fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Više od hiljadu austrijskih vojnika svakodnevno je gonilo vojvodu Kostu Vojinovića. Doveli su specijalni graničarski bataljon iz Dalmacije. On je vešto izbegavao potere, ali i prihvatao borbu

Toško Vlahović, Jovan Radović i Kosta Milovanović Pećanac (sleva nadesno)
Toško Vlahović, Jovan Radović i
Kosta Milovanović Pećanac
(sleva nadesno)

Oko 1.500 četnika svrstanih u manje čete i grupe dejstvovalo je s planina Kozjak, Kukavica, Goljak, Radan, Prolom, Arbanaške planine, Vidojevice i Pasjače. Manje borbe su vodili vojvoda Jovan Radović u istočnoj Srbiji, Kosta Vojinović na području Kopaonika i Jablanički odred u Gornjoj Jablanici, a odred vojvode Toška Vlahovića u Pustoj Reci.

Da bi četnička borba bila ubojitija i nepredvidiva, preostale ustaničke jednice izvršile su reorganizaciju. Tako je za komandata Jablaničkog odreda, umesto kapetana prve klase Milinka Vlahovića, postavljen poručnik Dimitrije Begović, za načelnika štaba pop Dimitrije Dimitrijević, a za ađutanta Božidar Popović Boža.

Svoju četu reorganizovao je i ojačao i vojvoda Kosta Vojinović, koji se i dalje hrabro borio. Vodio je uspešne borbe sa austrougarskim i bugarskim jedinicama potpukovnika Jarmija na Kopaoniku i oko Brusa, kod Belog Brda, Crnatova… I tokom aprila i maja Vojinović uspešno dejstvuje po neprijatelju. Desetog aprila bori se sa bugarskim četama kod Sagonjeva i probija se prema planini Požar. U selu Kriva Reka 350 vojnika opkolilo je Vojinovićevu četu. Prema izveštaju austrijskog komandanta, kada je započela borba, čuo je komandu: „Juriš! Svi na noževe!“ Vojinovićevi četnici su uspešno probili blokadu, kao i mnogo puta do tada, što je okupatora dovodilo do ludila.

Smišljali su Austrijanci sve što su mogli da bi likvidirali Vojinovića i njegovu četničku grupu, ali nisu uspevali. Za taj zadatak doveli su čak specijalni graničarski bataljon iz Dalmacije. Više od hiljadu austrijskih vojnika svakodnevno je gonilo Vojinovića. On je vešto izbegavao potere, ali i prihvatao borbu. Tuče se do mraka, a zatim slede bombe, juriš na noževe i onda proboj. Trpi gubitke, ali uvek uspeva da nadmudri poteru. Kod Manastiraca, zaseoka Grgure, izgubio je dvadesetak ljudi, ali se probio. Njegova četa se, ipak, redovno obnavlja, a on nastavlja borbe.

Okupator i dalje silovito goni četnike i nemilosrdno ubija nedužni narod. Ti zločini bude iz letargije duboko sakrivenog vođu ustanka vojvodu Kostu Pećanca, koji izlazi iz skrovišta i 1. maja 1917. godine, na planini Vidojevici kod Šarene bukve, drži zbor pred 1.243 četnika Centralnog ustaničkog komiteta. Vojvoda Pećanac predložio je reorganizaciju svog odreda, a potom bi ih lično poveo protiv bugarskog i austro-nemačkog okupatora radi vršenja diverzija. Predlog je usvojen. Određeno je da Pećanca, na funkciji vođe ustaničkog pokreta, za vreme odsustva zamenjuju Radisav Tošić i Marko Pavlović.

Pećanac je sa odredom, 500 četnika i 100 konjanika, krenuo 8. maja sa Vidojevačkog krša, preko Jablanice i Kukavice ka Kumanovu. Četnici su bili podeljeni u pet četa i dobro naoružani. Predvodile su ih četovođe: Ilija Radonjić – Ica Kalajxija, Boško Čupić, Jovan Jelić, Mašo Stojović i N. Pavlović. Konjicom je komandovao Aleksandar Piper, a štabnom četom Novica Veljović.

Odred je 13. maja napao železničku stanicu Ristovac. Tada su ustanici likvidirali bugarske straže, savladali posadu sanitetskog voza od oko 40 bugarskih i nemačkih vojnika, zauzeli stanicu i varoš Ristovac i držali ih kraće vreme u blokadi. Minirali su i oštetili železnički most na Vrtogoškoj reci.

Da bi sprečio dalja oštećenja vitalnih objekata na važnoj komunikaciji, neprijatelj je ubrzo dovukao pojačanja iz Niša, Vranja i Skoplja.

U žestokoj borbi poginula su 72 četnika, a više ih je ranjeno. Iste večeri, 13. maja, Aleksandar Piper, ceneći bezizlaznost situacije, s konjicom se prebacio na levu obalu Južne Morave i vratio u Toplicu, a potom je i jedna jablanička četa napustila Pećanca i vratila se na Kukavicu. Sa ostatkom ustaničke jedinice vojvoda Pećanac je odstupio preko sela Borelje, došao do stare srpsko-turske granice, odakle se, 15. maja 1917. godine spustio u dolinu Ljubotske reke i izvršio napad na Bosiljgrad. Posle paljenja varošice i osvete, pod pritiskom jake bugarske potere, kod sela Masurice, prešao je Južnu Moravu kod Vladičinog Hana i zanoćio više sela Kunova, na obroncima planine Kukavice.

Na Kukavici se grupa vojvode Pećanca sukobila s velikom bugarskom poternom vojskom. Poginuli su četovođa Miloš Đurović i 17 četnika iz Gornje Jablanice i Dobrog Dola. Nakon neuspelog „pohoda u Bugarsku“, gde mu je poginuo bliski saradnik Radosav Pavić, kao i veći broj četnika, vojvoda Pećanac se jedva probio preko Kukavice u Kosanicu, a potom ponovo prelazi u duboku ilegalnu, pojavljujući se samo onda kada oceni da je bezbedno i kada to posebne okolnosti zahtevaju.

I drugi pohod topličkih ustanika na Bugarsku završio se neuspehom. Posle izvršenih priprema i okupljanja ustanika vojvode Toška Vlahovića na planini Radan, 23. juna 1917. godine, doneta je odluka da se ide u Bugarsku radi osvete Srba. Ustanička četa od 22 borca, podeljena na tri grupe (prvom je rukovodio vojvoda Toško Vlahović, drugom kapetan prve klase Milinko Vlahović i trećom narednik Milorad Perović), 23. juna pošla je sa Radana, preko Pasjače, Malog Jastrepca, između Crvenog Krsta i Dobriča, prešla preko železničke pruge, pregazila Nišavu, a kod sela Azbresnice i Južnu Moravu.

Sukobljavajući se s manjim bugarskim odeljenjima, četa je izbila na bugarsku granicu, gde je podeljena u grupe koje će iz raznih pravaca upasti u Bugarsku prema Belogradačku radi „stvaranja zabune“. Grupe su četiri dana ostale u Bugarskoj, gde su imale manje okršaje. Nakon manjih borbi, ubijanja Bugara i spaljivanja njihovih kuća, četa se 22. avgusta, drugim pravcem, vratila na Radan, gde se Toško sastao s vojvodom Jovanom Radovićem i poručnikom Dimitrijem Begovićem.

Okolnosti na ustaničkom području i dalje se komplikuju na štetu četnika. Shvatajući da je stanje krajnje ozbiljno i da preti potpunom uništenju naroda, jer masovno strada, vojvoda Krsta Vojinović Kosovac, 23. jula 1917. godine, u selu Viče, održava sastanak sa 100 četnika, kome ne prisustvuje vojvoda Kosta Pećanac. Nakon rasprave doneta je odluka o slanju ustaničke delegacije na Solunski front.

Vojvoda Kosta Vojinović je sa saradnicima sastavio izveštaj u kome opisuje zločinačka zverstva okupatora na ustankom zahvaćenoj teritoriji Toplice i Jablanice, narodne motive za podizanje ustanka i svoj lični stav.

BUGARI NE PRIZNAJU HAŠKU KONVENCIJU

Pukovnik Aleksandar Protogerov, komandant Moravske oblasti, za uspeh u gušenju ustanka u Toplici nagrađen je generalskim činom, iako je njegova armada u obračunu sa ustanicima i civilima drastično prekršila međunarodnu Hašku konvenciju, čl. 8, 23 i 41. Naredba Protogerova od 10. marta u Nišu, zatim bugarskog vojnog ministarstva od 20. maja i „zapovest Vojne inspekcije Moravske oblasti“ od 5. jula 1917. godine bile su jasan dokaz za to.

Autor: Novica Pešić

Sutra: Delegacija ustanika kreće u Solun

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: