
Анжелика-Николина Кучинар: Јадовно
ЈАДОВНО Под Велебитом бездна јама ћути Мук јој страшнији од крика Небо изнад ње њене ране слути И плаче земља живих покојника Дубока и тамна вјековима зјапи Сада са костима мученика И само одсјај небеских лампи Освијетљава живе ране несрећника Чемером ли си обавијен Велебите Крв ти грца под изворима воде Гладна уста,а душе сите Сада по дворима Његовим ходе Језива и тамна вјековима ћути дубока и тешка ко дјевојачка суза Тишином својом на нова страдања слути не може Србин без крви и уза Проговорите кости недужних бића Затресите земљу упрљану гријехом Доста је било муке и крвопролића Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом












