arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Анжелика-Николина Кучинар: Јадовно

ЈАДОВНО Под Велебитом бездна јама ћути  Мук јој страшнији од крика Небо изнад ње њене ране слути И плаче земља живих покојника   Дубока и тамна вјековима зјапи Сада са костима мученика И само одсјај небеских лампи  Освијетљава живе ране  несрећника   Чемером ли си  обавијен Велебите  Крв ти грца под изворима воде Гладна уста,а душе сите Сада по дворима Његовим ходе   Језива и тамна вјековима ћути  дубока и тешка ко дјевојачка суза Тишином својом на нова страдања слути  не може Србин без крви и уза   Проговорите кости недужних бића  Затресите земљу упрљану гријехом Доста је било муке и крвопролића Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом

“Застрашујући” ревизионизам Другог свјетског рата у Хрватској

Британски историчар Рорy Yеоманс, који је истраживао хрватски фашистички усташки покрет, каже да га брину покушаји политичара и академика да умање злочине почињене у Другом свјетском рату. Пише: Свен Милекић, БИРН Загреб English Угледни историчар Рорy Yеоманс, тренутно независни истраживач кога финансира British Council, у интервјуу за БИРН каже да су ревизионистички ставови према усташком покрету и профашистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ) у посљедњих неколико година постали дио политичког маинстреама Хрватске. “Овакви су се ставови прије сматрали за маргинало лудило, а данас су дио меинстрима. То је застрашујуће”, рекао је Yеоманс, аутор великог броја књига међу којима су и ”Визије уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941.–1945.” (Visions of

Петиција подршке професору Милошу Ковићу!

Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва, изузетном педагогу и  патриотски освешћеном јавном делатнику,  против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЉУБЉАНИ

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у суботу 3. јуна, у 19.00 часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу хрватских логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије отварања изложбе биће приказан 15-минутни документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ и одржана пригодна бесједа Душана Ј. Басташића и Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке а настала је кориштењем архивске грађе

Сви на Банстол, на Фрушку гору 3. јуна 2017. у 13 часова

ПАРАСТОС И ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА „КРАЈИШКЕ СУЗЕ“ СВИМ ЗНАНИМ И НЕЗНАНИМ ПРАВОСЛАВНИМ МУЧЕНИЦИМА ШИРОМ КРАЈИНЕ Крај темеља будуће цркве „Благе Марије“ посвећене жртвама Олује, (Банстол се налази на старом путу Нови Сад – Инђија, код Чортановаца) открива се споменик чија је изградња најављена прије годину и по дана а финансиран је од прихода хуманитарне књиге Милене Чанковић „Дивани личких споменика“. Захваљујући продаји књиге и бројним донацијама Крајишника на промоцијама, Милена је успјела своје обећање испунити и у изградњу дати знамење које ће у финалу бити високо 4 метра. Споменик је израђен од бјелог мермера а носи назив „Крајишке сузе“. Милена ја споменик намјенила свим православним гробовима који за својим избјеглим народом

Делегација „РАС-а“ из Норвешке долази на Јадовно 01. јула!

Ове године, по први пут, Српско друштво „РАС“ из Норвешке упутиће трочлану делегацију на обележавање „Дана сећања на Јадовно 1941.“. Осим организације забавних садржаја, неговања српске културе и фолклора, те одржавања контакта са матицом и развијањем добрих односа са норвешким народом, сматрамо да је обавеза удружења у дијаспори и неговање културе сећања на невино страдале. У Норвешкој ове године се навршава 75 година од депортације првих логораша из тадашње Краљевине Југославије у Норвешку, од којих су готово сви били Срби. Наше друштво, у складу са могућностима, узело је учешће у организацији ове важне годишњице. Осим локалних дешавања, ове године смо одлучили и да пошаљемо делегацију на Јадовно. Рад удружења грађана

biskup-banjalucki-alfred-pihler-i-srbi.jpg

Бискупу Алфреду Пихлеру у спомен – бискупу Комарици у наук

17. маја 1992. преминуо је један истински хришћанин, бањалучки бискуп у пензији, г. Алфред Пихлер. Католички свештеник и Нијемац који је 1941. стао пред усташе да заштити од рушења српску православну цркву у Маглајанима. Хуманиста, који је увијек осуђивао усташе и њихове злочине. Искрени пријатељ владике бањалучког Василија Костића и српског народа. Божићном посланицом 1963. се вјерницима обратио следећим речима: „У овој земљи су у прошлом рату многа наша браћа православне вјере погинула зато што су православци. Они који су их убијали имали су у џепу католички крсни лист. Звали су се католици. И ти кршћани убијали су друге људе, такођер кршћане, зато што нису Хрвати и католици… Ми болно

Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата

 „Знате ли колико је људи убијено у Јасеновцу“? „Овиси ко тумачи. Ако тумачи непријатељ домовине, јако пуно, ако пријатељ домовине, онда је друга прича“. Питање је поставио новинар РТРС-а Денис Бојић а одговор дао „пријатељ домовине“. Још је додао да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата и потпуно самоуверено додао: „Сто посто“. Није једини који је у тој анкети дао одговор да је Хрвата страдало највише. „Хрвати, Хрвати, највише је хрватски народ страдао“. Неки су тврдили да су највеће жртве Јасеновца ипак били, како они кажу, „Жидови“, па Хрвати, па можда и, то свакако није сигурно, и Срби. „Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“, рекао је један

Отказана трибина на тему ,,О (не)култури заборава“

ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНИХ РАЗЛОГА ТРИБИНА СЕ ОДЛАЖЕ ДО ЈЕСЕНИ Позивамо вас, да у понедељак, 29. маја 2017. године, када прослављамо Св. Вукашина, Јасеновачког и Клепачког, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), са благословом Владике Арсенија, настојатеља Храма Св. Саве присуствујете трибини на тему: ,,О (не)култури заборава“ На ову тему говориће: Душан Ј. Басташић (Удружење грађана Јадовно 1941.) Никола Милованчев (Правник и историчар) Модератор: Јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Немања Девић

Немања Девић: Ја то бре волим, то је моје!

Последњи пут сам на Равној гори био 2012, са дедом и братом. Нас двојица решили смо тад да деди, који је већ био тешко оболео, испунимо бар тај дан и скупа, за његовог живота, начинимо још неку лепу успомену. Деда нас, сећам се, сачекао у дворишту, усправан и ведар, обукао нову кошуљу и одело, као на литургију да је пошао. И није марило ни што смо промашили пут и лутали – деда је био срећан што је са нама, и што и он после много година поново одлази у ту гору, у чије су идеале верујући пали његов дед, стриц и таст, а отац робијао… Волео је мој Тома што

izlozba-2012.jpg

Изложба „Моје Јадовно“ у Градишци 23. маја 2017.

У уторак, 23. маја 2017. у 19 часова у изложбеном салону Кутурног центра Градишка, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. На отварању изложбе говориће:  др Душан Басташић, историчар Бојан Вујичић и директор Културног центра Жељко Благојевић. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској

Милан Почуча: У прољеће је било најљепше

Било давно -тамо негдје, у сред Лике, ко на длану Чудно село ко из бајке Било му је чудно име -тако неко…Дивосело Као ћилим шареница, мало гаја мало бара Пуно врела и Врелина – и ракита и вриштина…. Ко са слике да је сашло У то доба дично село – пуно цике прела сјела… Лијепих цура и дичака – пуно свега…. Блага, сијена… Испод личког плавог неба, куд се дјело Шта га снађе, куд нестаде Зна ли неко – гдје је село Дивосело На простору гдје је било само шума и тишина, а путељци и путаци сви зарасли…. Куд се нестаде ово село Не чују се клепке, звона, мук говеда

БИЈЕЉИНА: Сјећање на страдале припаднике ЈНА у „Тузланској колони“

На гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст припадницима ЈНА страдалим прије 25 година у „Тузланској колони“. У нападу муслиманских паравојних формација у мају 1992.године у Тузли је убијено 59 војника, а рањена 44. Због безбједносних разлога, ове године обиљежавање годишњице од злочина над припадницима ЈНА није одржано у Тузли. Парастосу испред Спомен костурнице на бијељинском гробљу присустовале су породице убијених војника, преживјели учесници Тузланске колоне, представници БОРС-а, Народне скупштине Републике Српске, Владе Српске и града Бијељина. Госпа Петровић већ 25 година пали свијећу за убијеног сина Бору, који је у мају 1992. имао 21 годину. Њена бол за страдалим сином не престаје. Припаднике ЈНА у Тузли 15. маја

Aleksandar_Vulin_4.jpg

ХРВАТСКА МОРА ДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛИ ИЗМЕЂУ БЛАЈБУРГА И ЖРТАВА УСТАША

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Александар Вулин рекао је да ће Хрватска морати да се опредијели, да ли да његује вриједности Блајбурга и стријељаних усташа или вриједности побијене јасеновачке дјеце и усташких жртава. “Не може иста држава да донесе венац и у Блајбург стрељаном усташи, и да каже да он заслужује поштовање и сећање, и да иста та држава однесе венац закланом јасеновачком детету и да каже да и оно заслужује сећање и поштовање”, рекао је Вулин. Он је поновио да је Блајбург највеће окупљалиште фашиста у Европи и да ту истину ништа не може да промијени, те да је посебно жалосно и опасно што се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.