arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

75 година од заборављеног геноцида над Србима у Банијском трокуту

29. септембар 2019.

Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке / Баћинске Кречане, Стазу и др.мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

Антонић: Срби немају гаранцију да се Хрвати са `трећим ентитетом` не би против њих удружили са Бошњацима

26. септембар 2019.

МОГУ ЛИ ХРВАТИ БИТИ СРБИМА САВЕЗНИЦИ У БиХ ПРЕФЕРАНСУ – НЕ БИ ЛИ ТО БИЛО ПРЕВИШЕ РИЗИЧНО? Хрватска не личи на заокружену државу, већ више на гранични појас – пошто је заједно с Крајином и настала као штит према Турцима. „Она нема стратешку дубину и може се пресећи готово на сваком правцу, те као таква може да постоји само под нечијом заштитом“. Кад нема НАТО-а, нема ни Хрватске. То је основна хрватска слабост, па се око тога онда може и направити договор с Хрватима Варијанта 1 да Хрватска исправи ову стратешку аномалију је да прогута целу БиХ и избије на Дрину. Али, ако би се по моделу „Олује“ НХ2.0 решила

Јасеновац

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и  углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Додик данас на обиљежавању пробоја Солунског фронта

26. септембар 2019.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас на острву Видо обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта. Додик ће положити вијенац у Маузолеју гдје ће бити обављен вјерски обред, на Морнаричком крсту и у „Плаву гробницу“. Додик ће са представницима града Крфа, обићи „Српску кућу“. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама,

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

24. септембар 2019.

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака. На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања. Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца. Њихове кости

Слободан Антонић: Токсични југославизам

23. септембар 2019.

Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, „није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора„ (Србија као „мала Југославија“). А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“. * * * Срби су волели Југославију.

Позитивна оцена за текст Нацрта закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

23. септембар 2019.

Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници академске заједнице, установа културе, научних института, невладиног сектора, Савеза јеврејских општина Србије, и представници Националног савета ромске националне мањине. Присутнима је представљен концепт будућег меморијалног центра, као установe културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра „Старо сајмиште“, односно простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватног логора Земун“. Основна делатност Меморијалног центра „Старо сајмиште“ биће прикупљање, чување, излагање, истраживање

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Гидеон Грајф – Како је Свети Сава задужио Јевреје

23. септембар 2019.

Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили. Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором Гидеоном Грајфом, историчарем специјализованим за период Холокауста, стручњаком за Аушвиц и Зондеркомандо, главним историчарем на Институту за образовање, документовање и истраживање холокауста „Шем Олам“ у Израелу, главним историчарем Фондације за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију и шефом Међународне експертске групе ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ. Недавно сте послали писма папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Бењамину Натанијахуу, бечкoј надбискупији и аустријској влади у којима захтевате уклањање меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу, постављене у

oslo-izlozba-2.jpg

У Ротердаму о Јадовну 1941. и култури сећања, памћења и заборава код Срба

20. септембар 2019.

Црквена општина Свете Тројице у Ротердаму, на Малу Госпојину, у сарадњи са удружењем грађана Јадовно 1941, организује приказивање изложбе „Моје Јадовно“, пројекцију филма „Крст над јамом“  и бесједу на тему културе сећања, памћења и заборава код Срба. Гост је др Душан Басташић, оснивач и председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке.

БОКАН: ШТА МИСЛИТЕ ДА СМО МИ УРАДИЛИ МА ШТА ОД ОВОГА?

19. септембар 2019.

Замислите само да смо ми, Срби, са цвећем дочекали нацистичке војнике по уласку у наш главни град (као што су то учинили Хрвати). Замислите да смо ми, Срби, донели расне законе, забранили латиницу и практично дозволили убиства без икакве казне свих оних који нису наше вере и нације. А све су то учинили Хрвати.  Замислите да смо направили један, а камоли девет логора за дечицу. И да смо у тим логорима системски убијали те малишане пуне четири године (као што су радили Хрвати у НДХ). Замислите да смо ми, не дај Боже, пекли ма чију дечицу, правили од њих сапун, набијали их на бајонете, силовали их пред њиховим мајкама, копали им

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

18. септембар 2019.

У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

Преминуо Илија Ивановић, учесник пробоја из логора у Јасеновцу

17. септембар 2019.

Професор у пензији Илија Ивановић и учесник пробоја јасеновачког логора априла 1945. године, те свједок звјерстава у овом усташком концентрационом логору током Другог свјетског рата, преминуо је јуче. Илија Ивановић (фото: Milan Pilipović/RAS Srbija) Ивановић је био посљедњи живи учесник пробоја у Јасеновцу. Преминуо је у 91. години живота. Рођен је 1928. године у Горњим Подградцима код Градишке. Сахрана ће бити одржана сутра у 13 часова на гробљу у Горњим Подградцима . Извор: РТРС

Масакр над 81 српским цивилом у Бравницама код Јајца под лупом два тужилаштва

17. септембар 2019.

Иако се данас навршавају 24 године од стравичног злочина у Бравницама, код Јајца, када је убијен 81 српски цивил, укључујући и старце и дјецу, за тај масакр још нико није одговарао. Ипак, трачак наде за породице жртава постоји јер је овај случај, како нам је потврђено, под лупом Тужилаштва БиХ, али и Тужилаштва за ратне злочине Србије. “Чули смо глас: ‘Четници, излазите из аутобуса!’ Напољу су стајали хрватски војници с упереним цијевима, пријетили су да ће наставити да пуцају ако сви не напустимо возило”, рекла је раније жена која је преживјела напад на избјегличку колону српских цивила из Доњег Вакуфа, Јајца и Травника. Многи тврде да се тешко може очекивати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА