Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 230

Јахура: Пребиловци опет заборављени

25. децембар 2015.

Ситуација у вези Пребиловаца и других Срба у Чапљини је доста забрињавајућа послије пријетећег усташког говора бискуповог замјеника дон Жељка Мајића, одржаног у Клепцима средином новембра. Јуче је одржана сједница Општинског вијећа Чапљине, које и поред обећања и увјеравања, није ставило на дневни ред сагласност за градњу спортског терена у Пребиловцима. Обећавани довршетак водовода претворио се у спрдњу. По Клепашници, са`пребиловачке стране, раде грађевинске машине. Да ли се спрема градња новог хрватског насеља, пошто Пребиловци тиме до сада нису били почашћени? Нажалост, исто као и 1991, опет смо остављени и заборављени! И тада је, као и љетос друштво политичара, књижевника, глумаца и других патриота одржало „ватрене“ говоре и отишло својим

Немања Девић: На раскршћу

22. децембар 2015.

Упрошћено, али суштински важно за разумевање ситуације у којој се налазимо. Заробљеним још у хладноратовској подели света, евроентузијастима (иако их је према анкетама све мање и мање, као да се тај некада ледени брег сада нагло топи) промиче суштинска порука да у нашем времену више ништа није исто као пре. Нити су више САД она сила-савезница која штити интересе малих народа и њихово право на самоопредељење из времена председниковања Вудроа Вилсона, нити она “обећана земља“ чијим су се слободама и производима меке моћи дивили наши родитељи рођени и одрастали у комунистичкој Југославији (док жваћу жваке и пију кока-колу, као у оним чувеним сценама из филма “Три карте за Холивуд“). Наличје

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Десетогодишњи притвор Капетана Драгана

18. децембар 2015.

Отезање са подизањем оптужнице потврђује тезу да хрватско правосуђе против Капетана Драгана нема довољно валидних доказа Шта је са Капетаном Драганом – питање је које свакодневно „Веритасу” постављају Срби са свих континената. „Капетан је добро и психички je стабилан“, одговара његова изабрана бранитељка, загребачка адвокаткиња Слађана Чанковић, која је почетком октобра преузела његову одбрану уместо бранитеља по службеној дужности. Истина је да се о Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, од изручења у Хрватску почетком јула ове године мање говори и пише него док је боравио у аустралијским затворима. Почетком децембра објављена је вест да су Срби у Србији почели прикупљати помоћ за Капетана. Прошле недеље у Београду је одржано донаторско

Први споменик Стефану Немањи у српској престоници

18. децембар 2015.

„Немањићи, који су владали Србијом више од 200 година, створили су од мале и расцепкане кнежевине моћну царевину и највећу државу на Балкану. Нажалост, Београд нема споменик Немањићима, ако се изузме споменик Душановом законику који се налази испред Палате правде. То показује наш однос према сопственој историји, који морамо да променимо“, наводи се у иницијативи Александра Вучића Скупштини града у коју је „Политика“ имала увид. Премијер Србије је предложио да се Стефану Немањи, оснивачу српске средњовековне државе и родоначелнику лозе Немањића, подигне споменик у парку Мањеж. У предлогу пише да подизањем споменика великом жупану „као друштво показујемо поштовање према нашој државности и чувамо национални идентитет“. У иницијативи коју је председник

Представљена књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”

18. децембар 2015.

У Дому Војске Србије у Београду представљена је књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”, аутора Радована Кецојевића. Тема књиге је масакр припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године који су се, по претходно постигнутом договору, повлачили у Србију. Кецојевић је у то време живео у Тузли, као пиротехничар је био у прилици да обави форензичко испитивање терена непосредно после злочина где се, уз тела страдалих, налазило и пуно наоружања. После овог масакра извршеног од стране муслиманско-хрватских снага, а сличан се догодио и нешто раније у Добровољачкој улици у Сарајеву, грађански рат у БиХ разбуктао се свом снагом. У књизи, објављеној у издању „Света књиге”, објављена су

Руси подижу Теслин торањ у Србији

18. децембар 2015.

Научно насеље са Теслиним торњем, које би било попут оног на Лонг Ајленду, високом чак 56 метара, у наредне две године требало би да почне да се гради у подножју планине Ртањ, тврде представници београдског Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле, који су за овај пројекат већ откупили око пет хектара земље. „Земљу смо откупили пре два месеца и реч је о локацији у самом подножју планине на око 100 метара од хотела „Миленијум“. Пројекат је усвојен од стране Скупштине општине Бољевац, а обавеза је да почнемо с радовима у року од две године“, каже Милка Кресоје, председник Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле. Према њеним речима овај

ТЕЛЕГРАМ ОБЈАВЕ РАТА СРБИЈИ ИЗ 1914. НА ЛИСТИ СВЈЕТСКЕ БАШТИНЕ

18. децембар 2015.

Унеско је донио одлуку да се, на приједлог Архива Србије, Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији упише у Међународни регистар „Сјећање свијета“. У Архив Србије је стигла званична потврда о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. године. Приједлог за упис тог документа у регистар „Сјећање свијета“ поднио је 2014. године Архив Србије на стогодишњицу почетка Првог свјетског рата, преносе београдски медији. Одлуку о упису у регистар „Сјећање свијета“ Унеско је донио 9. октобра. Телеграм је упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 часова и 10 минута, а примљен је у Нишу 28. јула 1914. године у 12 часова и 30 минута. Писан је на француском језику. У

Дискредитовањем свједока, Изетбеговић брани оца

18. децембар 2015.

Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, тврдњом да заштићени свједок у Хагу лаже да су муслиманске власти организовале напад на сарајевску пијацу Маркале, брани свога оца и власт чији је дио био током рата, изјавио је Срни Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића. „Изетбеговићева изјава је очекивана и није нас изненадила. Он пре свега брани свога оца и власт чији је део био у току рата, тако да не може да се каже да нема ни његовог утицаја у свему овоме“, рекао је Лукић. Према његовим ријечима, заштићени свједок налази се у програму заштите Хашког тужилаштва, па Бакир Изетбеговић треба да се обрати тужилаштву ако жели нешто да предузима. Он је

Теже пробити ћутање него коридор

18. децембар 2015.

На Дугој Њиви у Модричи, сваке године се обележава годишњица пробоја „коридора живота“. Ту војну операцију којом је 28. јуна 1992. поново успостављена копнено-ваздушна веза са Србијом, провеле су јединице Војске РС и Српске војске Крајине (СВК). Један од учесника, генерал у пензији Миле Новаковић, некадашњи командант СВК, у интервјуу за „Вести“ подсећа на допринос Срба из Крајине тој блиставој победи над знатно бројнијим снагама хрватско-муслиманске коалиције када су ослобођени Дервента, Модрича, Оџак и Брод. Овај интервју је рађен јуна 2012. након обележавања 20 годишњице пробоја „коридора живота“. Ко је покренуо иницијативу за пробој коридора према Србији? – Милан Мартић, тадашњи министар унутрашњих послова РСК. Генерал Ратко Младић пристао је

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Донацијa за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима

18. децембар 2015.

Канцеларија за дијаспору при Министарству Спољних послова Владе Републике Србије подржала је пројекат Црквене Општине Чапљина за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима. Донацијом од 400,000.00 динара покриће се трошкови опремања просторије за библиотеку која ће се налазити у духовном и културном центру свети Краљ Милутин у Пребиловцима, као и набавка неопходне опреме за рад библиотеке. Списак свих донатора који су подржали овај пројекат биће објављен накнадно, након достављања књига и отварања библиотеке који је планиран током Васкршњих празника када храм у Пребиловцима прославља своју славу. Извор: Управа СПЦО Чапљина

Пукни зоро!

17. децембар 2015.

Није хучала Бистрица док смо прелазили мост што се надвио над њом. Нисам много ни загледао мост ни велике његове лукове, нити околне зграде начичкане дуж реке у старој чаршији, док сам се уском улицом успињао према призренској богословији. Више сам ловио погледе младих Арнаута који су у групама прелазили преко моста, стискајући у руци све време своју црну шајкачу, коју сам претходних дана носио на Косову. Као што су развалине цивилизације у Цариграду данас преплављене младим Турцима, тако у очи пада да је и у Призрену, некадашњем симболу исте те цивилизације, царском граду – Душановом граду, све данас у арнаутлуку, силном и живом – има их око 180.000 спрам

Наше куће

12. децембар 2015.

Пише: Миле Радовановић Наше куће бијаху сличне као јаје јајету; уске, дугачке, бијеле, челом окренуте к путу, а уздуж, сјужне стране, имале су гањак. Некако на средини била су тешка гломазна храстова врата и ту се улазило равно у кујну. То бијаше овећа просторија, с мало намјештаја; стол, клупа с резбареним наслоном,неколико столаца и креденц. А у куту – пећ. Зидана,голема, с два рола (за крух и за месо) и с пространим банком на коме се зими слатко дријемало. Из кујне ишло се лијево у собу и десно у комору. Соба је била велика, пространа, и имала је више намјена. Када је друштво домаће служила је за спавање, а када

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

10. децембар 2015.

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – „пиши када те је Бог подарио“. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас