Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 158

У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!

25. фебруар 2015.

Ако из Срема, преко окупиране Српске Краjине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу коjа вас обавештава о градовима приjатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштаjу случаjу. Све им jе уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речjу, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли jе баш тако? Поред наведеног обавештења, преко читаве табле jе исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, коjе вас такође обавештава о jедноj битноj чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни наjмање изненадити, jер jе мржња према Србима одавно постала

НАСТАВЉА СЕ ДИСКРИМИНАЦИЈА СРБА И РОМА

25. фебруар 2015.

У Хрватскоj се наставља дискриминациjа Срба и Рома, а броj истрага и пресуда за ратне злочине и даље jе на ниском нивоу, наводи се у извjештаjу Амнести интернешнела. Срби у Хрватскоj и даље трпе дискриминациjу при запошљавању у jавном сектору и имаjу проблема са враћањем своjих станарских права, коjа су изгубили у протеклом рату. У извjештаjу се помиње и прошлогодишња одлука Уставног суда коjом jе проглашено неуставним референдумско питање такозваног Штаба за одбрану Вуковара о ћирилици, коjим се тражило ограничење кориштења jезика мањине у самоуправи гдjе наjмање половина грађана припада етничкоj мањини и то с нагласком на српски jезик у Вуковару. Роми, како се наводи, и даље већином живе одвоjено

Почело поновљено суђење за ратни злочин код Загреба

24. фебруар 2015.

ЗАГРЕБ – Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе поновљено суђење петорици бивших хрватских воjника за ратни злочин против припадника ЈНА и цивила српске националности у бившоj ракетноj бази ЈНА, у Керестинцу код Загреба. Бивши командант логора Стjепан Кларић и њему четворица подређених поново су одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и jедне труднице, од краjа 1991. до маjа 1992, jавља Бета. Суђење се понавља пошто jе Врховни суд укинуо првопстепену пресуду коjом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од jедне до три и по године. Као разлог за укидање пресуде наведено jе да Суд погрешно утврдио да су

СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ

24. фебруар 2015.

Мати Исидора напомиње да jе било „тешко, али и свето“ молити се 1999. године Светом Николи, а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу… Манастир Гориоч Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Мати Исидора и сестре: Марта, маjка владике Теодосиjа, Јелисавета и Вида задњи су чувари манастира у Гориочу, на Космету, коjи jе jедва одбрањен пред налетима албанских терориста. Како каже предање, у знак захваланости Светом Николи за изљечење сљепила, Стефан Дечански jе, у давна времена, дао благослов да се сазида манастир у мjесту у коме горски вjетар чисти плућа и душу. Вjеровање у чудесне моћи Гориоча, лиjечење сљепила и слабовидости (уз jедину фреску

Оптужница за 94-годишњег болничара из Аушвица

24. фебруар 2015.

БЕРЛИН: Немачко тужилаштво подигло jе оптужницу против jедног 94-годишњака за саучесништво у убиству, у време када jе као СС-наредник радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, jавио jе Асошиjетед прес. Агенциjа преноси изjаву портпарола тужилаштва у Шверину у покраjини Макленбург-Западна Помераниjа, Штефана Урбанека, да jе осумњичени помагао функционисање логора смрти и да се терети за саучесништво у 3.681 случаjу убиства из 1944. године. Урбанек ниjе обjавио име осумњиченог у складу са законом о приватности, наводи АП, а „Билд“ jе известио да jе у питању Хуберт З. Његов адвокат Петер-Михаел Дистел каже да не постоjе докази ни за jедно „конкретно кривично дело“ против његовог клиjента. Оваj 94-годишњак jедан jе од

„Подигли су споменик Клинтону а сада беже из долине суза, кроз земљу људи које кољу и мрзе, спаљујући им цркве!“

24. фебруар 2015.

