arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У уторак ТВ емисија: Пут Часног Крста

26. јануар 2016.

Емисија Пут Часног Крста емитоваће се 26. Јануара 2015 у 19.45 на РТС 2. Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

16. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са  стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

За слободу су били спремни да уз осмех живот дају

10. јануар 2016.

Љупки су називи улица на Врачару. И звучни; добрим делом везани за наше романтичне јунаке из 19. столећа и места тадашњих буна и крвавих судара, па као такви некако и ближи срцу од оних са мог Новог Београда… Већ обична вожња тролејбусом на овом правцу, и бележење назива стајалишта, довољна су за радозналог да открије читав низ најсветлијих ликова – нажалост загубљених или ишчезнулих из нашег памћења. Кренете од Студентског трга и улице Васе Чарапића (Змаја од Авале, јуначки палог предводећи јуриш на Стамбол капију – код данашњег Народног позоришта, на дан ослобођења Београда 1806), па преко Теразија и улице Краља Милана, уз Војводе Драгомира (исто тако јуначки палог у

Срећна ти, рођена, слава!

9. јануар 2016.

Рођена, Ево ти опет пишем. Мислио сам, искрено, и раније, али никад времена. Као и прошлих година, нећу у нашу преписку рачунати плаве коверте. У њима се не дописују људи, него апстракције. А ти мени ниси било ко. Најмање апстракција. Мислио сам да ти пишем небројено пута. Да молим кад су мене људи молили. Да тражим оно што њима треба. А сигурно су до тебе дошли они дубоки уздаси. У њима свега. Жеље да људима буде боље, али и да будемо бољи људи. Молитве и молбе. Али не брине ме толико то. Не брину ме ни непријатељи. Не желим их, али знам да их и честит човјек или онај који

Да споменици постану светионици

6. јануар 2016.

Мало је познато да су у октобру 1915, приликом наступања кроз Шумадију, немачки војници у селу Селевцу починили масакр над 93 цивила, и то претежно над женама. Изговор је био да су се и српске жене бориле против њихове војске. Генерал Галвиц је у мемоарима лаконски записао: „У великом селу Селевцу 25. дивизија имала је да издржи дуготрајне уличне борбе око кућа, у којима су учествовале нарочито жене. Био је то прави герилски рат. (…) Није се могло проћи без убијања“. Лист Неуе Фреие Прессе пренео је тих дана коментар са фронта у Србнији, оцењујући да су српске жене дрске и „да се не боје смрти“. А 2. новембра, дехуманизујучи

Владика “Златоусти“

6. јануар 2016.

Никола Велимировић, потоњи владика Николај, један од најумнијих и највећих Срба у 20. веку, али и уопште у националној историји, родио се 4. јануара 1881. године. Човек чије су очи памтиле векове. Његова животна прича је дуга, садржајна и сложена. Оно што је, међутим, суштински важно, јесте да је, данас међу најугледнијим теолошким мислиоцима широм планете (и шире од православног дела света) цитирани, а у Отаџбини често несхваћени и оспоравани, Свети владика Николај био пример оних за које су хришћанска духовност и борба за духовни препород, и национална борба за ослобођење и уједињење – били неодвојиви појмови. Са српским четницима је 1914. учествовао у ослобођењу Земуна. Следеће године, у тренуцима

Годишњица почетка „РАЦИЈЕ“ у јужној Бачкој 1942.

4. јануар 2016.

На данашњи дан 1942. отпочео је месецима планирани геноцид, који је мађарски окупатор назвао „Рацијом“ са циљем да затре српски и јеврејски народ и ликвидира антинацисте сваког порекла.  Страшни ледени јануарски дани 1942. су последњи дах око 25.000 наших суграђана (подаци новосадског Музеја из 1984.), а уследили су након бројних злодела у години окупације 1941: –         априлски погром 3.500 Бачвана, –         заточење хиљада Срба у мађарске логоре, –         присилна мобилизација Срба и Јевреја у „радне батаљоне“ на Источном фронту –          протеривање око 35.000 становника.   Геноцидна „Рација“ постигла је циљ: уништена је интелигенција Шајкашке (јужна Бачка у троуглу Дунава и Тисе), Новог Сада и Бечеја, мноштво деце и младих, честитих

Koстури „вeличaнствeнe oпeрaциje“

31. децембар 2015.

Двaдeсeт гoдинa трeбaлo je зa идeнтификaциjу диjeлa рaтних жртaвa нa пoдручjу Бaрилoвићa: Нa мjeснoм грoбљу Maли Koзинaц, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje у oпштини Бaрилoвић. У субoту, 19. дeцeмбрa, нa мjeснoм грoбљу у Maлoм Koзинцу, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo у oпштини Бaрилoвић, Kaрлoвaчкa жупaниja, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje. Лeжaић, рoђeн 08.02.1954., oд oцa Пeтрa, кojи je живиo нa aдрeси Дoњи Скрaд 52, oкрутнo je убиjeн кao цивил нa свoм кућнoм прaгу 4. aвгустa 1995., у 41. гoдини живoтa. Његoви пoсмртни oстaци су нeдaвнo идeнтификовaних ДНK aнaлизoм у Зaвoду зa судску мeдицину

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Уводне напомене – Књига Јадовно 1.

26. децембар 2015.

УВОДНЕ НАПОМЕНЕПроблеми истраживања и осврт на коришћену грађу Проблеми истраживања комплекса усташких логора смрти Јадовно разноврсни су и многобројни. Ријеч је о једном од бројних усташких логора у систему Независне Државе Хрватске, који су оснивани у циљу извршавања програма планираног злочина геноцида над српским народом. Основан је међу првима, већ у априлу 1941. године. Њему су усташке власти НДХ додијелиле важну улогу у масовној ликвидацији Срба и Јевреја. У овом усташком логору смрти су се користиле бездане јаме на Велебиту, а помоћни логори су били Слана и Метајна на отоку Пагу. Логор Јадовно представља почетак остварења сна о етничком чишћењу простора и друштва у Независној Држави Хрватској поглавника др Анте

Ништа од градње спортског терена у Пребиловцима

25. децембар 2015.

Дискриминација се наставља а ми немамо никога из себе! Хрвати нису дали сагласност да се у Пребиловцима, на пребиловачкој земљи гради терен за мале спортове, вриједан 20.000 Евра, поклон Републике Србије. Сва друга села у општини Чапљина добила су спортске  терене од саме општине. У исто вријеме унутар простора Пребиловаца, у КО Клепци, започели су радове на земљи одузетој од Срба. Застрашујуће је и понижавајуће да баш никога немамо у Пребиловцима ко би утврдио шта се ради на Клепашници и обавестио нас, послао нам фотографију.  Нажалост за овај шамар и неуспјех има кривице и на нашој страни, на којој није довољно енергије да се сагласност издејствује. Лоше је размишљање неких да

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Предговор – Књига Јадовно 1.

25. децембар 2015.

Ове двије књиге о комплексу усташких логора Јадовно су плод приватне иницијативе и мојих, из дјетињства још увијек живих сјећања на жељезничке композиције с теретним вагонима за стоку, које су јуриле пругом кроз моје родно село Доње Дубраве, пристижући из свих крајева Независне Државе Хрватске 1941. у Госпић. Оне су настале из пијетета према хиљадама невиних жртава мушкараца, жена и дјеце, чије искрвављене главе и сада видим како кроз жељезне решетке пренатрпаних сточних вагона суморним гласом дозивају у помоћ траћежи воде. Ипак, ових књига не би било да ми нису свесрдно помагали многи у бројним институцијама у којима сам годинама истраживао изворну грађу, првенствено у архивима, музејима, институтима за хисторију,

Реч уредника – Књига Јадовно 1.

25. децембар 2015.

Независна Држава Хрватска (1941-1945) је настала на идеолошким основама усташког покрета екстремном крилу хрватског национализма, који је представљао врло лошу копију фашизма и нацизма, с јаким набојем клерикализма. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог хрватског животног простора“, који би требало да омогући егзистенцију „чисте хрватске нације“, а предуслов за то је биолошко уништење (истребљење) Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени „највећим непријатељима хрватског народа“, којима „нема мјеста у Хрватској“. Уз то је потребно извршити „унутрашње прочишћење“, тј. уништити оне који чине „љагу на тијелу чисте хрватске нације“ својим „нехрватским понашањем“. Реализација овог програма је вршена масовним погромом, али и читавим низом тзв. „расних закона“, којима су Роми и

Импресум – Књига Јадовно 1.

25. децембар 2015.

Ђуро Затезало: Јадовно Двотомно дјело са зборником докумената и пописом 10.502 жртве са подручја злогласне НДХ. Књига 1 : Јадовно -Комплекс усташких логора 1941. ; Књига 2 : Јадовно – Зборник докумената Љубазношћу и сагласношћу аутора, преносићемо из дана у дан дијелове овог капиталног и драгоцјеног дјела. Издавач: Музеј жртава геноцида Уредник: Јован Мирковић За издавача: Ненад Ђорђевић Рецензенти: Проф. др Светозар Ливада, Проф. др. Милан Кангрга, Проф др. Рене Ловренчић ISBN 978-86-906329-3-0     Copyright 2007, by Музеј жртава генодица Публиковано уз финасијску помоћ Министарства културе Републике Србије Помоћ у реализацији: + Његово Високопреосвештенство Митрополит Загребачко- љубљански и целе Италије Господин Јован Преузмите књигу у PDF формату: Назад на садржај књиге

Пребиловци

Јахура: Пребиловци опет заборављени

25. децембар 2015.

Ситуација у вези Пребиловаца и других Срба у Чапљини је доста забрињавајућа послије пријетећег усташког говора бискуповог замјеника дон Жељка Мајића, одржаног у Клепцима средином новембра. Јуче је одржана сједница Општинског вијећа Чапљине, које и поред обећања и увјеравања, није ставило на дневни ред сагласност за градњу спортског терена у Пребиловцима. Обећавани довршетак водовода претворио се у спрдњу. По Клепашници, са`пребиловачке стране, раде грађевинске машине. Да ли се спрема градња новог хрватског насеља, пошто Пребиловци тиме до сада нису били почашћени? Нажалост, исто као и 1991, опет смо остављени и заборављени! И тада је, као и љетос друштво политичара, књижевника, глумаца и других патриота одржало „ватрене“ говоре и отишло својим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА