одобраваjу политички напад Албаниjе на Србиjу.   “Из тога проистиче закључак да су власти у Тирани биле упознате да албански националисти припремаjу

catena.jpg

ВИДЕО ПОЗИВ: Дођите на свечану промоцију енциклопедије Catena mundi

Коста Чавошки, ђакон Ненад Илић, Аца Селтик и Бранимир Нешић Вас позиваjу да дођете на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi. На конференциjи за новинаре коjа jе одржана 17. октобра у 11 сати у Пресс центру УНС-а, наjављено jе свечано представљање енциклопедиjе у Великоj сали Коларчеве задужбине, 21. октобра у 19 часова, када ће говорити: академик Владета Јеротић, академик Коста Чавошки, публициста и новинар Ратко Дмитровић, Аца Селтик, музичар, публициста Владимир Димитиjевић, коjи су потврдили учешће. Тим поводом на конференциjи за новинаре у петак, 17. октобра у 11 сати, Пресс центар УНС-а говорили су: Академик Коста Чавошки, ђакон Ненад Илић, редитељ, Бранимир Нешић, директор ИК Catena mundi и Александар Петровић, познатиjи

Јасмина Тутуновић Трифунов

Видео Култура сјећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов

Студенти историjе из Бања Луке су, у оквиру  свог проjкета “Култура сjећања и памћења”  угостили Јасмину Тутуновић Трифунов  из Музеjа жртава геноцида из Београда коjа jе одржала предавање о акциjи “Диана Будисављевић” – спашавње српске дjеце из логора. Колико у ствари знамо о тоj добротворки коjа jе спасила преко 12 000 дjеце, како jе фунцкионисао систем  набавке помоћи и организациjе, колико дjеце jе касниjе пронашло своjе родитеље, само су нека од питања на коjа добиjамо одговоре прегледом овога прилога.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура

stradanje.jpg

ЗАПАДУ НЕДОСТОЈНЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Шведски историчар Ленерт Палм оциjенио jе да Запад игнорише српске жртве из протеклог рата у БиХ, сматра их недостоjним, док са друге стране “часним” жртвама сматра само Бошњаке и само оне Хрвате коjи су страдали од Срба. Осврћући се на низ новинских извjештаjа коjи су током претходног периода обjављени у његовоj земљи, а односе се на рат у БиХ од 1991 до 1995. године, Палм jе истакао да су према критериjумима Запада jедине “часне жртве” тог сукоба муслимани коjе jе подржавао Алиjа Изетбеговић, док се хиљаде убиjених Срба нигдjе не помиње. Он jе напоменуо да су за Запад недостоjне жртве и муслимани коjи су подржавали

amfilohije.jpg

АМФИЛОХИЈЕ: ОВО ЈЕ ЋИРИЛИЧНИ НАРОД И ЋИРИЛИЧНА КУЛТУРА

ПОДГОРИЦА, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе у Подгорици да jе циљ тога што се догађа са српским jезиком у Црноj Гори од 2003. године, када jе на попису становништва уведена идентитетска одредница “црногорски jезик”, радикалан прекид културе. “Црна Гора jе кроз сву историjу била ћирилична држава, ћирилични народ, ћирилична култура. Она од тада престаjе да то буде. То значи да jе дошло до радикалног прекида нашег jезика и нашег писма, а то значи до прекида наше културе”, рекао jе митрополит Амфилохиjе на научном скупу “Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета”, коjи jе организовао Српски национални савjет Црне Горе. Он jе истакао да

Ратко Дмитровић

Чудесна формула

Та формула траjе скоро стотину година, примењуjе се рутински, предвидљива jе, делуjе моментално, „уређуjе“ односе међу народима Балкана и увек jе на штету jедне, исте стране Примењуjе се од 1918. године, кад су Словенци и Хрвати измолили од Срба милост да направе заjедничку државу. Срби пристаjу, непромишљено и потпуно непотребно, и само годину дана касниjе доживљаваjу да их Хрвати оптужуjу за хегемонизам, тражећи своjу самосталну, националну државу. Следи сериjа српских уступака. Окончано jе поделом Краљевине Југославиjе на бановине и рађањем Независне Државе Хрватске. Детаљи општепознати. У грађанском сукобу вођеном у арени Другог светског рата, jугословенски комунисти – предвођени национално свесним Словенцима и Хрватима, и анационалним Србима – опет активираjу ону

fifa.jpg

Октобар 14-ти, Србија. Дан када је Нацистичку заставу заштитила ФИФА и амерички пасош

English Величати jедну од нацистичких држава у Београду, у Србиjи, где су немци Нацисти убили преко 2 милиона Срба, jе монструозан акт – пре свега….   Одиграо се фудбалски меч у Београду између Србиjе и Албаниjе. Меч се сматрао рискантним. Ипак, све jе деловало мирно, иако су Албанци, имаjући подршку и помоћ од стране НАТО-а и САД-а, илегалнегално украли Косово и Метохиjу, али и проузроковали и проблеме у другим деловима Србиjе, такође. Али, Срби су толерантни. Генерално мишљење било jе ‘Спорт jе ту за игру и забаву, па – нека бољи победи’. Током меча, Албанци су лансирали дрон коjи jе преносио заставу. Атмосфера jе ‘експлодирала’, и отпочела jе туча на терену.

plakat_za_izlozbu_u_tuzli.jpg

Изложба архивских докумената у Тузли

Митрополиjа зворничко-тузланска уочи и за вриjеме Првог свjетског рата (1891-1918) Отварање изложбе ће бити уприличено у Двору Епархиjе зворничко-тузланске у Тузли, 16. октобра 2014. године са почетком у 16. часова. Ова архивистичко-историjска изложба jе приперемана благословом Његовог Преосвештенства епископа зворничо-тузланског господина Хризостома, а поставља се по одобрењу и благослову Светог Архиjереjског Синода Српске Православне Цркве (Син 1314 / Зап. 951 од 25. септембра 2014. године). Аутори изложбе су Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ и Милош Матиjевић, архивиста. На изложби ће бити представљено више од 100 експоната, факсимила докумената из различитих документарних фондова, али и фото-материjала коjи су прикупљени из неколико архивских фондова Архива Епархиjе зворничко-тузланске и Архива Српске Православне Цркве.

andrej-fajgelj.jpg

Путин о “вакцини” против нацистичког вируса

Аушвиц су ослободили наоружани руски воjници. Ако данас желимо да станемо на пут нацизму, рецепт jе исти. Наши народи су заjедно срушили злочиначку идеологиjу човекомрзаца коjа jе претила постоjању цивилизациjе – изjавио jе у интервjуу за београдску Политику уочи посете Србиjи председник РФ Владимир Путин. Руски лидер ће учествовати у свечаностима посвећеним 70-годишњици ослобођења Београда од фашистичких окупатора. У разговору за Глас Русиjе директор Културног центра Новог Сада, потпредседник “Треће Србиjе” др. Андреj Фаjгељ, подсетио jе да антифашистички дискурс не губи своjу актуалност како за наше земље, тако и за читаву Европу. Посета jе веома битна. Наши народи су се увек заjедно борили за слободу против окупатора. Као што jе

putin.jpg

Добро дошли господине Предсједниче!

Председник Русиjе Владимир Путин данас ће посетити Републику Србиjу на позив српског председника Томислава Николића. Посебну тежину предстоjећем догађаjу придаjе чињеница да Србиjа одбиjа учешће у антируским санкциjама од стране Запада. Владимир Путин учествоваће у свечаним манифестациjама у Београду, приређеним поводом 70. годишњице ослобођења града од фашистичких окупатора. Управо поводом ове годишњице jе приређена Путинова посета, jер Русиjу и Србиjу везуjу два епохална историjска датума: 100 година од почетка првог светског рата и 70. годишњица ослобођења Београда од нацистичких окупатора. Ипак, политичка компонента посете председника Русиjе ниjе jедина. Путин планира да размотри са српским руководством кључна питања билатералне сарадње, пре свега у трговинско-економскоj сфери. О односу Србиjе према антируским санкциjама

sjednica-albanski-zlocinci.jpg

УСКОРО СЈЕДНИЦА СКУПШТИНСКОГ ОДБОРА О АЛБАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

БЕОГРАД, 15. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Одбора Скупштине Србиjе за Косово и Метохиjу Милован Дрецун наjавио jе да ће ускоро сазвати сjедницу тог одбора на коjоj ће бити разматрано питање злочина над Србима на Косову. “Превише дуго траjе неизвесност и патња породица, несталих, киднапованих Срба, а да ниjе расветљена судбина њихових наjдражих”, рекао jе Дрецун испред Специjалног суда у Београду на конференциjи за новинаре Удружења породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи. Дрецун jе рекао да jе у своjству предсjедника скупштинског Одбора затражио од Тужилаштва Србиjе за ратне злочине информациjу шта jе до сада урађено и шта се планира урадити да би били откривени и процесуирани одговорни за злочине

„Сабрање“ на Козари 03.-05. октобра 2014. / „Sabranje“ na Kozari 03.-05. oktobra 2014.

Галерија: „Сабрање“ на Козари 03.-05. октобра 2014.

Погледаjте фотографиjе са Првог Сабрања удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у двадесетом виjеку. На овом, првом Сабрању, представници 20 организациjа из Србиjе, Српске и Хрватске одлучиле су да изразе вољу и покажу заjедништво у чврстоj одлуци да не дозволе да страдање предака, коjе jе снажно одредило животне путеве потомака, не падне у заборав.  Желимо да покажемо да они чиjе гене и дух носимо не могу и не смиjу бити заборављени и да ћемо учинити све да наша дjеца и jош нерођени унуци то не забораве и да из сфере сjећања усвоjе ово у траjно памћење онако како смо усвоjили и Косовски боj”.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.