Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 138

Дрвар: Помен за погинуле српске борце и цивиле из села Подови

26. септембар 2020.

У мјесној заједници Подови код Дрвара данас је служен парастос за десет погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава протеклог рата из овог села. – Одали смо почаст, положили вијенце и прислужили свијеће за покој душа наших 10 Дрварчана из села Подови који су животе дали борећи се за отаџбину – рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић. Предсједник Борачке организације Источни Дрвар и Дрвар Миладин Бајић рекао је да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко. Вијенце су, поред чланова породица, положиле делегације општина Дрвар и Источни Дрвар, борачке организације ове двије општине, представник Конзуларне

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

24. септембар 2020.

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

24. септембар 2020.

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24. септембар 2020.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Лордан Зафрановић: „Дјеца Козаре“ бит ће емоционалан сусрет са страшном прошлошћу

23. септембар 2020.

Реномирани редатељ недавно је од Филмског центра Србије добио иницијална средства за филм и серију које годинама планира. Реномирани југославенски и хрватски филмски редатељ Лордан Зафрановић дуго је чекао, шаљући молбе и хрватским и српским фондовима за културу, да добије било каква средства за реализацију филма “Дјеца Козаре”. Није ни чудо: филмови овог аутора, “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије”, “Крв и пепео Јасеновца”, “Вечерња звона” и други, жестоко су узнемиравали духове још у доба социјализма и Зафрановићу доносили бројне проблеме, чији су адресанти били из конзервативних културних и политичких кругова у домаћој средини, због чега ју је редатељ прије доста година морао напустити. Чини се да би филм “Дјеца

Милош Ковић: Покушај присвајања српског културног наслеђа као упозорење

22. септембар 2020.

У средњем веку када је грађена Богородица Љевишка, појашњава проф. Ковић, ниједан историјски извор не потврђује постојање Албанаца на подручју Косова. Историчар и професор Универзитета у Београду Милош Ковић изјавио је данас да најновије писање “Кохе” о српским манастирима као косовском наслеђу, више никога не може да остави равнодушним и да је веза Албанаца са Илирима непостојећа. Ковић је оценио да је покушај присвајање српског културног наслеђа само доказ и потврда онога што би могло да се деси српским светињама уколико Срби и Србија одустану од Косова и Метохије. Ово је најјаснији доказ шта нам се спрема, упозорио је Ковић у изјави за Косово Онлајн, и истакао да је кључно

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21. септембар 2020.

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

„Израелска мајка” јасеновачких мученика

21. септембар 2020.

Беатрис Грајф била је упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима и Ромима страдалим током Другог светског рата. Преминула је 12. септембра, у 94. години. Госпођа Беатрис Грајф, „израелска мајка” јасеновачких мученика – како смо је ми, преживела деца јасеновачког логора, звали – преминула је у суботу, у 94. години, у домовини у чије темеље је уградила свој живот. Беатрис Грајф је била упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима, Ромима и свим антифашистима страдалим током Другог светског рата у нацистичким и усташким концентрационим логорима. Била је сарадник исто тако великог Симона Визентала, који је свој

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

19. септембар 2020.

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

Зворник: Освештане спомен-плоче страдалима у Другом свјетском рату

19. септембар 2020.

У зворничком насељу Челопек данас су освештане спомен-плоче за 50 бораца и цивила који су у Другом свјетском рату погинули или одведени у логоре, а служен је и парастос за 25 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-плоче изграђене су у оквиру спомен-комплекса и чине једну цјелину, а изградњу је помогла Градска управа Зворник. Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници Градске управе и Градске борачке организације Зворник. Предсједник Градске борачке организације Зворник Лазар Ристић рекао је да је веома важно што је Мјесни одбор Борачке организације изградио спомен-плоче за борце из овог мјеста који су погинули у Другом свјетском рату или су одведени

Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод

19. септембар 2020.

У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград – Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић. Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима. – Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртве не би пале у заборав – напоменуо је Ђуревић. Он се нада да ће ово мјесто бити мјесто уврштено у

Радивоје Керовић: Самобитност и достојанство

18. септембар 2020.

Појмови самобитности и достојанства треба да нас подсјете на основну природну устројеност људског бића као личности. Др Радивоје Керовић је професор историје филозофије и филозофске антропологије Филозофског факултета у Бањалуци. Поред многобројних књига написали сте и књигу Самобитност и достојанство (Бернар, 2015). Шта подразумевате под тим појмовима? Није лако на крајње сажет начин објаснити значење носећих философских појмова. Појмови самобитности и достојанства овдје заиста јесу носећи појмови и њима је посвећена цијела књига. Зашто? Баш зато што ми је изгледало да њихова значењска поља могу да обујме и изразе моје схватање људске природе, начина нашег пребивања у свијету, смисла и сврхâ људског живота, до којег сам дошао сопственим мисаоним зрењем

Предавање: проф. др Мило Ломпар: “Драма пречанских Срба између нестајања и опстајања”

16. септембар 2020.

Мило Ломпар (Београд, 1962) српски је историчар књижевности, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског. Мило Ломпар је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Био је генерални директор Политике а.д. у периоду 2005–2006. године. Велики утицај на његов рад имају Петар II Петровић Његош, Милош Црњански и Никола Милошевић. Најзначајнија су му дела „Моралистички фрагменти“ и Дух самопорицања“. Извор: ЈуТјуб канал Дани словенске писмености и

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

16. септембар 2020.

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо