Европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

Хрватски политички врх, обиљежио jе европски дан сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима – Србима увреде, дипломатским представницима и свjетскоj jавности “рог под свиjећу”

Пише: Милан Басташић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. августа 2013. године.

Уз обjашњење како се ради о цивилизациjскоj и историjскоj вриjедности (на коjу их jе подсjетила Европа), хрватски званичници кажу да су послиjе седамдесет година дошли на jаму Јазовку на Жумберку, гдjе су партизани по доласку у Загреб 1945 побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Рачунаjући да би ово требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора, изостављено jе да су ту побиjени заробљени усташе приликом напада партизана на Крашић.

За jавност jе то на Јазовки много година био jедини злочин партизана. Прича о рањеницима jе новиjег датума.

Наjприjе се ишло комеморирати на Јазовку иако се на Јадовну, масовни, двjесто пута већи, монструозни злочин хрватских усташа, догодио пет година раниjе од Јазовке.

„Важан jе први доjам, он има своjе значење и код дипломата“ – смислили су, можда прође. Уз виjест на саjту Радио Слободна Европа постављене су и двиjе фотографиjе на коjима се не види, а за вjеровати jе, да jе била одабрана и пригодна иконографиjа. Кад се спомињу стратишта, а позива се на историографиjу онда се треба држати одређених принципа. Догађаj на Јазовки и на Јадовну ниjе исти и нема никаквих изjедначуjућих параметара, посебно када се указуjе на потребу пиjетета према жртви. У историjи своjе мjесто имаjу узроци, посљедице и „возни ред“ догађања, што хрватска агресиjа на истину и ревизиjу истине систематски занемаруjе и избацуjе из сваког контекста. Пише у обjављеноj репортажи да jе та комеморативна скупина била и на Јадовну, али фотографиjе од тамо нема.

Већ сам редослиjед посjета стратиштима и однос према локалитету Јадовно, велика jе и разложна увреда за потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг.

Ако jе некоме одговарало присуство „боjовног“ диjела комеморативног скупа у лику министра хрватских ратних ветерана и уз њега заповjедника хрватске копнене воjске, за нас Србе, потомке жртава, то jе увреда и поступак за жаљење у име жртава.

Заборавило се да су жртве у оно вриjеме убиjане од службених униформисаних особа и са оруђима и оружjем хрватске државне власти. Да цинизам буде већи, присутни министар ратних ветерана и генерал боjник хрватске воjске, коjи су своjе позициjе добили заслугама у грађанском рату на подручjу Хрватске, по дjелима ратника коjе су предводили, нису ништа мање милитантни од оних милитаната на Јадовну и Јазовки.

Таj цинизам, ми многоброjни потомци жртава Јадовна и многих других стратишта из времена НДХ, доживљавамо као тешку и свjесну увреду организатора ове комеморациjе. Ништа мања увреда нанешена jе свjедоцима и потомцима неколико хиљада, на разне начине усмрћених и више стотина хиљада бруталним поступцима протjераних и до темеља опљачканих Срба у грађанском рату на овим подручjима 1991. до 1995 године. Дакако, од ништа мање милитантне хрватске воjске од напред споменутих воjски 1941. и 1945 године.

Сад ће нетко из позваних и непозваних институциjа Хрватске, ноншалантно као Иво Јосиповић, рећи како jе ово „залиjевање“ и жеља да из тих стратишта поново никне сjеме новог зла. То jе само дрско и неумjесно одбиjање одговорности хрватског државног врха за несретну прошлост Хрватске и у њоj Срба у двадесетом виjеку.

Нађите снаге и одговорности па одговорите на питање: ЗАШТО СУ НАМ ПРИПАДНИЦИ ХРВАТСКОГ НАРОДА ТО УЧИНИЛИ и само потврдите да су то заиста и опетовано учинили. Јер то jе jедини пут ка помирењу. Све остало jе, као и ово непримjерено комеморирање, само одлагање покушаjима заташкавања и умањења истине што jе како знате и видите незахвалан посао.

Цjелоупна хрватска агресиjа на истину у познатим догађањима jе донекле разумљива. Геноцид, звjерства, броj стратишта и жртава су толики и такви да их jе тешко признати, а jедина вам jе, на кратак рок, нада да тако нешто свиjет заиста не може схватити и у таква недjела повjеровати. На свом феjсбук профилу, предсjедник Хрватске jе поводом актуелног датума сjећања на жртве, написао:

„Повиjест не можемо миjењати, али из ње морамо учити „.

Лиjепо речено, а изjава jе врло храбра, jер аутор врло добро зна шта дjеца из усвоjених, званичних уџбеника, посебно историjе, уче.

У контексту учења из повиjести, морам споменути jедну од већег броjа „повиjесних истина“ хрватског предсjедника. Ону приликом уласка Хрватске у ЕУ: „Наjмасовниjи, наjjачи антифашистички покрет у поробљеноj Европи, био jе отпор хрватског народа!

Рече то предсjедник Хрватске, а да се ниjе ни загрцнуо а камоли поцрвенио, знаjући голу истину.

Ја бих лагао кад би на то било шта друго рекао осим да се ради о голоj лажи. Зна Предсjедник Хрватске врло добро да су се диљем НДХ, послиjе неколико десетака хиљада масакрираних Срба од априла 1941. године, 27. jула даљем планираном и организованом покољу Срба од државе Хрватске, организовано супротставили Срби Лике и Дрвара.

Таj присиљени отпор снажно jе растао и остао jеднонационалан, српски, уз часне и готово занемариве изнимке све до друге половине 1943. године. Тако jе било и у Херцеговини и у Босни. Е, па наздравље Предсjедниче Хрватске о вашем и хрватском учењу из историjе.

Без обзира на све у историjи знано и познато, Предсjедник хрватског Сабора, код Јазовке лансира идеjу: „Комеморациjа попут данашње требала би постати традиционална и то за све жртве тоталитарних режима! Након тога, онаj из грађанског рата произашао боjовник, министар и шеф Владиног повjеренства на комеморациjи каже: „Јазовка и Јадовно су два симбола коjа су добоко диjелила Републику Хрватску свих ових година. Ми их желимо обиљежити са jедне повиjесне, хуманитарне стране, а даље су послови Државног одвjетништва и полициjе!“

Кад човjек све сабере, сви се тамо сложише да се џелати, хрватски  плаћени крвави работници и њихове жртве, међу њима далеко наjмасовниjе српске – изjедначе. Познати рецепт тоталитаристе Фрање Туђмана. С правом морам рећи да та срамотна и безобзирна идеjа службене хрватске, дубоко вриjеђа све жртве злочина тоталитарне НДХ и њезине милитантне воjске – усташа. Што се тиче Јадовна и Јазовке (извињавам се службеном ставу хрватског врха на комеморациjама што сад ставих за разлику од њих Јадовно испред Јазовке!) као симбола дубоке подjеле републике Хрватске „свих ових година“, неjасно jе коjих  година, коjе и чиjе дубоке подjеле. Па то грозно, без примjера у свиjету по свирепости, прво масовно стратиште невиних српских и jевреjских цивила, уствари систем усташких логора смрти, назван „Јадовно“, изашао jе из анонимности за популациjу Хрватске, бивше Југославиjе и свиjета,  тек 2007 године, изласком на свjетло дана двотомне књиге „Јадовно“ Др Ђуре Затезала. Недуго иза тога, основано jе и Удружење грађана „Јадовно 41“, удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић –  Јадовно – Паг, са сjедиштем у Бањалуци. На инициjативу овог удружења а у сарадњи са СНВ из Хрватске и Епархиjом горњокарловачком, организован jе jуна месеца 2010, први комеморативни скуп и парастос жртвама тога система логора НДХ уз учешће великог броjа потомака и поштовалаца Јадовничких жртава. Том приликом, 24 jун jе установљен као „ Дан сjећања на Јадовно 1941.“. На острву Пагу, обновљена jе раниjе разбиjена Спомен плоча коjа jе већ сутрадан поново разбиjена. Удружење jе 2011 године, организовало Прву међународну конференциjу о „Јадовну 1941.“и други комеморативни скуп код Шаранове jаме уз међународно учешће и молитвено сjећање на жртве. Том приликом jе уз значаjан ангажман удружења, обновљен код Шаранове jаме, споменик жртвама уништен у протеклом рату. Наредне, 2012 године после парастоса и комеморативног скупа код Шаранове jаме, близу тристо поштовалаца жртава, пониjело jе Часни и освештени крст на мjесто логора Јадовно, око осам километара од Шаранове jаме где су га поставили,а православни свештеник га освештао. Комеморациjи jе, као и раниjих година, присуствовало око двиjе хиљаде људи. На свим комеморациjама, учествовао jе државни врх Републике Хрватске, а 2010 године и сам Предсjедник Републике.

Већ 2012 године, осjетиле су се неке негативне реакциjе и негодовање хрватских званичника. Оне су отворено испољене на овогодишњоj комеморациjи, у отежавању настоjања Удружења да се као и раниjих година служи парастос и комеморира уз присуство потомака и поштовалаца жртава из Србиjе и Српске.

На граничном прелазу Личко Петрово село, учињене су озбиљне сметње потомцима и поштоваоцима жртава коjи су долазили из Србиjе и Српске, да уопште уђу на подручjе Хрватске, oдакле их jе, а то jе ноторна чињеница, наjвећи броj протjеран током протеклог рата.  Ограничен jе и отежан одлазак већем броjу потомака да посjете мjесто логора у ували Слана на Пагу и присуствуjу откривању по трећи пута постављене Спомен плоче. Успут речено, и ова Спомен плоча jе, опет након свега неколико дана, поново нестала. До данас, одржан jе у региjи већи броj предавања и презентациjа о Госпићкоj групи логора а постављена jе и изложбена поставка „Моjе Јадовно“.

Дакле очито jе да Јадовно ниjе могло бити разлог дубоких подjела Републике Хрватске свих ови година, jер jе оно било у анонимности свих седамдесет година, а зна се и зашто.

Ако jе нешто, некога или неке стране диjелило, онда jе то био Јасеновац велико стратиште наjприjе невиних српских, а онда Јевреjских и Ромских цивила и читавих породица.

Јасеновачки се комплекс логора, све до краjа шездесетих, уз све покушаjе и конкретне поступке хрватских па и jугославенских власти да се „запусти“, ниjе успио сакрити.

Са комплексом логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, првим ликвидационим центром НДХ,  и претечом Јасеновца, било jе оштро, лакше и у томе се успjевало, све до 2010.

И сад су се, евидентно jе, хрватски врх и одређене институциjе, узнемириле ради обjелодањивања jош jедног хомо сапиенсу непоjмљивог масовног злодjела хрватског хомосапиенса. Узнемирена господо, уздржите се од чињења прикривених а однедавно и отворених сметњи комеморирању потомака жртава своjим мучки убиjеним члановима породица.

То jе уосталом и њихово елементарно људско и цивилизациjско право.

О Јадовну се у последње четири године, на читавоj нашоj планети много сазнало. Надаjмо се да ће тоj истини придониjети и истраживања, наjављена на комеморациjама коjе су предмет овог чланка. На краjу треба рећи, да jе непримjерено да у присуству хрватског врха, на оваквим жалосним мjестима, неки „лиjеви Перо“, па био он и члан предсjедништва САБХ, одређуjе тко смиjе, а тко не смиjе, овдjе, ондjе или са стране, од потомака невиних жртава долазити на непримjерена стратишта, те непримjерене гробнице, као што су крашке jаме око Јадовна.

Аутор: Др. сци. мед. Милан Басташић, 26. августа 2013.

Предсjедник Завичаjног удружења „Билогора“

Везане виjести:

Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ

Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу

Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац

БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА