arrow up

Породична сага о Србима католицима и Србима православцима

„Исповијест доктора Рунда“, роман који разбија предрасуде о нашим прецима, говори о њиховом јунаштву и вековном страдању, печалби у далекој Америци или Бечу, њиховом радном елану, гламуру и образовању. „Исповијест доктора Рунда“ нови је роман доктора медицинских наука Драгана Ковача, који ради у Служби хитне медицинске помоћи у Требињу. Пише Марина Булатовић Ковач је написао роман о свом колеги, доктору Петру Рунду који је живео и радио одређени период у Требињу, све до 1942. када је под тајанственим околностима обешен у усташком затвору. Истиче да му је приликом писања романа много помогао син доктора Петра Рунда, др Михаило Рундо (87), анестезиолог у пензији који живи на релацији Франкфурт – Рисан

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

miroslav-lazanski.jpg

Операција Логориште

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

milan_bastasic_tv.jpg

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Хрватска: Уместо Комисије за дијалог са СПЦ и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостављена Бискупска комисија за екуменизам

Наведена Бискупска комисија имаће задатак редовних сусрета Хрватске бискупске конференције са епископима СПЦ у Хрватској, као и са представницима Синода СПЦ. У понедељак 25. октобра ове године у Бискупском дому у Пожеги Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован састао се са Његовом Преузвишеношћу монс. др Антуном Шкворчевићем, Бискупом Пожешким и предсједником Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за екуменизам. Бискуп Шкворчевић том приликом је упознао владику Јована о одлукама са засиједања ХБК од 19. до 21. октобра ове године, да умјесто Бискупске комисије за дијалог са Српском Православном Црквом и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостави Бискупску комисију за екуменизам на чијем ће челу бити монс. др Антун Шкворчевић, Бискуп

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Штокхолмски синдром представља озбиљан психо-социјални поремећај. Kада је настао и шта представља?

Штокхолмски синдром дефинише се као наизглед тешко схватљива појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави између жртве и агресора. Термин је промовисао Нилс Бејерот, шведски психијатар и криминолог, након неуспеле пљачке банке 1973. године у граду по којем је појава добила име. Инспирацију и подстрек за даља истраживања пружили су му случајеви емоционалног везивања талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестовало оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово, наизглед необјашњиво, психичко савезништво психијатри и криминолози објашњавају урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Осим код талачких ситуација, примери синдрома појављују се у пракси

Близанци, српски јунаци, погинули су истог дана

Само онај ко има близанце може да разуме ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата. А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута. Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску реч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку,

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ „НАТО“ ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.