Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље

После тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији.

Четовођа Радисав Тошић са својим борцима успешно је пружао отпор, добро се тукао и Новица Вељовић, који је штитио прилазе Малом Јастрепцу са северне стране, али је положаје морао да напусти јер је добио хитно наређење да заустави напад албанских пљачкаша који су упали у Косанички срез и почели да пале и пустоше села.

У јабланичком и пусторечком крају врло храбро, умешно и упорно борили су се борци браће Влаховића и Димитрија Димитријевића (поп Мите Комите). Они су жестоко опалили по бугарској колони пуковника Златанова и успешно га задржали неколико дана, тако да су место Лебане заузели тек 13. марта, нападајући га са три стране. Када се више није могло капетан Влаховић је јављао главној команди: „Данас, 13. овог месеца престала је устаничка…“ Он се са својим Јабланичким одредом, доста проређеним, повукао према Оруглици и планини Веља глава, где је наставио спорадичне борбе.

Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, после извесног времена, успео да освоји устаничка подручја: аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, увече, ушла је у Прокупље. Три дана касније, 16. марта, Аустријанци су заузели Куршумлију и Блаце. Такав след догађаја био је могућ и због несагласја међу устаничким командантима у погледу одбране слободне територије. Вођа устанка, Пећанац, напустио је положај и борбу и са групом четника повукао се на планину Радан. Борцима је издао наредбу о општој обустави одбране, који многе четовође нису извршиле јер су биле одлучне у намери да бране тешко освојену слободу.

Падом Прокупља и Куршумлије, главних центара устаничке државе, организовани отпор устаника је престао. Устаничке четовође се, међутим, нису предале. Војвода Коста Војиновић, са око 1.000 устаника, повукао се на Копаоник, одакле је наставио четничку борбу. Према Блажеву повукло се око 2.000 устаника, док је једна њихова група одступала према Медвеђи, Радану и Кукавици, настављајући отпор.

Непрекидан даљи отпор пружао је одред Косте Војиновића, као и одред Милинка Влаховића на планини Вељој глави и Кукавици.

Народни устанак је нешто дуже трајао у сокобањском крају, под вођством Милана Дечанског, и на десној обали Јужне Мораве, где је командовао војвода Јован Радовић, као и источно од Велике Мораве. Устаничке борбе одвијале су се између Сокобање, Ражња и Алексинца. Бугарске јединице бориле су се против устаничке чете од око 80 људи у планини Буковик. Прогоњена је чета Јована Радовића у долини Кутине, јужно од Ниша, према Личју и Бабичкој гори. Такође, прогоњена је и чета Тошка Влаховића од Владичиног Хана, села Тулова и Барја према Кукавици.

Бугарски штаб пребацио је 35. допунски батаљон на линију Врање-Власотинце, како би уништио четнике војводе Јована Радовића. У овим операцијама учествовала је и бугарска авијација. Заузимањем села Блажева 25. марта 1917. године устанички покрет на левој обали Мораве био је уништен. Четовође устаника увидели су да им није остало ништа друго већ да своје чете растуре на мање групе и наставе герилску борбу.

Командант окупаторских снага пуковник Протогеров објавио је да је устанак ликвидиран и да је започело чишћење терена на драстичан начин: „Казне су биле тако оштре да је одмах у целом рејону, северно од Ниша наступио потпун мир.“

Пред огромном непријатељском војном силом устанак у Топлици и Јабланици доживео је пропаст.

О крвавом угушењу устанка и бестијалијама бугарских и аустроугарских трупа светска јавност није била обавештена. Злочинци су завели строги ембарго на сваку вест која је могла да процури са тог простора. Свим официрима и војницима који су се након ликвидације устанка вратили на раније положаје строго је било забрањено да говоре о задатку који су извршавали на српској територији.

Према изјави министра унутрашњих послова српске владе Љубе Јовановића, он је прву вест о народном устанку у топличком крају, добио тек 4. јуна 1917. године и то од Италијана. Наиме, италијански командант ваздухопловства обавестио је да је приликом саслушавања заробљених аустријских војника сазнао да су учествовали у угушењу устанка у Топлици и да је тада: „На хиљаде обешено и стрељано без икакве пресуде, без обзира на пол и животно доба.“

Замисао окупатора била је да народ, који је све уложио да би се ослободио од окупатора, затру за сва времена, без много буке, далеко од света и без икакве осуде међународне јавности. То им, ипак, неће успети: заслужени суд убрзо ће их, у 1918. години, стићи, када с југа крене бујица српских снага, након пробоја Солунског фронта.

Напад окупаторске војске на слободну устаничку територију имао је карактер казнене експедиције, а разрачунавање са српским живљем, након угушења устанка у свему је била злочиначка одмазда најгоре врсте, незапамћена у историји ратовања. То је потврдио и сам председник бугарске владе Васил Радославов: „…да ће одсад за сва времена бити искључена свака дилема да ли је оправдано безобзирно сатирање српског елемента.“ Тај владар без морала већ се одраније истакао својим обећањима: „Може се Србија обновити, може Србија после рата и да се повећа, али у Србији више неће бити Срба.“

Ту изјаву бугарског челника пренео је аустријски посланик гроф Чернина, свом министру иностраних послова уз коментар: „Благ поступак према Србима до сада уистину није постојао. Зато је несумњиво да ће уследити такав крвав суд какав наше време није још видело.“ То се наравно и десило. Већ другог дана од почетка офанзиве, аустријски конзул у Нишу, који је био најближи месту догађања, извештава своје у Бечу: „Бугари на устаничкој територији уништавају сва места спаљивањем.“

Након угушења устанка над топличким, косаничким и јабланичким крајем, процветало је крваво пролеће 1917. године. Окупаторска војска покренула је масовну акцију гоњења свега што је живо. Сви путеви који су водили према обронцима Јастрепца, Пасјаче, Видојевице, Копаоника, Радана и Кукавице били су закрчени непријатељским потерама које су претраживале сваки поток, шуму и долину. Крећући се у групама, бугарски војници певали су своју омиљену песму: „по пет на нож“.

БУГАРИ ПАЛЕ СРПСКА СЕЛА

Над српским становништвом почињени су ужасни и крвави злочини. Вршена су масовна клања, убијања, вешања, дављења… Жене, девојке, девојчице од 8 до 13 година старости сексуално су злостављане на најгнуснији начин. И након свега, села су претварана у пламену буктињу.

У аустроугарским документима остала су записана сведочења очевидаца бугарских злочина: „сва места уништавају спаљивањем … наши бугарски савезници спалили су сва она места из којих се мушко пучанство придружило бандама, побили учеснике покрета и у учешћу сумњиве, запленили благо и сва имања“ (Аустроугарска објава од 12. априла 1917).

Аутор: Новица Пешић

Сутра: Херојска смрт Ника Вукчевића

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе