Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 204

The Ustashi Camp on the Island of Pag (2) LIEUTENANT SANTA’S REPORT

24. октобар 2014.

Ћирилица The Zagreb’s “Večernji list” (“Evening News”) published a four part serial by Ivo Palčić about camps on the Island of Pag, on Wednesdays from 14th May 1975 to 4th June 1975. The serial was a result of talks with Ante Zemljar whose book “Charon and Destinies” contains information which helped find these serial parts. A large contribution of Zemljar’s work in finding the truth about horrible place of genocide over Serbs and Jews is revealed in the serial parts presented here. In only three months of the Ustashi https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistration on Pag, 10,000 to 15,000 people were murdered in “Slana” camp in 1941. The Italians occupied Pag after demarcation with the Pavelić’s ISC (the Independent State of Croatia). They

Ustaški logor na Pagu (1) „SLANA“ MJESTO UMIRANjA

24. октобар 2014.

Ћирилица | English Zagrebački „Večernji list“ srijedom, od 14.5.1975. do 4.6.1975. u četiri nastavka objavio je feljton autora Ive Palčića o logorima na ostrvu Pag. Feljton je nastao iz razgovora sa Antom Zemljarom u čijoj se knjizi „Haron i sudbine“, između ostalog, nalaze i podaci koji su pomogli pri pronalaženju ovih članaka. Veliki doprinos pomenutog Zemljarovog djela saznanju istine o ovom strašnom mjestu genocida nad Srbima i Jevrejima otjelotvoren je i u nastavcima koje vam predstavljamo. Na otoku Pagu je prije 34 godine bilo stratište – zvano „Slana“ gdje je smrt našlo između 10 i 15 tisuća nevinih ljudi. Sada je na tom mjestu kamen i samo kamen – oštra škrapa pejzaža karakterističnog za ovaj otok Podvelebitskog kanala.

The Ustashi Camp on the Island of Pag (1) “SLANA” – A PLACE OF DEATH

24. октобар 2014.

Ћирилица The Zagreb’s “Večernji list” (“Evening News”) published a four part serial by Ivo Palčić about camps on the Island of Pag, on Wednesdays from 14th May 1975 to 4th June 1975. The serial was a result of talks with Ante Zemljar whose book “Charon and Destinies” contains information which helped find these serial parts. A large contribution of Zemljar’s work in finding the truth about horrible place of genocide over Serbs and Jews is revealed in the serial parts presented here. 34 years ago, on the Island of Pag there was a scaffold called “Slana” where 10,000 to 15,000 innocent people met their death. There are stones and nothing but the stones there now – a landscape of sharp

ЗАБРАЊЕН ПОМЕН ПОКЛАНИМ СРБИМА НА МЈЕСТУ ГЛИНСКЕ ЦРКВЕ

24. октобар 2014.

БЕОГРАД, 24. ОКТОБРА /СРНА/ – На мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе краjем jула и почетком августа 1941. године звjерски убиле више од 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина, одлучило jе Општинско виjеће гласовима свих одборника хрватске националности. Франкфуртске “Вести” пишу да jе том срамотном одлуком, донесеном приjе неколико дана, утврђено да се убудуће комеморациjе у том граду могу одржавати jедино испред крста католичке цркве, чиме jе практично забрањено одавање помена српским жртвама покланим у глинскоj православноj цркви. Одмах послиjе “Олуjе” jедна од првих одлука била jе преименовање Спомен-дома, изграђеног за вриjеме бивше СФРЈ, у Хрватски дом, а таj jе цинизам заокружила

Исповести пуковника нема ко да чује

24. октобар 2014.

У ексклузивном сведочанству за “Вести” пуковник Драгољуб Илић, командант аеродрома у Приштини, службовао и живео у Скопљу (многи га знаjу под надимком Мандов) говори о НАТО агресиjи на тадашњу СРЈ краjем деведесетих година, дешавањима на Космету, зашто Руси нису могли да нам даjу одбрамбени ракетни ситем С-300, због чега jе смењен генерал Момчило Перишић, укопаном командном центру РВ и ПВО у Стражевици коjи ниjе осетио бомбе западне воjне алиjансе… Током кариjере пуковник Драгољуб Илић jе летео 3.500 сати у ратним авионима ЈНА и касниjе ВЈ. Провео jе као пилот и на разним функциjама 18 година на аеродрому Петровац код Скопља, а онда пребачен на нишки аеродром, где jе био заменик

И ХРВАТСКА ЖЕЛИ ПАРАДУ: Хрвати ће парадирати у име највећих злочина после Другог светског рата

23. октобар 2014.

Посматрајући, у четвртак, 16. октобра, параду Војске Републике Србије, у Београду, и слушајући шта на паради говори многима најпожељнији могући гост из света, тог дана српски гост, Владимир Владимирович Путин, председник Руске Федерације, најутицајнији и најмоћнији суверен данашњице, Хрвати су истог момента одлучили, а вест о томе потекла је из Загреба: и они ће наредне године организовати сличну параду. И за њу одредили „најславнији“ дан у својој историји – 5. август! Дан етничког чишћења својих сународника Срба. И дан (и дане) почињених страшних злочина над њима. Они ће марширати, возити се и парадирати пред својим врховницима и, претпоставља се, пред представницима дипломатског кора и другим гостима и тиме обележити дане

У ПОНЕДЈЕЉАК ОБИЉЕЖАВАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ

23. октобар 2014.

СОКОЛАЦ, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – На Сокоцу ће у понедjељак, 27. октобра, бити обиљежена крсна слава храма Свете Петке и уприличен дочек Часног крста из Јерусалима. Часни крст ће бити дариван у помен на погинуле борце у одбрамбено-отаџбинском рату коjи су сахрањени на Воjничком спомен-гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу и све оне борце коjи су своjе животе дали за Републику Српску. Уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа, Часни крст из Јерусалима дариван jе храму Свете Петке у помен на 100-годишњицу Првог свjетског рата, Сараjевског атентата и рођења блаженопочившег патриjарха Павла. Дочек Часног крста и његово уношење у храм планирано jе у 8.30 часова, а Света литургиjа биће служена у

Канађани памте: Добровољни прилози за обнову Аушвица

23. октобар 2014.

Поред великих државних донациjа у специjални међународни фонд за обнову наjвећег концентрационог логора коjи су немачки нацисти подигли током Другог светског рата у окупираноj Пољскоj, логора Аушвиц, стићи ће и новац од грађана Канаде. Да се не забораве злочини: За обнову Аушвица 25 држава до сада jе прикупило преко 100 милиона евра, при чему наjвећу суму шаље Немачка – 60 милиона Проjект “Канађани памте” има за циљ да преко ситних прилога од обичних грађана прикупи око 2,5 милиона долара за конзерваторске радове у логору коjи нагриза зуб времена и обнову обjеката, немог сведока прекорачења свих граница страхота и понижења људских бића. “Никада jош ниjе било тако важно да Канађани схвате

ПРОЦЕСУИРАТИ ПОЧИНИОЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРПКИЊАМА

23. октобар 2014.

БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Удружење жена жртава рата Републике Српске истраjаће у намjери да пред лице правде буду приведени и процесуирани сви починиоци ратних злочина над женама српске националности на подручjу Федерациjе БиХ, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Раjилићева jе рекла да се у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица тренутно налази више од 800 досиjеа жена српске националности коjе су преживjеле разне врсте тортура у протеклом рату на подручjу ФБиХ. “Радимо на изради такве базе података и настоjаћемо да се сваки такав поjединачни случаj процесуира, односно да починилац злочина над српским женама буде приведен правди”, истакла jе Раjилићева. Она

Препуна сала на свечаној промоцији енциклопедије Catena mundi!

22. октобар 2014.

Пред близу више хиљада присутних, у препуноj Великоj дворани Коларца, одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi – наjвећа књижевна промоциjа у последњих неколико децениjа у Србиjи. Упркос тешким временима за српску културу, у уторак, 21. октобра, читаоци наше издавачке куће jош jедном су показали да наше књиге ствараjу посвећенике. Пред више хиљада присутних, у препуноj Великоj Дворани Коларца одржана jе величанствена промоциjа енциклопедиjе Catena mundi. Гужва се створила готово пола сата пре почетка програма. Броjни заинтересовани разгледали су изложене књиге, нестрпљиво чекаjући да водитељ, Вjера Муjовић, глумица Народног позоришта, започне програм. Промоциjа, заправо догађаj у режиjи ђакона Ненада Илића, састоjала се од кратких филмова на поjедине теме Catene, после

Историографија без срама: Како су Хрвати ослобађали Београд и Чачак

22. октобар 2014.

Даниjел Михић имао jе близак сусрет са феноменом о коме jе било говора на страницама Фронтала. Наjновиjа гимнастика у Хрватскоj изродила jе оваj текст. Рецимо да су Хрвати сасвим уобичаjен народ а не компилациjа Срба католика и свих других католика (па и Хрвата чакаваца и Словенаца каjкаваца) коjи су се нашли на териториjи коjа се данас сматра Хрватском, да jе хрватски jезик потпуно другачиjи од српског, да jе Дубровник одувиjек хрватски, да су Мађари већ у XI виjеку узели мале побиjеђене Хрвате у сасвим равноправну хрватско-угарску федерациjу, у коjоj су Хрвати имали самоуправу и демократске слободе на коjима су им могли завидjети и много моћниjи народи тога (а богме и

Нoвo судскo мaлтрeтирaњe Пeтрa Kунићa из Kрњaкa

22. октобар 2014.

Рjeшaвaњe прoблeмa нeлeгaлних инвeстициja у имoвину избjeглих Србa, кojи прeмa oдлукaмa хрвaтских судoвa нeзaкoнитим улaгaчимa мoрajу врaћaти и пo вишe стoтинa хиљaдa eврa зa тзв. улaгaњa, унaтoч брojним пoкушajимa, ниje ни нa пoмoлу. Moжe сe тo зaкључити из нajнoвиjих oдлукa кaрлoвaчких судoвa у вeћ пoзнaтoм случajу Пeтрa Kунићa. Нoвo рaзглeдaвaњe њeгoвe кућe нa jaвнoj лицитaциjи зaкaзaнo je 3. нoвeмбрa, a прoдaja нa кaрлoвaчкoм суду 4. нoвeмбрa. Свe у 9 сaти уjутрo. Пoдсjeћaмo, Хрвaт из Швицaрскe Винкo Пeтрoвић, кojи ниje биo ни избjeглицa, дoбиo je oд држaвe нa кoриштeњe Kунићeву кућу у мjeсту Зaгoрjу у oпћини Kрњaк. “Прeурeдиo” jу je у гoстиoницу и тaмo гoдинaмa рaдиo. Нaкoн пoврaтa кућe влaснику, Пeтрoвић Kунићa тужи и

Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био!

22. октобар 2014.

Има jедан народ мали броjем али духом непобедив. Има jедан народ коjи никад ником слуга ниjе био. Таj народ огромне индивидуалности каква год сила да га jе притискала знао jе како да спасе своjу душу. Знао jе увек како да спасе своjу породицу, спасе приjатеље, спасе православље своjе. Никад ниjе заборављао ни оне друге, имао jе таj народ увек разумевање и за неприjатеље своjе.Таj народ Србима се зове. Тачно jе да jе умео да изгуби по коjу битку. Знао jе нажалост понекад да посумља у своjу духовну снагу. Тиме jе само показивао слабост тако нормалну за човека. Али зато када се год окретао светосављу постаjао jе непобедив. Покушавали су неприjатељи

Насиље над успоменама и повијешћу

22. октобар 2014.

Градско виjеће забранило jе одржавање комеморациjа жртвама усташког режима испред Спомен дома у Глини Као што се већ дуже времена очекивало и наjављивало, већина виjећника Градског виjећа у Глини jе на jучер одржаноj сjедници усвоjила Одлуку о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљењу свиjећа на подручjу тог мjеста. Тиме jе службено онемогућено одавање почасти српским жртвама

Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника

22. октобар 2014.

Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за “Вести” историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама. Његова књига “Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну”, обjављена 1986. године