Пише: Мирjана Бобић Моjсиловић Некадашњи слоган коjи се тако громогласно узвикивао са предизборних трибина, и коjи jе био последњи трачак декларативног патриотизма, мио подjеднако и политичарима и фудбалским навиjачима, историjским обртом, то jест развоjем ситуациjе, добиjа ових дана сасвим другачиjе значење. КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, некада jе значило да Срби, ако никако другачиjе, онда бар у своjим душама неће одустати од свете српске земље. Данас, међутим, звучи сасвим другачиjе. Колоне Албанаца са Косова, ових дана, носећи са собом све што имаjу, напуштаjу Косово, и гураjући се да ухвате последњне аутобусе за бољи живот, крећу ка Суботици, одакле ће разним каналима покушати да се домогну неке земље ЕУ. Многи од њих, ухваћени

Уџбеници: Космет није дио Србије!

23. фебруар 2015.

Деца у Србиjи користе уџбеник коjи Косово и Метохиjу одваjа од Србиjе истом линиjом коjа jе коришчћена како би се обележиле границе држава. У радноj свесци за шести разред основне школе, чиjи jе издавач Завод за уџбенике, на мапи коjа приказуjе Јужну Европу, Косово и Метохиjу, jужна српска покраjина jе одвоjена од Србиjе линиjом коjу jе издавач користио како би приказао државне границе, што практично, према овом уџбенику, значи да Космет ниjе у саставу Србиjе. Како сазнаjе “Правда“, ученици су о целом случаjу испричали родитељима, а ово jе, иначе, први пут да jе овакав пропуст направљен у школском уџбенику. Међутим, да ствар буде гора, пропуст ниjе евидентиран само на jедном

ЗА МАЛТРЕТИРАЊЕ СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА ГОДИНА ДАНА ЗАТВОРА

23. фебруар 2015.

Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника такозване Армиjе БиХ Џевада Махмутовића на затворску казну од годину дана због учешћа у малтретирању српских ратних заробљеника у марту 1995. године. Махмутовић, некадашњи припадник Петог батаљона Воjне полициjе Петог корпуса такозване Армиjе БиХ, након потписивања споразума о признању кривице осуђен jе на затворску казну од годину дана, jер jе са jош неколико лица у марту 1995. године нечовjечно поступао према ратним заробљеницима Воjске Републике Српске коjи су вожени на размjену од Цазина према граничном прелазу Изачић, општина Бихаћ. Кантонално тужилаштво и Махмутовићева одбрана задовољни су пресудом, пренио jе Бирн. „Тужилаштво jе задовољно да jе Суд прихватио споразум о признању кривице. Сматрамо

Жозе Кутиљеро: Рат могао бити спречен!

23. фебруар 2015.

Одбиjањем Кутиљеровог плана Алиjа Изетбеговић земљу увео у разарања и крваве обрачуне. Кутиљеро: Моjа мапа и она из Деjтона скоро исте. Могли смо сачувати многе животе Жозе Кутиљеро БОРБА Алиjе Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела jе земљу у крвави рат коjи jе могао да буде спречен да jе прихваћен моj план мирне поделе териториjе на три дела! Ова изjава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна jе и данас, 23 године након што jе пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску териториjу. У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференциjи о БиХ,

РАЗОРУЖАВАЊЕ СРБИЈЕ

23. фебруар 2015.

Док су траjали ратни сукоби на просторима СФРЈ у њих смо као воjници, политичари, грађани и уопште као друштво ушли прилично наивно, неплански и без одређеног циља. Ниjе ни за замерити након уљуљканог готово педесетогодишњег лагодног живота. Онда jе поново почео период мира? Или боље речено период без оружаних сукоба. У том периоду нема ратних дешавања, али се наставила делатност “милосрдног анђела” коjи нас jе прво обезглавио, jер нама ниjе требала глава коjа размишља већ глава коjа слуша. Глава коjа размишља (наравно на начин коjи се њима не свиђа) jе режим. А глава коjа слуша jе демократски изабрана тековина. Све се одвиjа ненасилним методама осмишљеним и испробаним у доба хладног

У потрази за изгубљеном ћирилицом

23. фебруар 2015.

Од 11.177 Дубровчана, српски jезик jе краjем 18. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургиjским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби Назив Дома српског друштва „Душан Силни“ у Дубровнику, с краjа 18. века исписан ћирилицом ОПШТОЈ антисрпскоj кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, коjа jе овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред jе поставио питање књигу проф. др Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности“, у издању „Српске књижевне задруге“, у коjоj се, како jе речено, дубровачка књижевност и њени писци Држић, Гундулић и остали, проглашаваjу српским. Таj исти заступник затражио jе од премиjера

Мој тата са хиљаду лица

22. фебруар 2015.

Нада Стоjковић после текстова у „Новостима“ склопила мозаик о необичноj судбини свог оца. Иза Вацлава Носека, коjи jе из Вермахта 1941. прешао код Драже, остало мноштво енигми Нада често прелистава старе фотографиjе свога оца НАДА jе била беба када jе њен отац Тома, Дражин официр и енглески обавештаjац, краjем 1944. године, бежећи од партизана, у подморници напустио Боку которску. Никада га више ниjе видела. Тома jе у Херцег Нови стигао годину дана раниjе, са супругом Даницом, и задатком да планира искрцавање савезника. Нада jе рођена августа 1944. После очевог одласка маjка jу jе повела у своj девоjачки дом, у породицу Лешперовић у Колашину. У jесен 1950. стигао jе, из Аустриjе,

САВЧИЋ: ЛИК И ДЈЕЛО МИЛАНА ЈОВИЋА НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ

22. фебруар 2015.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић поручио jе данас у Угљевику да име, лик и дjело славног командант Прве маjевичке бригаде Воjске Републике Српске (ВРС) Милана Јовића, као и свих погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, не може и никада неће бити заборављено. „На почетку воjничке кариjере имао сам срећу да, као млад потпоручник у гарнизону Панчево, упознам Милана Јовића коjи тада био на дужности команданта диверзантског одреда. Од самог упознавања стекао сам утисак да jе риjеч о одлучном и храбром официру коjи зна шта хоће“, рекао jе Савчић на Свечаноj академиjи посвећеноj Милану Јовићу. Он jе подсjетио да jе Јовић био српски официр коjи jе увиjек командовао „за мном“,

ЋУТЕ АЛБАНЦИ, ЋУТЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЋУТИ БЕОГРАД…

22. фебруар 2015.

У Ретимљу и Оптеруши злочинци су из српских домова одвели све што ниjе било женског рода и дечjег узраста. Ниjе одведен само jедан старац – наводи предсjедник Удружења киднапованих, несталих и убиjених Срба из Ораховца Негован Маврић. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Киднаповања Срба на Космету и даље су ван домашаjа правде – о томе више не прича ни jавни тужилац за ратне злочине Србиjе, упозорава предсjедник Удружења киднапованих, несталих и убиjених Срба из Ораховца Негован Маврић. У октобру 1999. године киднапован jе Негованов брат Млађан Маврић на очиглед бивших комшиjа Албанаца у центру Ораховца, двадесетак метара од пункта КФОР-а. Срби су тада повjеровали да доласком КФОР-а и УНМИК полициjе на Космету

СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК НЕ СМИЈЕ БИТИ У ПРИШТИНИ

22. фебруар 2015.

Удружење породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи упозорава да би формирање специjалног суда за злочине такозване Ослободилачке воjске Косова (ОВК) са сjедиштем у Приштини било погубно за истину, jер би били угрожени животи свjедока. Из Удружења поручуjу да сjедиште суда треба бити у некоj од земаља коjе нису признале самопроглашено Косово, односно у Русиjи, Кини, Шпаниjи или Грчкоj. „Цео свет зна да су кључни сведоци против Рамуша Харадинаjа ликвидирани jош пре суђења. Били би угрожени и животи оних коjи би сведочили о злочинима ОВК у Приштини“, саопштено jе из Удружења. У саопштењу се закључуjе да jе поражаваjуће за правду и жртве што Међународни суд у Хагу ниjе