arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

17. август 2021.

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење “Билогора“, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

17. август 2021.

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

Осуда релативизације жртава Јасеновца у Џерузалем посту

17. август 2021.

Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст аутора Давида Голдмана, објављен 14. августа, издваја по својој беспризорности у мору текстова насталих на таласу историјског ревизионизма и „апологетике фашистичке идеологије зла“. Напомињући да текст обилује нетачним и злонамјерно пласираним подацима, из Министарства спољних послова Србије истичу да су затечени овим бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације највећег и најмонструознијег злочина на овим просторима. – На странама угледног листа, аутор

Даринка Иванишевић: ДОК ПАМТИМО И ПОСТОЈАЋЕМО

17. август 2021.

Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао,  ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно или несвјесно потискивано, а он овај пут нуди читаоцу књигу која, између осталог,  указује на значај његовања културе сјећања и памћења. Књига Памтим да бих постојао аутора Рада Р. Лаловића посвећена је проучавању проблема памћења историје, његовању културе сјећања и памћења и значају културе сјећања и памћења. Упечатљивим насловом књиге Памтим да бих постојао указано је на два аспекта: памћење – као услов индивидуалног и националног постојања и заборав – оно што не смијемо дозволити

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

16. август 2021.

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

Велики херој: Споменко Гостић

На данашњи дан је рођен Споменко Гостић – дечак на вечној стражи (ВИДЕО)

15. август 2021.

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. “Док моја нога не

Тужна годишњица: У Гораждевцу убијени Пантелија и Иван

13. август 2021.

Навршава се годишњица злочина у Гораждевцу, када су шиптарски терористи из аутоматског оружја пуцали на српску децу док су се купала на Бистрици. Tом приликом убили су Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12). У том нерасветљеном злочину, једном од четири највећа почињена над Србима од доласка међународне мисије на Косово, тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). Еулекс је услед наводног недостатка доказа обуставио истрагу. За овај злочин нико није одговарао. Извор: До Христове Побједе-Илија Вујовић Везане вијести: ВИДЕО – РТС РТС: Злочин у Гораждевцу 17 година без казне – RTS ЗЛОЧИНЦИ још увек на слободи: Навршава се 17 година

Ђурђица Драгаш: Доста је било!

8. август 2021.

Много се ових дана пише, говори и расправља о српско-хрватским односима. Од 1995. увек је тако у августу! Отворе се старе ране, пробуде страхови, мржња, изговоре тешке речи, а онда се страсти смире…до следеће прилике. Ове године је ипак мало другачије. Представници Срба у Хрватској први пут су присуствовали прослави годишњице Олује у Kнину. Хрватски председник је на помену Србима убијеним у селу Грубори рецитовао песму Алексе Шантића „Остајте овде“. Да ли се нешто заиста мења? Има ли будућности за српску мањину у Хрватској? Ове године, више него икад, размишљам о томе… Питам се ко је у праву – они који су се, упркос свему, вратили у завичај или ми

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

7. август 2021.

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“  ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко  од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало  о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Конзулат Републике Србије: Заборављени погром над српским народом у Хрватској

4. август 2021.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине јер је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника), ангажовано око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране. Народ западне Крајине, њих више од 220.000, у колонама на тракторима и другим пољопривредним возилима, изложен честим нападима хрватских снага креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво, наводе у Конзулату Републике Србије. Поставља се питање, зашто овако велико страдање једног православног народа остаје немо пред сведоцима историје? Зашто данас послије масовног егзодуса

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

3. август 2021.

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Обиљежавање 80 година од страдања Пребиловачких мученика почиње у сриједу (ВИДЕО)

3. август 2021.

Пребиловци и Епархија захумско-херцеговачка и приморска ове године обиљежавају 80 година од страдања Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Обиљежавање овог празника почиње у сриједу, а завршава се у петак 6. августа, када ће бити служна Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање празника Пребиловачких мученика почиње предавањем ректора Цетињске богословије Гојка Перовића у амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима код Чапљине. – Дан након тога имамо промоцију књиге о страдању Срба чапљинског краја у Првом свјетском рату, а након тога гостовање тројице историчара – навео је Марко Гојачић, парох чапљински. Централна прослава празника Пребиловачких мученика је у петак, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих

Најава: Парастос жртвама тзв. операције Олуја у Београду 05. августа

2. август 2021.

Поводом 26. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватскевојске тзв. “Олуја“, удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Парастос погинулима који ће бити служен на Дан сјећања, у четвртак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Драгана Ђукић, председница удружења „СУЗА“

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

2. август 2021.

„Спелеолози“ ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА