arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Национално буђење академика из Дренове: Забринутост за будућност Космета

2. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (1): Велики писац је скренуо пажњу партијском врху Србије на појаву сепаратистичких идеја. Аутор: Др Љубодраг Димић ; Извор: НОВОСТИ После тзв. Брионског пленума (1. јул 1966. године), на коме је најављена борба против „негативних појава“ у партији и друштву, извршена „демонтажа“ Удбе (одстрањено је преко 50 одсто кадрова) и одлучена политичка судбина Александра Ранковића, од српских комуниста и до тада оптерећених хипотекама о „великодржавном хегемонизму“ и „великосрпском национализму“, додатно је тражено да обрате пажњу, како је говорио Јосип Броз Тито, да даљи развој догађаја не буде пребачен на „националистичке трачнице“. У питању је био страх партијског врха да смена Ранковића не

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Влада Србије прихватила правно необавезујућу дефиницију антисемитизма

2. јун 2020.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. фебруара ове године, на предлог Министарства спољних послова усвојила Закључак о прихватању правно необавезујуће дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст (IHRA). Према дефиницији: „Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“. Текст радне дефиниције антисемитизма је усвојен први пут на пленарном заседању IHRA 2016. године. Дефиниција није законски обавезујућа за државу и поступање органа јавне власти, али може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и процесуирања истих, као и схватања јавности

РТС – Мала Србија у Великом рату

2. јун 2020.

Редакција Општеобразовног програма, Образовно-научног програма програма РТС, у оквиру своје дугогодишње серије научних интервјуа „Европа и Срби“, почиње емитовање циклуса „Мала Србија у Великом рату“. У седмичном ритму, гледаоци ће видети 28 интервјуа с најугледнијим српским историчарима који осветљавају дубинске узроке, мотиве и контраверзе водећих европских сила тога времена, дугогодишње чекање правог тренутка и уверљивог повода за почетак рата, те интересну логику великих сила у односу на Србију и Балкан која је условила њихово веома специфично понашање према малој Србији пред рат и за сво време његовог трајања. Мало је познато да Србија никада, током Првог светског рата, није званично имала статус савезника, а поднела је, пропорционално броју становника највеће

2.000 ХРВАТСКИХ ЧЕТНИКА БОРИЛО СЕ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ

2. јун 2020.

У Динарској дивизији је било много Хрвата на истакнутим командним дужностима. Један од познатијих био је капетан Крешимир Вранић, командант самосталне групе од око 2500 људи, углавном састављене од бораца хрватске националности. Припремио: Иван Милошевић Историјски клише каже да су Хрвати и генерал Дража Михаиловић и његова Југословенска војска (четници) неспојиви. Међутим, озбиљнија истраживања, која у комунистичком времену никада нијесу могла да угледају свјетлост дана, говоре другачије и показују да је у јединицима Драже Михаиловића и његових команданата, посебно војводе Момчила Ђујића, било пуно Хрвата. Да то није празна прича показују подаци и текст који смо преузели са сајта „Погледи“, а аутор је Бранко Јевтић. –Да би се боље сагледале

Народни посланик Драган Чавић

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка  настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст  пише  неко  ко је  у најмању руку  благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља.  Полазећи  од тога питам  се  да ли су  приликом доношења одлуке о  служби посвећеној  догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о  стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али  и хришћанство  у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису.  Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

1. јун 2020.

У Саборном храму у Требињу, трећи пут  у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Каква је била улога совјетских обавештајаца у атентату на краља Александра

1. јун 2020.

Прећуткивање овог дела историје тридесетих година прошлог века намеће отворене сумње да се у овај крвави догађај упетљала готово цела версајска Европа. Политичка позадина атентата на краља Александра Карађорђевића, 9. октобра 1934. године у Марсељу, и даље је непознаница. Одговора на питање ко су инспиратори и финансијери овог политичког злочина – нема. Прећуткивање овог дела историје тридесетих година прошлог века намеће отворене сумње да се у овај крвави догађај упетљала готово цела версајска Европа. Берлин, Москва, Рим, Будимпешта, Софија… Свако је имао по неки разлог да он нестане са политичке сцене у том тренутку. Своје разлоге имали су и усташе, ВМРО и југословенски комунисти. Чепркањем по овој Пандориној кутији историје,

Иван Стево Крајачић, Титова десна рука и главни совјетски обавјештајац на Балкану

1. јун 2020.

Нагађало се да је објаву Крајачићевих мемоара стопирао Јосип Врховец, југослoвенски министар вањских послова, који је Крајачића увјерио да би то по њега било опасно. Извор: IN4S ; Аутор: Игор Алборгети ; 01. јун 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Задњих 35 година није се знало каква је судбина затекла 87 врпци које је, ради мемоара Ивана Стеве Крајачића, снимила позната новинарка Дара Јанековић. Иван Стево Крајачић, Титова десна рука, главни совјетски обавјештајац

Mилaн Рaдaнoвић: Црквa дo крaja рaтa ниje миjeњaлa oднoс прeмa устaшкoj држaви

31. мај 2020.

Римoкaтoличкa црквa, кao нajзнaчajниjи субjeкт у хрвaтскoм друштву, прoпустилa je пoвиjeсну прилику дa дoпринeсe сaнирaњу ужaсaвajућих пoсљeдицa устaшкe aнтисрпскe пoлитикe. Биo би тo зaлoг будућeм мнoгo бoљeм мeђунaциoнaлнoм рaзумиjeвaњу и увaжaвaњу, пoгoтoвo мeђу двa нajвeћa нaрoдa у Хрвaтскoj и Jугoслaвиjи Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић ; 30. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Српскo нaрoднo виjeћe нeдaвнo je издaлo збoрник рaдoвa пoд нaзивoм ‘Пoкaтoличaвaњe Србa у Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj’. У

Милош Ковић

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити

Драган Чавић

О спорној резолуцији потребан јединствен став, а не политичко поткусуривање

31. мај 2020.

Драган Чавић сматра да о Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета, о којој би у понедјељак, 1. јуна, требало да расправља Народна скупштина, треба имати јединствен политички став, а не да то буде тема за политичко поткусуривање, али да не вјерује да је могуће постићи такву врсту разумног односа. – Апелујем да учесници не користе ову прилику да се међусобно блате, јер морају да знају да ми тако блатимо мртве, стотине хиљада оних који су изгубили главу у НДХ – рекао је Чавић новинарима у Бањалуци. Он је додао да, поучен искуством из дјеловања Народне скупштине овог сазива у протеклом периоду, не вјерује да је могуће да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА