Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 234

Духовна обнова парохије госпићко-смиљанске

11. фебруар 2016.

Српска православна парохија госпићко-смиљанска у Госпићу након много година доживљава свој духовни и Литургијски препород. Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, на парохију чије постојање сеже још у далеку 1785.-1790. годину, када је подигнут храм Светог великомученика Георгија у Госпићу, ових дана постављен је новорукоположени свештеник, јереј Драган Михајловић, који ће своју службу свршавати у граду Госпићу и селу Смиљану, родном мјесту нашег, а цијелом свијету познатог научника Николе Тесле, чији је отац Милутин Тесла службовао при храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану. На парохији госпићко-смиљанској у последњих неколико мјесеци извршена је комплетна обнова парохијског дома у граду Госпићу, који је у потпуности оспособљен за живот и

У Лондону служен помен Новомученицима српским из околине Бањалуке

7. фебруар 2016.

Јутрос је у цркви Светог Саве, у Лондону, служен помен за жртве усташког масакра почињеног пре тачно 74. године над Србима у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. На молбу Александра Симића, представника удружења Јадовно 1941. за Велику Британију, помен је служио свештеник Драган Лазић. Отац Драган је у својој бесједи подсјетио да ми православни вјерујемо да су они који пострадаше за вјеру Христову живи и да моле Господа за наше спасење. Међу присутним верницима било је неколико потомака српских жртава страдалих од стране Независне Државе Хрватске али нико од њих не вуче поријекло са подручја села из околине Бањалуке у којима се на данашњи дан прије 74. године

Пребилобци, у цркви Светог Саве 31.01.2016.

Изложба “Пребиловци” у Храму Светог Саве у Лондону

1. фебруар 2016.

У недјељу 31. јануара 2016. у Храму Светог Саве у Лондону, благословом Оца Горана Спаића, старјешинe цркве, постављена је и вјерном народу презентована изложбена поставка “Пребиловци”. Господин Александар Симић, представник удружења “Јадовно 1941.” у Великој Британији, човјек који је много помогао у организацији и реализацији овог пројекта, прочитао је присутнима бесједу историчара, професора Немање Девића из Београда о страдању и Васкрсу Пребиловаца. Отварању изложбе у нашем Храму, присуствовао је и господин Владимир Божовић, савјетник предсједника Владе Р. Србије. Ова изложба је отворена на Савин дан и у Амбасади Србије у Лондону. Организатори промоције изложбе у Лондону су удружење грађана “Јадовно 1941.” из Бања Луке и “СНД Пребиловци” из Београда а

Немања Девић: Пребиловци су темељ, али и огледало – свих нас

30. јануар 2016.

Обраћање професора Немање Девића на отварању изложбе „Пребиловци“ у Амбасади Р. Србије у Лондону на Савин дан, 27. јануара 2016. Ваше екселенције, часни оци, уважени скупе, Нобеловац Елијас Канети је у свом познатом делу „Маса и моћ“ писао о симболима неких народа, са знацима са којима се припадници тих „заједница сећања“ најдубље идентификују. За Французе, то је несумњиво – револуција. Сваког јула, славећи догађаје из 18. века који су изменили историју човечанства, грађани Француске су на улицама, весели и као никад до тада једнаки, док певају „Марсељезу“. Немци имају два симбола: шуму и војску. Стабилни и уређени дрвореди, круто дрво са тврдом кором – то је симбол са којим се

Министар културе из Павелићевог шињела

30. јануар 2016.

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стари је предсједник младежи проусташке Хрватске чисте странке права (ХЧСП). Прије него се, 1996. године, прикључио проусташкој политичкој опцији, Хасанбеговић је, како се похвалио ХЧСП, био члан Хрватског ослободилачког покрета (ХОП). Ову политичку организацију, 1956. године у Аргентини, основао је злочинац Анте Павелић. Нови министар културе, такођер, стари је предсједник Надзорног одбора Почасног блеибуршког вода. Лупига вам доноси преглед изјава новоустоличеног културног стожерника. Уколико вам се забрињавајућим чини податак да је нови министар културе политичка искуства стицао у организацијама које поштују лик и дјело највећег злочинца у хрватској повијести, нисте у својој забринутости усамљени. Домољубној коалицији, међутим, ваља одати признање: одлучили су играти отворених

Truth about suffering in Prebilovci presented to British public

29. јануар 2016.

Exhibition “Prebilovci” witnessing the Ustasha crime from 1941. in the Serbian village in Herzegovina by the same name was opened tonight in the Embassy of Serbia in London. Српски “The idea of a Prebilovci exhibition was born in the souls of the descendants of Serbian victims who died in the Ustasha Independent State of Croatia, gathered around ‘Jadovno’ Association and the Serbian National Society ‘Prebilovci’, said Dušan Bastašić, the President of the “Jadovno 1941” Association from Banja Luka during the opening of the exhibition. He believes that this exhibition should have been placed in London and other cities already in the 1950-ties. “The Serbian people suffered a lot in the

The very first voice about Prebilovci in United Kingdom

29. јануар 2016.

Dušan J. Bastašić speech at the opening ceremony of „Prebilovci“ exhibition in Serbian Embassy in London at Jan. 27. 2016. Српски Your Excellency, ladies and gentlemen, dear friends, I greet you on behalf of the Jadovno 1941 Association from Banja Luka and the association Prebilovci from Belgrade. I wish to thank Ambassador Ognjen Pribičević and his team on their hospitality and the opportunity to put up another exhibition here after two years. This project was helped by the Novi Sad Cultural Center and the Ministry of Foreign Affairs of Serbia, but also by Mr Aleksandar Simić and his family with his unmeasurable contribution. I am especially happy that here tonight

Басташић: Прво слово о Пребиловцима у Великој Британији

29. јануар 2016.

Обраћање Душана Ј. Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941. на отварању изложбе „Пребиловци“ у Амбасади Р. Србије у Лондону на Савин дан, 27. јануара 2016. English Ваше Екселенције, даме и господо, драги пријатељи, Поздрављам Вас испред удружења Јадовно 1941. из Бања Луке и удружења Пребиловци из Београда. Желим се захвалити Амбасадору, господину Огњену Прибићевићу и његовом тиму на гостопримству и прилици да након две године поставимо овдје још једну изложбу. Реализацију овог пројекта су помогли Културни центар Новог Сада и Министарство иностраних послова Републике Србије али за нас немјерљивим доприносом и господин Александар Симић са породицом. Посебно ме радује да је вечерас са нама господин Немања Девић, млади, бриљантни историчар из

У уторак ТВ емисија: Пут Часног Крста

26. јануар 2016.

Емисија Пут Часног Крста емитоваће се 26. Јануара 2015 у 19.45 на РТС 2. Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

16. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

За слободу су били спремни да уз осмех живот дају

10. јануар 2016.

Љупки су називи улица на Врачару. И звучни; добрим делом везани за наше романтичне јунаке из 19. столећа и места тадашњих буна и крвавих судара, па као такви некако и ближи срцу од оних са мог Новог Београда… Већ обична вожња тролејбусом на овом правцу, и бележење назива стајалишта, довољна су за радозналог да открије читав низ најсветлијих ликова – нажалост загубљених или ишчезнулих из нашег памћења. Кренете од Студентског трга и улице Васе Чарапића (Змаја од Авале, јуначки палог предводећи јуриш на Стамбол капију – код данашњег Народног позоришта, на дан ослобођења Београда 1806), па преко Теразија и улице Краља Милана, уз Војводе Драгомира (исто тако јуначки палог у

Срећна ти, рођена, слава!

9. јануар 2016.

Рођена, Ево ти опет пишем. Мислио сам, искрено, и раније, али никад времена. Као и прошлих година, нећу у нашу преписку рачунати плаве коверте. У њима се не дописују људи, него апстракције. А ти мени ниси било ко. Најмање апстракција. Мислио сам да ти пишем небројено пута. Да молим кад су мене људи молили. Да тражим оно што њима треба. А сигурно су до тебе дошли они дубоки уздаси. У њима свега. Жеље да људима буде боље, али и да будемо бољи људи. Молитве и молбе. Али не брине ме толико то. Не брину ме ни непријатељи. Не желим их, али знам да их и честит човјек или онај који

Да споменици постану светионици

6. јануар 2016.

Мало је познато да су у октобру 1915, приликом наступања кроз Шумадију, немачки војници у селу Селевцу починили масакр над 93 цивила, и то претежно над женама. Изговор је био да су се и српске жене бориле против њихове војске. Генерал Галвиц је у мемоарима лаконски записао: „У великом селу Селевцу 25. дивизија имала је да издржи дуготрајне уличне борбе око кућа, у којима су учествовале нарочито жене. Био је то прави герилски рат. (…) Није се могло проћи без убијања“. Лист Неуе Фреие Прессе пренео је тих дана коментар са фронта у Србнији, оцењујући да су српске жене дрске и „да се не боје смрти“. А 2. новембра, дехуманизујучи

Владика “Златоусти“

6. јануар 2016.

Никола Велимировић, потоњи владика Николај, један од најумнијих и највећих Срба у 20. веку, али и уопште у националној историји, родио се 4. јануара 1881. године. Човек чије су очи памтиле векове. Његова животна прича је дуга, садржајна и сложена. Оно што је, међутим, суштински важно, јесте да је, данас међу најугледнијим теолошким мислиоцима широм планете (и шире од православног дела света) цитирани, а у Отаџбини често несхваћени и оспоравани, Свети владика Николај био пример оних за које су хришћанска духовност и борба за духовни препород, и национална борба за ослобођење и уједињење – били неодвојиви појмови. Са српским четницима је 1914. учествовао у ослобођењу Земуна. Следеће године, у тренуцима